Фрањо Врунч (Словењ Градец, 10. фебруар 1910 — Марибор, 24. август 1941) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија Рођен је 12. фебруара 1910. у Словењ Градецу. Потицао је из породице Франца Врунча нижег чиновника, који је умро 1918. године. Основну школу и четири разреда ниже гимназије завршио је у родном месту, а даље школовање је наставио у Марибору, где је 1929. матурирао. Током школовања у Учитељској школи, посредством професора др Франа Згеча, који је био комунистички опредељен, дошао је у додир са револуционарним радничким и комунистичким покретом.
Након завршетка школе, радио је као учитељ у селу Добју, код Цеља, а потом од априла 1933. у селу Рушах, код Марибора. Године 1931. отишао је на одслужење војног рока, током кога је завршио Школу за резервне официре Југословенске војске у Сарајеву. Након одслужења војске, био је на Курсу за предводнике код Соколске жупе у Марибору, након чега је био предводник у служби. Након преласка на рад у село Рушах, од 1933. живео је у Марибору, а становао је заједно са предводником Соколске жупе Миланом Апихом у Народном дому. Крајем 1932. они су посредством Фрање Згеча дошли у контакт са илегалном организацијом Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Наредне године су примљени у чланство Комунистичке партије, а следеће године су у Марибору формирали Градски комитет.
Под руководством комитета, који су формирали, у Марибору је у ноћи 27. и 28. априла 1934. изведена велика акција писања парола и растурања летака. Ова акција, изазвала је оштру реакцију полиције, која је изведена 1. маја 1934. и у којој је ухапшено више чланова Комунистичке партије и Савеза комунистичке омладине (СКОЈ), међу којима су били Милан Апих и Фрањо Врунч. Након истражног поступка, они су 26. јула 1934. изведени пред Окружни суд у Марибору, који их је осудио на шест месеци затвора. На поновљеном суђеном, одржаном почетком наредне године, казне су им повећање па је 17. јануара 1935. Врунч осуђен на три, а Апих на четири године затвора. Заједно са њима осуђена је и група чланова СКОЈ-а, који су добили мање затворске казне.
170px|мини|лево|Фрањо Врунч током одслужења затворске казне Затворску казну служили су најпре у затвору у Марибору, до 18. фебруара до 23. марта 1935, а потом у затвору у Сремској Митровици, од 23. марта 1935. до 1. маја 1937. године. Током служења казне, Врунч и Апих су активно учествовали у борби политичких затвореника комуниста за боље услове живота и рада у затвору. Такође, су учествовали у културно-просветном раду међу робијашима. Након изласка из затвора, Фрањо се вратио у родно место, где је извесно време живео код мајке. Како је био осуђени комуниста, није могао да добије нову учитељску службу, па је остао без посла и морао се издржавати продајом књига.
Наставио је са партијским радом и у ноћи 16/17. априла 1938. учествовао Првој конференцији КП Словенији, којој је присуствовао и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. Због учешћа на Конференцији, полиција га је ухапсила 10. јуна исте године. Најпре је био одведен у полицијски затвор у Цељу, а потом у полицијски затвор у Љубљани, где је заједно са другим ухапшеним комунистима, који су такође били осумњичени за учешће на Конференцији — Едвардом Кардељом, Миланом Апихом, Славком Шландером и др, учествовао у тродневном штрајку глађу, након кога су пребачени у истражни затвор из кога су пуштени 30. септембра исте године.
Крајем 1938, ушао је у Текстилну задругу у Ст. Павлу, код Преволда, коју су основали некадашњи комунисти-робијаши. Када се задруга проширила, пребацили су је у Медлог, код Цеља у Јоштов млин, где је са заједно са Миланом Апихом и другима, организовао Другу конференцију КП Словеније, која је одржана у новогодишњој ноћи 31. децембра 1939. и 1. јануара 1940. године. У наредном периоду Јошов млин је постао центар партијске активности у Цељу и околини. Фебруара 1940. када се Душан Крајгер, секретар Окружног комитета КПС за Цеље, морао повући у илегали, Фрањо је преузео његову дужност. Током 1940. активно је радио на учвршћивању организације КП Словеније у Цељу и околини, а посредством др Фрања Згеча успео је да успостави везу са великом групом ђака у цељској гимназији, која је примљена у Савез комунистичке омладине. Такође, успео је да повећа утицај КПС на синдикате и формира организацију Народне помоћи. Априла 1940. Текстилна задруга се из Јошовог млина преселила у Речицо об Паки, али је Фрањо остао у Јошовом млину. У ноћи између 29. и 30. јуна 1940. учествовао је на Трећој конференцији КПС у Винчу, над Долским, која је била припремна Конференција за Пету земаљску конференцију КПЈ и на којој је присуствовао и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито.
Након окупације Југославије, априла 1941. територија некадашње Дравске бановине, која је заузимала територију данашње Републике Словеније, подељена је између окупационих сила — Трећег рајха, Краљевине Италије и Краљевине Мађарске. Централни део Словеније, након окупације је анектиран од стране Трећег рајха, па се Фрањо нашао на територији која је постала део немачке фашистичке државе. Извесно време је остао у Јоштовом млину, а након хапшења власника млина Мелхиора Јошта и његове супруге Даринке, прешао је у Готовљак, код Цеља, одакле је јуна исте године прешао у илегалност. У ноћи 1. и 2. јуна 1941. у Љубљани је учествовао на састанку, на коме се расправљало о припремама за оружани устанак. Потом је 18. јуна учествовао на састанку руководства КПС за северну Словенију, на коме је у присуству др Алеша Беблера, члана војне комисије при Централном комитету КП Словеније, договорено да Фрањо Врунч и Петер Станте изврше припреме за организовање партизанске чете.
После месец дана интензивног политичког рада, Станте и Врунч су 20. јула 1941. на Ресеви, у околини Цеља, формирали Цељску партизанску чету. Руководство чете сачињавали су Фрањо Врунч Бузда, командант и Петер Станте Скала, политички комесар. Иако малобројна, са свега дванаест бораца, чета је до 11. августа 1941. извршила неколико акција — запалила је неколико привредних објеката и жито на имањима исељених Словенаца. Заједно са Стантеом, Врунч је 11. августа отишао у изввидницу у Сливницу, код Цеља, како би разрадили план напада на жандармеријску станицу. Приликом повлачења из села, упали су у жандармеријску заседу и пружили отпор. Станте је успео да се спаси бекством, док је Врунћ био тешко рањен и заробљен. Немци су га потом одвели у затвор у Марибору, где је 24. августа 1941. стрељан заједно са групом талаца.
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја Југославије.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1941. Категорија:Комунисти Словеније Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Политички затвореници (комунисти) Категорија:Југословенски партизани Категорија:Народни хероји - В