thumb|Model mašine iz 19. veka izložen u Eli Vitnijevom muzeju u Hamdenu u Konektikatu
Mašina za čišćenje pamuka (, skraćenica od engleskih reči cotton — pamuk i engine — mašina) je mašina koja brzo i lako razdvaja pamučna vlakna od njihovog semena, omogućavajući mnogo veću produktivnost od ručnog odvajanja pamuka.. Reprinted by McGraw-Hill, New York and London, 1926 (); and by Lindsay Publications, Inc., Bradley, Illinois, (). Vlakna se zatim prerađuju u razne pamučne proizvode kao što je kaliko, dok se neoštećeni pamuk uglavnom koristi za tekstile poput onih od kojih se pravi odeća. Izdvojeno seme se može koristiti za uzgaj pamuka ili za proizvodnju pamučnog ulja. Ova mašina smatra se jednim od pronalazaka koji su promenili svet.
Mnogo jednostavniji uređaj zvani „čarka”, sa ručnim valjcima, koristio se na Indijskom potkontinentu od oko 500. godine, a zatim i u drugim regionima. Indijski valjak s pužnim zupčanicima, izumljen negde oko 16. veka, i prema Lakvetu, ostao je praktično nepromenjen do danas. Savremeni mehanički pamučni džin stvorio je američki pronalazač Eli Vitni 1793, a patentirao ga 1794. godine.
Vitnijev džin koristio je kombinaciju žičane rešetke i malih žičanih kukica za provlačenje pamuka, dok su četke neprestano uklanjale labave pamučne dlake kako bi sprečile zaglavljivanje. To je revolucioniralo industriju pamuka u Sjedinjenim Državama, ali je takođe dovelo do porasta zastupljenosti ropstva na Američkom jugu, jer se potražnja za pamučnim radnicima brzo povećavala. Stoga je ovaj pronalazak identifikovan kao nehotični faktor koji je doprineo izbijanju Američkog građanskog rata.Kelly, Martin. "Top Five Causes of the Civil War: Leading up to Secession and the Civil War" . About.com. Retrieved March 14, 2011. Savremeni automatizovani pamučni džinovi koriste višestruke cilindre i pile za čišćenje, i nude daleko veću produktivnost od svojih prekurzora na ručni pogon.
Eli Vitni je uz pomoć Katarine Grin izumeo je svoj pamučni džin 1793. godine. Na ovom projektu počeo je da radi nakon što se preselio u Džordžiju u potrazi za poslom, s obzirom na to da su farmeri nastojali da učine uzgoja pamuka profitabilnijim.
Istorija thumb|„Prvi koton džin” gravura iz Harperovog magazina, 1869. godine. Ova rezbarija prikazuje mašinu sa valjcima koji su koristili porobljeni Amerikanci, koja je prethodila izumu Elija Vitnija.Lakwete, 182.
Pamučni džin sa jednim valjkom počeo je da se koristi u Indiji do 5. veka. Poboljšanje izumljeno u Indiji je džin sa dva valjka, poznat kao „čurka” ili „čarki”.
Svrha
Pamučna vlakna se proizvode u semenskim mahunama („zrnima”) biljke pamuka, gde su vlakna („lint”) u zrnima blisko isprepletena sa semenjem. Da bi se vlakna učinila upotrebljivima, seme i vlakna moraju prvo biti odvojena, što je zadatak koji je prethodno obavljan ručno, pri čemu je proizvodnja pamuka zahtevala mnoge sate potrošene na odvajanje. Izumljeni su mnogi jednostavni uređaji za uklanjanje semena, ali sve do inovacije mašine za čišćenje pamuka većina je zahtevala značajnu pažnju rukovaoca i radili su samo u malom obimu.
Prvi urđaji za čišćenje pamuka
Najraniji uređaji za čišćenje pamuka, zvani „čarka”, sastojali su se od jednog valjka od gvožđa ili drveta i ravnog komada kamena ili drveta. Najraniji dokazi o spravama za čišćenje pamuka pronađeni su na budističkim slikama u pećinama Ajanta u zapadnoj Indiji. Potiču iz petog veka i prikazuju spravu sa jednim valjkom. Ove prve sprave bile su teške za upotrebu i zahtevali su veliku veštinu. Za izbacivanje semena iz pamuka bez usitnjavanja semena bio je potreban uski valjak. Dizajn je bio sličan dizajnu mlinskog kamena, koji se koristio za mlevenje žita. Rana istorija sprava za čišćenje pamuka je nepotpuno razjašnjena, jer su arheolozi za pronađene delove verovatno smatrali da su drugi alati.Lakwete, 1–6.
Između 12. i 14. veka u Indiji i Kini pojavili su se mehanizmi sa dva valjka. Indijska dvovaljčana verzija bila je zastupljena u čitavoj mediteranskoj trgovini pamukom do 16. veka. Ovaj mehanički uređaj se u nekim oblastima pokretan snagom vode..
Mugulska Indija
Mehanizam sa valjkom s pužnim zupčanicima, koji je izumljen na Indijskom potkontinentu tokom rane ere Delhijskog sultanata od 13. do 14. veka, počeo je da se koristi u Mogulskom carstvu negde oko 16. veka,Irfan Habib (2011), Economic History of Medieval India, 1200–1500, p. 53, Pearson Education i još uvek se koristi na indijskom potkontinentu u današnje vreme. Još jedna novina, dodavanje drške mehanizmu, prvi put se pojavila negde tokom kasnog Delhijskog sultanata ili ranog Mogulskog carstva.Irfan Habib (2011), Economic History of Medieval India, 1200–1500, pp. 53–54, Pearson Education Inkorporacija pužnog zupčanika i ručke u valjak mehanizma dovela je do znatnog proširenja proizvodnje indijskog pamučnog tekstila tokom Mugulske ere.Irfan Habib (2011), Economic History of Medieval India, 1200–1500, p. 54, Pearson Education
Prema pojedinim izveštajima, uz pomoć indijskog mehanizma za čišćenje pamuka (koji je zapravo pola mašina a pola alat) jedan muškarac i jedna žena bi mogli da očiste 28 kilograma pamuka dnevno. Sa modifikovanom Fobsovom verzijom, jedan muškarac i dečak mogli bi da proizvedu 250 kilograma dnevno. Ako bi se volovi koristili za pogon 16 takvih mašina, a rad nekoliko ljudi koristio za njihovo opsluživanje, oni su mogli da obrade onoliko pamuka za koliko je ranije bilo potrebno 750 ljudi.Karl Marx (1867). Chapter 16: "Machinery and Large-Scale Industry". Das Kapital.
Reference
Literatura
National Cotton Council of America, "U.S. Cotton Bale Dimensions "
Spoljašnje veze -{Overview of a Cotton Gin – USDA site}- -{The Story of Cotton – National Cotton Council of America site}- -{National Cotton Ginners Association}- -{US Cotton Gin Industry – EH.Net Encyclopedia of Economic History}- -{Invention of Cotton Gin – eHistory.com}- -{Cotton: the fiber of life – includes a schematic diagram illustrating the seed removal process}- -{Video of manual cotton gin in operation via YouTube}-
Категорија:Текстилна индустрија Категорија:Пољопривредне машине