мини|десно|Свети Сава и преподобни Симеон, икона которске школе из 1796. године Култ Светог Саве на простору данашње Црне Горе има своју дубљу историју. Огледа се у црквама посвећеним Светом Сави (14 храмова на територији Црне Горе), његовом спомену у старијим и новијим црквеним календарима, позивање на њега од стране владара, бројне народне легенде о њему, његово име у називима извора, планинских врхова..., у Савици, посту њему посвећеном, као и у ранијим и данашњим црквено-народним прославама на Савиндан.
Свети Сава, оснивач зетског владичанства мини|десно|Рушевине манастира Светог архангела Михаила код Тивта, могуће сједиште светосавског зетског владичанства мини|десно|Манастир Савина код Херцег Новог Иако је познато да је Сава при добијању црквене самосталности 1219. године, у Зети основао једно од првих владичанстава српске цркве, није сасвим сигурно утврђено мјесто гдје је било сједиште владике. Данас је најучесталије мишљење да је то био манастир архангела Михаила на Михољској превлаци. Постоје и друге претпоставке. По Доментијану, на којег се позива Иван Јастребов, владичанство Зете, Свети Сава је основао при цркви Архангела Михаила близу Дрима. Чедомир Марјановић наводи податак да Иван Јастребов и Павле Ровински сматрају да светосавско владичанство (храм Светог Михаила) није било на Михољској превлаци него га треба тражити у околини Подгорице. Лазар Томановић је навео неколико мишљења о томе. Записао је да је Јастребов сматрао да је то мјесто Златица код Подгорице. Према предању које вјековима чувају припадници племена Куча, назив Златици је дао Свети Сава, а тај назив се и до наших дана одржао, као што, уосталом, постоји и Савин поток у непосредној близини манастира. Друго мишљење су дијелили владика Герасим Петрановић и архимандрит и историчар Иларион Руварац, да је сједиште било у Боки которској, а митрополит Митрофан Бан је имао треће мишљење. Доментијан спомиње мјесто Дреп, по коме су и Митрофан и Јастребов хтјели да одреде мјесто. У доба Томановића није познато у Зети такво мјесто. По Јастребову је брдо Требач стари Дреп, а спомињао је и село Трепчи у Кучима. Митрополит недалеко од Тријебача, а од златичке црквине пола сата, налази мјесто Дрезгу, гдје се налазе развалине манастира и цркве. На темељу те цркве Пипери су подигли школу, а близу ње испод брда Вележник леже развалине манастира, и постоји калдрма из овог манастира до цркве. Непознато је коме је црква била посвећена, али сви оближи становници славе своје крсно име Аранђеловдан.
Иларион Шишојевић је по неким изворима био први владика зетског владичанства (1220—1242). По истим изворима завладичио га је 1220. године Свети Сава. Овај податак у својој Историји Црне Горе доноси митрополит Василије Петровић .
Манастир Врањина је саграђен по благослову Светог Саве, почетком 13. вијека, а саградио га је његов ученик Иларион , први владика зетски. По предању, Свети Сава је Илариона срео како чува овце са осталом сеоском дјецом, препознао у њему достојног ученика и повео га са собом у манастир Хиландар. Иларион се тамо замонашио. Са Хиландара је послат у тадашњу Зету, гдје је постављен за првог владику, са могућим сједиштем на Михољској превлаци. Након смрти Иларион је сахрањен у манастиру Врањина, на лијевој страни припрате, при зиду. Архимандрит Нићифор Дучић је писао да је Иларионова гробница била уздигнута један лакат изнад пода. Манастир су срушили Турци 1843. године. На бедреници те гробнице било је написано: здје престави се раб божи Иларије јепискуп зетски здатељ мјеста сего свјетаго... У истом реду је била и година, али се није могла прочитати. Биљешку о томе је имао митрополит Иларион Рогановић, који је као ђак био код игумана Исаије у Врањини. Павле Ровински је касније затекао половину те плоче, што потврђује истинитост биљешке митрополитове. Он наводи податак да је Његош 1842. освојио Грахово, али због тога губи острво Врањину, које тада није имало скоро никакав стратегијски значај. Црногорцима је Врањина била битна само због манастира, основаног у доба Светог Саве.
Краљ Стефан Твртко I Котроманић Стефан Твртко I Котроманић је крунисан у манастиру Милешева, гдје су се налазиле мошти Светог Саве. Твртко је утврдио у жупи Драчевици у Топаљском заливу, град Свети Стефан 1382. године, који касније добија име Херцег Нови.
Балша II Балшић По свједочењу самих Балшића они своје поријекло доводе у везу са Немањићима. Балша II Балшић, из Скадра, у повељи Дубровчанима од 27. јануара 1385. између осталога пише :
И његов брат Страцимир Балшић је поштовао култ Светог Саве, па је као монах добио име Сава.
Косаче - херцези (војводе) Светог Саве мини|десно|150px|Грб Косача, војвода Светог Саве и чувара његовог гроба, са кључем Милешеве у лављој шапи Западни и сјеверозападни дијелови данашње Црне Горе су раније били дио Херцеговине Светог Саве, а након припајања тих дијелова Херцеговине Црној Гори, тај крај, заједно са мањим дијелом у југозападној Србији, прозван је Стара Херцеговина. Стефан Вукчић Косача (око 1404 — 22. мај 1466) био је средњовјековни властелин и оснивач војводства Светог Саве, касније названог Херцеговина, по његовој титули херцег од Светог Саве. Неки од манастира у тој области су Савина код Херцег Новог, манастир Заграђе - задужбина Стефана Вукчића Косаче, манастир Свете Тројице код Пљеваља, у којем се вијековима чувала рука Светог Саве и у којем се поштује кивот Светог Саве... Градови у Црној Гори који су раније били дио Војводства Светог Саве су у сјеверозападној половини данашње Црне Горе. То су: Херцег Нови, Никшић, Шавник, Плужине, Жабљак, Пљевља и Бијело Поље. Српски католички бискуп Иван Томко Мрнавић у својој књизи из 1630. - 1631. године Живот Светог Саве (Vita s. Sabbae), у којој похвално пише о њему, наводи податак да су Косаче хтјеле да се називају и буду чувари гроба Светог Саве. Зато на орнаменту породичног грба имају лава како носи кључ, који представља кључ манастира Милешеве (који је тада био у Херцеговини Светог Саве), гдје су се тада чувале мошти светитељеве. Косачина титула и грб свједоче да је код Косача такођер постојао култ Светог Саве, а самим тим и на том простору, касније, проширене Црне Горе.
Календар Ђурађа Црнојевића из 1494. године Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину који је штампан на Цетињу, указује на култ Светог Саве на Цетињу и крајем 15. вијека. У календару су наведени ови српски светитељи: Свети Сава (14. јануара, Сави прваго архиепископа србскаго са црвеним почетним словом С), Симеон србски (Стефан Немања) (13. фебруара, Симеона србскаго, новаго мироточца, пуно црвено слово - велики празник), насљедник Светог Саве Арсеније I Сремац (28. октобра, Арсенија архиепископа, само црно слово) и Стефан Урош III Дечански (11. новембра, Стефана иже в Дечах, почетно црвено слово). Занимљивост је да је по том штампаном мјесецослову (календару) у тадашњој Зети, развијенији култ Стефана Немање (Преподобног Симеона србскаго) од Светога Саве. Док је Савин отац пуно црвено слово, тј. велики празник, Сава је само са почетним црвеним словом С. Међу свецима није наведен ни Јован Владимир (данас се слави 22. маја по јулијанском,) као што у тадашњи календар као свеци још нису уведени ни остали Немањићи (Стефан Провјенчани, краљ Милутин и други), ни кнез Лазар (15. јун, по јулијанском). Не спомиње се ни свети Вид 15. јуна, тј. Видовдан, као ни Михољдан и Мратиндан.
Божидар Вуковић Божидар Вуковић Подгоричанин, Србин из Зете (како је сам о себи писао), оснивач друге по реду српске штампарије, приредио је и штампао на пергаменту 1538. у Венецији Празнични минеј (најскупоцјенију и најобимнију књигу старог српског штампарства) који садржи по један тропар и кондак Светом Сави, као и једну завршну вечерњу стихиру насловљену Слава Светом Сави.
Максим Тујковић Српски православни монах из Грбља, Максим Тујковић (1670.-1740), поред осталих Срба светаца у свом рукописном Мјесецослову (календару), наводи и Светог Саву српског.
Култ Светог Саве у доба Петровића, аустроугарске окупације и Карађорђевића мини|десно|150px|Црногорски годишњак Орлић, јануар 1866. Св. Сава се славио као пуно црвено слово, 14. јануара, по јулијанском календару. Свети Сава је обилазио Зету, а о том обичају, да српски архиепископи и каснији патријарси канонски обилазе овај крај, је посвједочио и митрополит Данило Петровић: ...дошо у визиту у ове стране Свети и блаженејши господин патријарх пећски по старозаконом обичају... Сачувано је неколико писама Петра I Петровића Његоша Карађорђу. У једноме од њих из 1807. године пише: ...сам Бог молитвами и ходатајством србских светитељеј будет нам помошчник. На Цетињу је прва прослава Светог Саве као школске славе, забиљежена 1856. године. То је било у вријеме владавине књаза Данила. По сачуваним документима, код Примораца се Свети Сава организовано славио као патрон тих организација и мјесних школа и раније: у Рисну већ од 1835, Бијелој 1824, Морињу 1845, Котору 1839. па се може претпоставити да су светосавске школске свечаности и на самом Цетињу старије од 1856. Црква Светог Саве у Ераковићима је подигнута 1886. године, а освештао ју је Митрофан Бан 1898. године, како пише у својим мемоарима, у славу српског просветитеља. Освештавању су присуствовали књаз Никола и син му Петар. Никола I Петровић Његош је 1896. цетињској основној школи даровао велику икону Св. Саве. Он је 1912. као краљ написао Пјесму Светом Сави. мини|150px|Руски Служебник, дар јеромонаха светогорца Мине Црногорца (живио је у доба Николе Петровића) цркви у Ублима, Кучи. Он се подвизавао и у светосавској испосници у Кареји, а на књизи је печат те испоснице са ликом Светог Саве. Глас Црногорца је 1898. године објавио допис о прослави Савиндана у Никшићу. Исти лист описује у броју од 26. јануара 1902. године прославу Савиндана у Подгорици, како су дјеца пјевала Ускликнимо с љубављу, а око иконе Светог Сав су од ловора била 4 слова С - што означава: Сама слога Србе спасава. 1907. године Глас Црногорца је објавио Правила о грађењу школа и намјештају школском. Члан 24. је гласио: У намјештај долази још и икона св. Саве и слика владарева, које свака учионица треба да има. Цетињски вјесник је 1909. године писао о Светосавској прослави. Из текста чланка се види да су тај дан све школе и просвјетне установе у Црној Гори прослављале првог српског архиепископа. Описан је ток прославе на Цетињу. Након литургије одржана је светосавска прослава у мушкој основној школи. По обичају се прво вршило водоосвећење, потом је ђачки хор пјевао химну Светом Сави, а уследило је низ декламација и патриотских пјесама, које су изводили ученици основних школа. Школске прославе Св. Саве на Цетињу и широм Црне Горе, настављене су, без прекида и под аустроугарском окупацијом, као и у вријеме владавине династије Карађорђевић.
Српски владика Американско-канадски Мардарије Ускоковић, који је родом из Корнета код Подгорице, је у посланици за Васкрс 1935. године говорио о својој болести и чудесном оздрављењу. Иако му је доктор предвиђао још пар дана живота, молио се Богу да још поживи, да заврши послове изградње свете обитељи у Либертивилу. Између осталога је говорио: Остави ме на земљи још неко вријеме, да још више украсим манастир великог угодника Твога, Светога Саве... }
Култ Светог Саве од италијанско-њемачке окупације и владавине комуниста до данас