Река Јара () је река која тече током целе године у источно-централној Викторији, Аустралија.

Доњи речни токови су место где је 1835. године основан град Мелбурн. Од свог извора, тече западно кроз долину Јара која се отвара у равнице док се вијуга кроз Мелбурн пре него што се улије у залив Хобсонс.

Река је била главни извор хране и место окупљања аустралијских староседеоца, из праисторије. Убрзо након доласка европских насељеника, чишћење земље натерало је преостале Вурунђере на суседне територије и даље од реке. Првобитно названа Birrarung од Вурунђерија, данашњи назив је погрешно преведен са другог термина Вурунђери Yarro-yarro, што значи „непрестано тече“.

Реку су рани европски досељеници користили првенствено за пољопривреду. Пејзаж реке се драматично променио од 1835. Ток је прогресивно прекинут и река се местимично ширила. Први од многих прелаза реке Јаре који је олакшао транспорт је мост Princes. Почевши од викторијанске златне грознице, интензивно је миниран, стварајући тунел. Ширење и бране, попут резервоара Горња Јара, помогле су заштити Мелбурна од великих поплава. Горњи токови слива такође су погођени сечом дрва. Индустријализација на крају је довела до уништења мочвара на ушћу река Јара и Марибирнонг, на подручју у Западном Мелбурну.

Данас се, укључујући пристаништа Свансон и Аплетон, користе за превоз контејнера у луци Мелбурн, која је најпрометнија на континенту. Досег града који је недоступан већим пловним објектима забележио је повећану употребу и за трајект и за рекреативне пловидбе (укључујући кајак, кану, веслање и пливање). Последњих година, међутим, рекреативној употреби реке прети висок ниво загађења у њеним доњим деловима. Горњи ток остаје релативно здрав.

Годишњи фестивал Момба слави све већи културни значај реке Јаре, за Мелбурн.

Етимологија Реку су Вурунђери звали Birrarung, који су пре европске колонизације заузимали долину Јара и већи део централне Викторије. Сматра се да је Birrarung изведен из речи Вурунђери, што значи „увек тече“. Други уобичајени израз био је Birrarung Marr, за који се мисли да значи „река магле“ или „речна обала“.

По европском доласку је дато име Јара Јара од Џона Хелдера Веџа 1835. Међутим, верује се да Јара значи „водопад“, „ток“ или се односи на текућу или падајућу воду, описује било коју реку или поток у том подручју, а не само Јару. За име Јара Јара се каже да значи „река која увек тече“. Геологија и формирање мини|289x289пиксел| Ток реке Јара пре око 10.000 година, након завршетка последњег леденог доба. Негде пре 6000 година пре нове ере (након завршетка најновијег леденог доба око 8000 година пре нове ере), река Јара је вероватно била спојена са другим притокама као што су реке које се сада зову Патерсон, Коророит, Верибе, Литле и одводила се директно у Басов пролаз. Између 8000. и 6000. п. н. е., слив је поплавио формирајући залив Филип и померајући ушћа Јаре преко 50 км у унутрашњости.

Сушни период комбинован са формирањем спруда можда је исушио залив тек између 800. п. н. е. и 1000. година после Христа, проширујући Јару до Басовог пролаза, током овог периода.

Историја лево|мини|331x331пиксел| Ушће река Јара и Марибирнонг пре 1880. мини|285x285пиксел| Фотографија шупа за прање вуне на обалама реке Јара. Подручје које окружује реку Јару и данашњи Мелбурн првобитно су насељавали староседеоци народа Вурунђери из државе Кулин. Верује се да су то подручје заузимали аустралијски староседеоци најмање 30.000 година. Река је важан ресурс за Вурунђере и неколико локација дуж реке и њених притока су важно место састанка где су држани corroborees између домородачких заједница. Вурунђери је ресурсе реке користио на одржив начин до појаве раног европског насељавања почетком средине 19. века.

Европско откриће и насељавање мини|311x311пиксел| Акварел 1840. десно|мини|285x285пиксел| Година 1863. Године 1803, први Европљани запловили су реком, геодетска група коју је предводио Чарлс Грајмс, геодетски премијер Новог Јужног Велса. Године 1835. подручје које је данас централно и северно од Мелбурна је истражио Џон Батман, који је преговарао о трансакцији за 600.000 хектара (2.400 км²). Одабрао је место на северној обали реке Јара, изјавивши да ће ,,ово бити место за село".

Река је имала кључну улогу у успостављању Мелбурна дуж његових обала од 1835. надаље. Главна лука новог насеља налазила се непосредно низводно од водопада Јара, западно од места где се морска вода спајала са слатком. Бродови би користили једну страну водопада, док је друга страна обезбеђивала свежу воду за пиће за град и прикладну канализацију. Јара је била једна од две главне луке. Ране индустрије су расле дуж обала реке, брзо погоршавајући квалитет воде све док слатка вода из Мелбурна није морала да се набавља однекуд. Тада су индустрије почеле да користе реке и притоке као депонију и за штетна хемијска одлагалишта супстанци попут масти и уља.

Први стални прелаз преко реке био је мост Princes, који се први пут отворио као дрвени мостић 1844. године, а тренутни мост је изграђен 1888. године. Горња брана Јара, касније, је изграђена да ублажи поплаве, штитећи насеља дуж реке, а притом лишавајући речне обале наслага тла и муља и узрокујући друге проблеме попут ерозије и сланости.

Викторијанска златна грозница десно|мини|275x275пиксел| Тунел за скретање. лево|мини|293x293пиксел| Мапа одводног тунела. Злато је први пут откривено у Викторији, у близини реке Јара. Пронашао га је Луј Мишел 1851. године на притоци реке и означио почетак викторијанске златне грознице. Река се дренирала и преусмеравала у разним областима током златне грознице, како би се помогло рударима у потрази. Река је делимично преграђена у близини резервата Норманс. Рудари су тада минирали тунел дуг 145 метара. Река је тада била потпуно преграђена на улазу и излазу из тунела, а вода је преусмерена кроз 145 м и изашла са друге стране, остављајући 3,85 км корита.

Златна грозница је забележила повећан развој у Мелбурну. Од најранијих година насељавања, средњи и горњи ток Jаре почели су да се користе за рекреацију. Река је изабрана за место краљевских ботаничких вртова 1846. године, а ток реке је незнатно измењен ради стварања значајног језера.

Индустријализација десно|мини|275x275пиксел| Река Јара 1928. лево|мини|273x273пиксел| Стварање острва након грађевинских радова 1880–1892. Делови речног ушћа и подручје око некадашње мочваре Западни Мелбурн проширени су крајем 19. века, како би направили места за пристаништа, луке, мостове и другу инфраструктуру. Све већа индустријализација реке и раст бродарске индустрије увидели су потребу за великим инфраструктурним радовима који су драматично променили доњи ток реке.

Прва велика промена догодила се пресецањем канала између 1880. и 1886. године. Овај велики инфраструктурни пројекат створио је острво названо по британском инжењеру. То је такође укључивало проширење и продубљивање, а у неким случајевима су ископане огромне површине земљишта, како би се олакшао приступ теретним и каснијим бродовима. Кланице, топионице, па чак и мртвачнице, требало је да користе реку као средство за одлагање отпада у доњем току. Ова индустријализација је, такође, довела до сталног погоршања квалитета воде током 19. и 20. века. Године 1891. велика поплава је натерала Јару да набуја на у ширину.

Године 1892. отворено је ново пристаниште. Материјал који је уклоњен накнадно је коришћен за пуњење дела западне мочваре Мелбурн. Требало је шест дана да вода из реке Јара напуни пристаниште. Године 1910. главни канал је проширен и продубљен (од 81 до 131 м). Године 1916. завршен је централни мол на пристаништу Викторија.

Године 1957. изграђен је резервоар Горња Јара, првенствено ради ублажавања поплава низводно. Ово је смањило проток реке на око 50%, где је и данас.

Новија историја лево|мини|289x289пиксел| Подручје око Мелбурна 1972. године. десно|мини|335x335пиксел| Пројекти у унутрашњости града, укључујући Трг федерације, фокусирали су се на предност локације реке Јара као туристичке атракције. десно|мини|376x376пиксел| Развој шеталишта допринео је препороду Јаре. До шездесетих година прошлог века, међу неким становницима Мелбурна, расла је свест о занемаривању Јаре, створивши различите групе заједница и организације да би заштитили остатке екологије реке. Током 1970-их и 1980-их започели су многи пожељни догађаји поред реке, попут викторијанског уметничког центра, како су његови нижи токови прогресивно постали гентрификовани. На јужној страни реке, у близини, постоји низ универзитетских и приватних школских веслачких клубова који користе реку за рекреативне спортове.

Отприлике 2000. река кроз центар града Мелбурна постала је фокус главних владиних пројеката. Предложени су пројекти за повезивање станице са реком, а рани предлози за музеј Мелбурна били су смештени дуж јужне стране реке. Пројект урбане обнове започео је 2000. године, обухватајући стамбено и пословно земљиште мешовите намене.

Године 2008. започето је продубљивање ушћа Јаре.

Питања загађења и заштите животне средине десно|мини|257x257пиксел| Замка на реци хвата плутајуће смеће Река Јара је била важан ресурс за Вурунђери око 40.000 година. Користили су је све до европског насељавања почетком средине 19. века.History of the Yarra , City River Cruises Рана индустрија смештена дуж реке допринела је великим количинама загађења као што су опасне хемикалије, масти, нафта и тешки метали. Средином 20. века индустрија се полако премештала даље од реке и од тада главни загађивачи потичу од канализације и трајних ефеката претходног загађења. Рударство злата очистило је мале површине од вегетације и током одређених временских периода исушивало делове реке, међутим, у поређењу са чишћењем земљишта и индустријским загађивачима, ефекти ископавања злата на реци били су прилично ниски.

Тешки метали одложени у реку током касног 19. и почетком 20. века слегли су се на дно корита, посебно у доњем току града и Мелбурну, а због повећане вештачке дубине реке одавде, тешки метали нису даље однети, мада су неки депоновани. Уља и масти остају данас у неколико притока у доњем току.

Загађење Главни проблем су нивои бактерија, посебно ешерихија коли и супстанци попут масти, уља и тешких метала у реци Јара и њеним притокама.

Висок ниво ешерихије коли, који је и до 200 пута већи од сигурне границе у његовим притокама, узрокују првенствено лоше одржавани септички системи.

До 350.000 цигарета сваки дан заврши у Јари.

Неке индустријске компаније и даље користе Јару као одлагалиште. На пример, последњих година Викторија је неколико пута новчано кажњавала папирну компанију због загађивања Јаре и околине. Године 2007. кажњена је са 5.000 долара, за испуштање папирне масе у Јару, из њене фабрике,Victorian Government (Victoria Online) а 2008. компанија је осуђена због пуштања нафте и новчана казна је износила 80.000 америчких долара.Victorian Government (Victoria Online)

Проводи се неколико програма за смањење загађења плажа и река, које углавном организују групе заједница, Викторија и локална већа.

У 2015. години, објект за прање аутомобила и хемијских контејнера илегално је испустио токсичне хемикалије и хербициде у реку Јара, убијајући дрвеће и угрожавајући јавну безбедност.AAP. "Chemicals in Melbourne's Yarra River created a health risk, says report", The Guardian, London, 10 January 2016. Retrieved on 16 February 2019.

Недостатак поплаве Због насипања и недостатка природних поплава, великом делу околне вегетације недостаје муљ и наслаге тла које би иначе поплаве обезбедиле. Изградњом резервоара Горња Јара 1957. године смањен је проток реке за око 50%. Ово је на крају довело до недостатка здраве подлоге и садница или до недостатка садница у потпуности, што доприноси проблемима као што су смањено станиште, ерозија и сланост, питања која утичу на околну пољопривреду.

Акварел алт=|десно|безоквира|289x289п