мини|Српски православни манастир Жича, првопрестолни манастир Српске архиепископије (1219)
Српска архиепископија, односно Жичка архиепископија, а потом Пећка архиепископија, назив је за прву аутокефалну (самосталну) архиепископију у средњовековним српским земљама, која је постојала у раздобљу од 1219. до 1346. године. Стварањем ове архиепископије, која је установљена заслугом првог српског архиепископа Светог Саве, означена је прекретница у историјском развоју Српске православне цркве, која је стицањем аутокефалности постала равноправна са осталим помесним црквама. Прво архиепископско седиште било је у Жичком манастиру (одатле долази назив Жичка архиепископија), а потом је пренето у Пећки манастир (одатле долази назив Пећка архиепископија). Српска архиепископија је 1346. године уздигнута на степен патријаршије, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Српске православне цркве.
Историја
Аутокефалну архиепископију у средњовековној Србији основао је 1219. године први српски архиепископ Свети Сава са сједиштем у манастиру Жичи. Касније током 13. века, управно сједиште је премештено у Пећки манастир у старој области Хвосно (северна Метохија). Српски цар Стефан Душан је 1346. године уздигао Пећку архиепископију на степен Пећке патријаршије. Данас је спомен на Пећку архиепископију очуван у титули српског патријарха, који је на првом месту „архиепископ пећки”.
Српски архиепископи Архиепископ Раздобље Напомене Слика Свети Сава 1219. – 1233. Син Стефана Немање. Први српски архиепископ. Основао је десет епископија, написао Номоканон, стекао међународно признање српске аутокефалне цркве. Умро је у бугарској престоници Трнову 1236. године. 110п|Свети Сава на фресци манастира Студеница Свети Арсеније 1233. – 1263. Ученик архиепископа Саве. Подигао цркву Светих апостола у Руговској клисури, касније позната као црква Вазнесења Господњег. Повукао се са архиепископске столице због парализе. 110п|Рилски манастир Свети Сава II 1263. – 1271. Син Стефана Првовенчаног. Световно име било му је Предислав. Пре 1263. године био је хумски епископ. Гонио је јеретике. Сахрањен у цркви Светих Апостола у Пећи. 100п|Лоза Немањића у Дечанима Данило I 1271. — 1272. Вршио функцију архиепископа само годину дана. Смењен је из непознатих разлога. Јоаникије I 1272. – 1276. До 1272. године био игуман манастира Студенице. Повукао се у знак протеста због Драгутиновог збацивања Уроша са власти. Сахрањен је заједно са њим у манастиру Сопоћани. Јевстатије I 1279. – 1286. Био је игуман манастира Хиландар и зетски епископ. Сахрањен је најпре у Жичи, али су његове мошти након разарања (1291) пренесене у Пећ. Свети Јаков 1286. – 1292. Током његовог столовања Жича је разорена од стране Бугара те се средиште архиепископије премешта у Пећ. Свети Јевстатије II 1292. – 1309. Ширењем српске државе под Милутином шири се и подручје јурисдикције српског архиепископа. У овом периоду основане епископије Грачаничка, Кончанска, Лимска, Мачванска, Браничевска, Београдска и Скопска Свети Сава III 1309. – 1316. Архиепископ свих српских и поморских земаља. Током његовог понтификата отпочела изградња манастира Бањска. Свети Никодим 1316. – 1321. Пре доласка на архиепископску столицу био игуман манастира Хиландар. Превео је Јерусалимски типик Светог Саве Освећеног на српски језик. Крунисао Стефана Дечанског за краља и тиме одредио став српске цркве у грађанском рату 1321. године. 110п|Никодим Свети Данило II 1324. – 1337. Од 1307. до 1310. године игуман манастира Хиландар. Обављао је и функције бањског игумана и хумског епископа. Наговорио Милутина да дозволи Дечанском да се врати из Византије. Писац чувених "Житија краљева и архиепископа српских". Крунисао Душана за краља септембра 1331. године у Сврчину. Надгледао изградњу Високих Дечана. Подигао манастир посвећен Богородици Одигитрији. 110п|Пећ Свети Јоаникије II 1337. – 1346. Украсио цркву у Пећи. Обављао је функцију логотета. Постао је 1346. године први српски патријарх. 110п|Архиепископ Јоаникије
Епархије Епархије из доба Светог Саве: Жичка архиепископска епархија, Рашка епархија, Призренска епархија, Липљанска епархија, Хумска епархија, такође позната и као Лимска, Хвостанска епархија, Зетска епархија, Топличка епархија, Будимљанска епархија, Дабарска епархија, Моравичка епархија, такође позната и као Ариљска.
Епархије из каснијег доба: Бањска епархија, такође позната и као Ибарска или Звечанска, Београдска епархија, такође позната и као Мачванска, Браничевска епархија, Дебарска епархија, Морозвиздска епархија, Нишка епархија, Скопска епархија,
Види још
Српска православна црква Историја Српске православне цркве Пећка патријаршија Историја Пећке патријаршије Свети Сава Историја Срба у средњем веку Историја Србије у средњем веку
Референце
Литература
Пећка патријаршија (-{www.rastko.rs}-)
Спољашње везе Трибина „Оснивање и смисао Жичке (Пећке) архиепископије“
Категорија:Бивше организационе целине Српске православне цркве