thumb|right|Источна обала Источна обала Сједињених Држава, такође позната као Источна обала или Атлантска обала, је обала дуж које се источни део САД сусреће са Атлантским океаном. Регионално, термин се односи на приобалне државе и подручје источно од Апалачких планина које имају обалу на Атлантском океану, од севера до југа, Мејн, Њу Хемпшир, Масачусетс, Роуд Ајланд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина, Џорџија и Флорида.

Топонимија Назив места „Источна обала“ потиче од идеје да су суседних 48 држава дефинисане двема главним обалним линијама, једном на западном и другом на источном ободу. Остали изрази који се односе на ово подручје укључују „Источну обалу“ или „Атлантска обала“ (јер обала лежи дуж Атлантског океана).

Четрнаест држава које имају обалу на Атлантском океану су, од севера до југа, Мејн, Њу Хемпшир, Масачусетс, Роуд Ајленд, Конектикат, Њујорк, Њу Џерзи, Делавер, Мериленд, Вирџинија, Северна Каролина, Јужна Каролина, Џорџија, и Флорида. Поред тога, Пенсилванија и округ Колумбија граниче се са плимним краковима Атлантика (река Делавер и река Потомак). Државе Алабама, Мисисипи, Луизијана и Тексас (преко Мексичког залива), као и територије Порторика, америчких Девичанских острва и острва Наваса (које се само граничи са Карипским морем) имају атлантску обалу, али нису обухваћени дефиницијом.

Иако Вермонт и Западна Вирџинија немају атлантску обалу, они су груписани са државама Источног приморја због њихових локација у Новој Енглеској и на Старом Југу, и њихове историје као дела копнене базе првобитних тринаест колонија (наиме, колонија Њу Хемпшир, колонија Њујорк и колонија Вирџинија).

Колонијална историја Првобитних 13 колонија Велике Британије у Северној Америци леже дуж Источне обале.

Две америчке државе на источној обали нису биле међу првобитних тринаест колонија: Мејн (постала је део енглеске колоније Масачусетс 1677) и Флорида (део Нове Шпаније до 1821, мада су Британци држали од после крај француског и индијског рата до 1781. године). Писана историја Флориде почиње доласком Европљана; шпански истраживач Хуан Понсе де Леон 1513. године направио је прве текстуалне записе. Држава је добила име по овом шпанском конквистадору, који је полуострво назвао Ла Паскуа Флорида, препознајући зелени пејзаж и зато што је било пролећно доба, које су Шпанци назвали Паскуа Флорида (Фестивал цвећа).

Средње колоније (Њу Џерзи, Пенсилванија, Њујорк и Делавер) били су у власништву Холанђана као Нова Холандија, све док их Енглези нису заузели средином и крајем 17. века.

Клима и физичка географија Према источној обали постоје три основна климатска региона према Кепеновој класификацији климе од севера до југа на основу средње месечне температуре најхладнијег месеца (јануара):

Регија од северног Мејна до југа до северног Конектиката има континенталну климу, са топлим летима и хладним и снежним зимама. Подручје од јужног Конектиката према југу до југа Северне Каролине има умерену климу, са дугим, топлим летима и хладним зимама, док је подручје од југа Северне Каролине од југа до централне Флориде суптропско, са топлим и кишовитим летима и благим и сушнијим зимама. Око јужне централне Флориде на југу (Стјуарт) има тропску климу у којој нема мраза и топло је до вруће током целе године.

Просечне месечне падавине крећу се од благог касног пада (новембра) до максимума из Масачусетса према северу (као у Портланду и Мејну), до благог летњег максимума у ​​средњоатлантским државама од југа Конектиката на југ до Вирџиније (као у Вилмингтону, Делаверу и Норфолку), до израженијег летњег максимума од рта Хатерас, Северна Каролина, према југу дуж југоисточне обале Сједињених Држава до Саване, Џорџија. Полуострво Флорида има оштар влажно-летњи / суво-зимски образац, са 60 до 70 процената падавина које падају у просеку између јуна и октобра у просеку, а суве и сунчане касне јесени, зиме и раног пролећа.

Иако су падине ретке, источна обала је подложна ураганима у атлантској сезони урагана, која званично траје од 1. јуна до 30. новембра, мада се урагани могу појавити и пре или после ових датума. Урагани Хејзел, Хуго, Боб, Исабел, Ирене, Санди и недавно Фиренца су неке од најзначајнијих олуја које су погодиле регион.

Источна обала је пасивна обала са ниским рељефом. Обликовала га је плеистоценска глацијација у крајњим северним областима Нове Енглеске, са офшор острвима као што су Нантукет, Блок острво, Фишерс острво. Отприлике северно од Њу Џерзија према југу, обална равница се шири према југу, одвојена од региона Пијемонта линијом пада Атлантског мора на рекама Источне обале, често означавајући место пловидбе и истакнута места градова. Обална подручја од Лонг Ајленда до југа до Флориде често се састоје од острва која прелазе приобална подручја, са дугим потезима пешчаних плажа. Многи већи ртови дуж доње источне обале заправо су острва-ограде, попут Спољних банака Северне Каролине и рта Канаверал на Флориди. Флорида Киз се састоје од кречњачког корала и пружају једине коралне гребене на копну САД.

Демографија У 2010. години број становника држава које имају обалу на источној обали процењен је на 112.642.503 (36% укупног становништва земље). Њујорк је истовремено и највећи град и највеће градско подручје на Источној обали. Источна обала је најнасељеније обално подручје у Сједињеним Државама. +Већи градови и метрополитанска подручја Град Популација у граду Популација ширег подручја Држава Ранг120px Њујорк 8,398,748 19,979,477 1120px Филаделфија 1,584,138 6,096,120 6120px Вашингтон 705,749 6,216,589 20120px Мајами 470,914 6,158,824 40120px Бостон 694,583 4,628,910 21120px Балтимор 602,495 2,802,789 30120px Орландо 285,713 2,387,138 71120px Џексонвил 903,889 1,523,615 12120px Вирџинија Бич 450,138 1,725,246 44120px Портланд 66,417 538,500 519120px Провиденс 179,335 1,604,291 134120px Округ Њу Хејвен (Конектикат) 130,418 862,477 210View of Downtown Bridgeport from stairs next to Cabaret Theater|120px Бриџпорт 144,900 939,904 182120px Стамфорд 129,775 916,829 211120px Њуарк (Њу Џерзи) 282,090 19,979,477 73120px Џерзи Сити 265,549 19,979,477 78120px Патерсон 145,627 19,979,477 180120px Елизабет 128,885 19,979,477 215120px Вудбриџ Тауншип 100,450 19,979,477 311120px Едисон 100,693 19,979,477 310120px Вилмингтон 70,635 6,069,875120px Колумбија 103,467 9,764,315120px Џермантаун 90,494 9,764,315120px Александрија 159,428 9,764,315120px Ричмонд 228,783 1,260,029120px Норфок (Вирџинија) 244,076 1,672,319120px Чесапик 244,835 1,672,319120px Њупорт Њуз 179,225 1,672,319120px Хамптон 134,510 1,672,319120px Портсмут 94,632 1,672,319120px Вилмингтон 122,607 282,573120px Рали 469,298 1,337,331120px Шарлот 872,498 2,636,883120px Фејетвил 209,468 386,662120px Чарлстон 136,208 802,122120px Колумбија 133,451 838,433120px Огаста 196,939 600,151120px Савана 145,862 389,494120px Атланта 498,044 5,949,951120px Хајалија 238,942 5,828,191120px Порт Сент Луси 195,248 438,095120px Форт Лодердејл 182,595 5,762,717120px Пембрук Пајнс (Флорида) 172,374 5,762,717120px Холивуд 154,823 5,762,717Мирамар 140,823 5,762,717120px Корал Спрингс (Флорида) 133,507 5,762,717120px Палм Беј (Флорида) 114,194 543,376120px Мајами Гарденс 113,069 5,762,717120px Помпано Бич 111,954 5,762,717120px Вест Палм Бич 111,398 5,762,717

Култура Као прво место у Сједињеним Државама где су имигранти стигли и непосредна близина Европе, Кариба и Латинске Америке, Источна обала је дом разнолике популације и дом мулти-култура у поређењу са остатком САД. Од јаке латинске културе на југу Флориде и Њујорка, преко 200 година старе афро-америчке културе на приморским острвима ниских држава Џорџија и Јужна Каролина, до многих историјских градова у средњем Атлантику, где су снажне енглеска, немачка, италијанска културе. Присутна је ирска и француска култура. Источна обала је знатно разноврснија од остатка Сједињених Држава. Кинеска четврт у Њујорку и Мала Хавана у Мајамију примери су таквих културних центара у већим градовима.

Источна обала је дом већем делу политичке и финансијске моћи Сједињених Држава, као и центар разних одмаралишта и туристичка одредишта у Сједињеним Државама. Њујорк је финансијска престоница Сједињених Држава и један од водећих градова са финансијским моћима на свету. Седамдесет и једна од светских компанија са богатством од 500 има седиште у Њујорку, док је Мидтаун Менхетн са 400 милиона квадратних метара пословног простора у 2018. години највећи централни пословни округ на свету. Вашингтон је политички нервни центар Сједињених Држава. Многе организације као што су одбрамбени добављачи, цивилни извођачи, непрофитне организације, лобистичке фирме, синдикати, индустријске трговинске групе и професионална удружења имају седиште у Вашингтону или близу њега, како би биле блиске савезној влади.

Мајами и Флорида су једно од најбољих домаћих и међународних туристичких одредишта у Сједињеним Државама. Мајами је зими најтоплији главни град Сједињених Држава, овај фактор доприноси томе да буде главно туристичко средиште за међународне посетиоце. Мајами има једну од највећих концентрација међународних банака у Сједињеним Државама и трећу највишу линију хоризонта у САД са преко 300 високих зграда, од којих 55 прелази 149 метара. Лука Мајами је најпрометнија лука за крстарење на свету и у путничком саобраћају и у кружним линијама, а преко луке годишње прође преко 5,5 милиона путника на кружним путовањима. Центар за културу и истраживање тропских биљака у Сједињеним Државама има седиште у Мајамију у тропском ботаничком врту, док је држава Флорида други произвођач поморанџи иза Бразила.

Референце

Категорија:Географија Северне Америке Категорија:Географија Америке