Брак је друштвена, верска и законска заједница између две или више особа, различитог или истог пола. Брак регулише имовинско-правне и друге односе међу особама које су га склопиле. По правилу деле имовину коју стекну. Брак се може склопити у Цркви и код матичара који представља државу. "A nonethnocentric definition of marriage is a culturally sanctioned union between two or more people that establishes certain rights and obligations between the people, between them and their children, and between them and their in-laws." У неким земљама, пре закључења брака склапа се предбрачни уговор којим се утврђује удео сваког супружника што се имовине тиче, као и алиментација након евентуалног развода. У већини земаља у брак може да се ступи са навршених 18 година или уз писмену одлуку суда када је лице навршило 16 година и стекло телесну и душевну зрелост ( диспензација).Country Reports on Human Rights Practices for 2008, Vol. 1. стр. 1353, US Department of State.
мини|лево|Венчане бурме, симбол брака
Универзалност брака унутар различитих друштава и култура је приписана бројним основним друштвеним и личним потребама којима даје друштвено прихваћени оквир као што су регулација и задовољавање сексуалних нагона, подела рада између полова, економска производња и потрошња те задовољење личних потреба појединца за приврженошћу, положајем у заједници и људским друштвом. Најважнија функција брака готово сигурно произлази из основне људске потребе за стварањем потомства тј. природног нагона за биолошким размножавањем, бризи о потомству те њиховом образовању и социјализацији као и уређивањем проблема наслеђивања и личног порекла сваког појединца.Енциклопедија Британика: Брак
Људским бићима, међу свим сисарима, за развој до зрелости треба највише времена, а самим тим је и раздобље зависности потомака од родитеља најдуже. Та чињеница намеће повећане обавезе родитељима око бриге о потомству и у том смислу брак представља друштвени механизам који традиционално институционализира вршење родитељских дужности и обавеза.
Брак се у различитим облицима може наћи у готово свакој друштвеној заједници. Најстарији историјски записи указују на то да се брак сматрао делом обичаја, те се касније развио у савремене облике регулисане правом.
Мушкарац и жена из чијег брака је произашло једно или више деце представљају основну породицу, која се често уграђује у веће „молекуле“, проширене породице.
Врсте бракова мини|Младожења и млада на венчању потписују документ о ступању у брак
Бракови се, с обзиром на то да се појављују у различитим културама, појављују у бројним облицима. Обично се деле по броју партнера, припадности партнера одређеној друштвеној групи односно институцији пред којом се склапају.
Према броју партнера деле се на: моногамни брак (између двоје партнера) и полигамни брак (између више од двоје партнера), који се може појавити као: полигинија, брак између једног мушкарца и више жена полиандрија, брак између једне жене и више мушкараца групни брак између више мушкараца и више жена истовремено.
Према томе, припадају ли партнери истој друштвеној групи (племе, нација, класа, верска заједница) деле се на: ендогамне, тј. између припадника исте друштвене групе егзогамне, тј. између припадника различитих друштвених група.
Ако се склапају пред духовном (верске) или световном власти деле се на: црквени брак грађански брак.
Према полу партнера деле се на:. Blogs.kqed.org (15 July 2013).. разнополни брак истополни брак.
Остале врсте бракова су договорени брак, који у име партнера склапају чланови њихове породице (посебан је облик дечји брак), а који такође може бити присилни брак (посебан је облик отмица невеста). Облик брака специфичан за шијитски ислам је -{niqah}- или привремени брак, а у англосаксонској правној традицији постоји и институција неформалног брака ().
Институције сличне браку су и дивљи брак, али и пробни брак (коме је примарна сврха установити способност жене да рађа). У Француској је, пак, под врло специфичним условима, могуће склопити брак с преминулом особом, постхумни брак. Та је институција у томе слична кинеском обичају познатом као кинески брак духова.
Брак се у западним друштвима по правилу схвата као моногамна заједница, док се у другим деловима света брак може појавити и као полигамна институција. Најчешћи је случај у облику полигиније (мушкарац с неколико супруга), али нека друштва толеришу и полиандрију (жену с неколико супруга).
У различитим племенским заједницама, као код неких индијанских племена друштво је толерисало заједнички живот 'бердаша', врачева-хомосексуалаца који би живели заједно са неким другим мушкарцем. Бердаши су изазивали, због своје природе, подсмех осталих саплеменика, али су истовремено уживали и јак углед као моћни шамани. Ово је било раширено код Индијанаца из прерија, као код Илиноиса, и других, а забележени су и случајеви толеранције према њима код јужноамеричких Намбиквара. У новије доба неке државе су (под политичким притиском) признале истополне бракове.
Ендогамија и егзогамија Ендогамија је обичај да се брак склапа само унутар сопствене етничке групе, братства, клана, племена, касте. Егзогамија је супротна томе.Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
Полигамија У већини земаља, посебно западних, полигамија и полиандрија су чак законом забрањене. Ипак, муслимани имају право на четири жене, мада се ретко жене више од једном.Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфордска школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.
Истополни бракови
Модерно доба је донело право хомосексуалцима да такође заснивају бракове. Прва земља која је легализовала истополне бракове је Холандија, која је то учинила 2001. године, док је Данска прва земља која је законски препознала истополне заједнице, 1989. године, које тада, ни по имену ни по садржају права, нису биле изједначене са браком.
Социолошки аспекти У целом свету људи се удружују и формирају разне заједнице, организације и групе. Разлози су различите потребе, а најчешће су у питању материјалне.
Новац и стицање материјалних богатстава представљају главну преокупацију савременог човека - формирају се партнерска предузећа, праве се међудржавни уговори и цео свет се уједињује због једног и „најважнијег“ циља - остваривања што већег материјалног богатства. Квалитет живота, како већина људи (погрешно) верује, директно је повезан са количином материјалног богатства.
Са друге стране, брак је заједница духовно и физички здравих и зрелих особа, која се примарно не баве питањем материјалног богатства, већ пре свега успостављањем добрих односа, стварањем или одгајањем потомства и оптималних психосоцијалних услова у међусобном саживоту из кога ће проистећи и довољно „материјално богатство“, здравље и зрелост, које ову заједницу унапређују на један посебан, узвишенији начин, по чему се брак значајно разликује од других заједница и удружења.
У данашњем свету све већи број држава прихвата и друштвено признаје истополни брак (познат и као геј брак или хомосексуални брак) или брачну заједница две особе истог пола. Истополни брак је социолошко, правно, политичко и друштвено питање у многим државама, иако је дебата о истополним браковима новијег датума. Истополни брак, у државама у којима је дозвољен, није посебан правни институт. Дакле, не постоји правни, већ само социолошки појам истополног брака, јер је дефиниција брака, као посебног правног института, измењена (у мањем броју земаља света) на тај начин да садржи и могућност склапања брака између особа истог пола.
Психолошки аспект Разлози због којих неко ступа у брак могу бити различити. Један од разлога може бити и сексуална привлачност, односно квалитетан сексуални однос. Парови често сматрају да ако се слажу на том пољу, да ће се слагати и на сваком другом. Сексуалне слободе су довеле до тога да парови и пре брака упражњавају секс, па тако могу на основу тога и да отпочну брачни живот. Са друге стране, дешава се и да се двоје људи воли, али да немају задовољавајући сексуални живот. Могуће је у тим случајевима да њихов брак ипак буде успешан, јер због љубави коју осећају, а и због склада на свим другим пољима, временом науче како да задовоље једно друго, па тиме побољшају и тај аспект брачног живота. Постоје и људи којима сексуални живот није важан колико други аспекти брака, као што су разговор, брига о домаћинству, одгајање деце, путовања...Браут-Казић, С. & Малеш, Д. 1986. Кућни лијечник: Тинејџери траже одговоре. Алфа: Загреб.
У различитим браковима, доминантне фигуре могу бити или отац или мајка. Где су традиционални односи јачи, мушкарац ће бити тај који наизглед води главну реч („глава куће“), док се одгајање деце и вођење бриге о домаћинству препушта мајци. Модерна времена све више утичу да су оба партнера равноправна, највише због тога што обоје зарађују и доприносе. Заједничка брига о домаћинству и деци, као и заједничко одлучивање је идеал коме је потребно тежити. При томе, важно је у заједничка одлучивања укључивати и децу, посебно адолесценте, јер уколико се осете равноправним члановима, то ће им донети осећај сигурности, а учиниће их важнима и добрим сарадницима, што је за тај узраст веома потребно.
Брак између двоје људи има велики утицај на њихову децу. Наиме, кроз родитељски брак, дете, а посебно адолесцент упознаје брачне односе. Од тога веома зависи да ли ће деца касније имати срећан брак, јер се често дешава да су односи које ће касније успоставити у сопственом браку наставак односа који је постојао (или постоји још увек) у родитељском браку. Нажалост, ти односи могу да буду и веома лоши и са много сукоба. То заправо значи да родитељи према деци имају одговорност приликом стварања брачних односа. Некада се дешава да родитељи управо зато не желе да се разведу, јер тако желе да заштите своје дете од траума које би могло да има. Међутим, показало се да такви, „формални“ бракови, чешће штете него користе детету, због хладне породичне атмосфере, размирица и сукоба.
Не постоји правило које обезбеђује да ће брак бити успешан и дуготрајан. Пожељно је да се људи пре брака добро упознају, али и да су обоје зрели људи. При томе зрелост не одређују године живота, пошто за извесне људе важи да практично „никада не одрасту“. Неки парови се годинама упознају („забављају се“), па тек онда ступе у брак, а неки то ураде „брзоплето“. У оба случаја може да се деси да брак траје кратко, али и да буде до краја живота. Могуће је да ће брзоплето склопљен брак између двоје младих људи трајати краће због многих нерешених питања, односно притисака који долазе „споља“ (запослење, стан, новац, родитељи) или „изнутра“ (незрелост партнера и прерано родитељство).
Историја мини|Уговорени брак између француског краља Луја XIV и Марије Терезе од Шпаније
Брак се као институција развио у разним културама пре почетка писане историје, што је створило доста потешкоћа каснијим теоретичарима који покушавају да објасне његов настанак. Теорије које су се развиле се у највећој мери темеље на етнографским подацима, односно истраживањима компаративне антропологије међу удаљеним и премодерним народима за чији се начин живота верује да је сличан начину живота преисторијских људи. Део њих објашњење за настанак брака покушава да пронађе у жељи преисторијских заједница да ограниче ендемско насиље, како међу својим мушким члановима који су се стално такмичили за сексуалне услуге жена, тако и међу преисторијским заједницама као колективитетима (усп. римску предају о Отмици Сабињанки), при чему се почело трговати женама као економским ресурсом и средством за склапање ширих савеза.
Средњи век мини|лево|усправно|Дозвола за склапање брака, село Лахце 1913. године
мини|Оскар Схмерлинг, Принудни брак