Археолошко налазиште Скелани је археолошки локалитет који се налази у насељу Скелани, општина Сребрница у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Налазиште обухвата неколико локација у Скеланима, насељу који се налази на самој обали реке Дрина повезан мостом са Бајином Баштом у Србији. Неки налази смештени су у Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву и Археолошком музеју „Римски муниципиум“ у Скеланима.
Локација Археолошко налазиште се налази у самом насељу Скелани, надомак реке Дрине. Насеље је изграђено на месту старих римских грађевина тако да постоје више локација. Налазиште се налази у општини средње Подриње.
Историја Прво истраживање покренуо је грчки археолог Кало Пачо у 19. веку. Келани на Дрини се сматрају једним од најстаријих античких локалитета у средњем Подрињу. Овде су научници на прилично великом пространству открили неколико римских објеката из 2. и 3. века. Важан вид економије у римској провинцији Далмацији, представљало је рударство. Сребреничка рударска регија играла је важну улогу у животу овог дела Римског царства. Римски град Малвесиатиум на месту данашњих Скелана на реци Дрини међу најзначајнијим је античким подручјима у Босни и Херцеговини. Пронађена је римска базилика, храмови, циглана, грађевине и разни споменици римске културе. Према истраживањима насеље је било изграђено у сходу са осталим грађевинама у том региону и данас је по налазима један од највреднијих локалитета на Балкану.
Истрживање Прво истраживање отпочено је 29. јула 1896. године. Карл Пач, аустријски слависта, археолог и историчар, пронашао је ископавањем неколико важних предмета римске културе од којих је и почасна статуа цара Каракала. Августа 1896. године покренута је друга експедиција где су пронађене гробнице као и темељи за изградњу објеката који нису били завршени. Недалеко од реке Дрине, пронађени су остаци циглане, препознатљиве по масивним циглама. У истом периоду пронађене су и две базилике удаљености неких 90. метара једна од друге. У њима су пронађени кипови и гробни материјали. Археолог Карло направио је детаљан извештај о својим истраживањима и објавио у Земаљском гласнику музеја Босне. Након тога десила се велика поплава 1897. године, коју је и Иво Андрић описао у роману На Дрини ћуприја. Дрина је нанела муљ дебео два метра и прекриo налазиште што је довело до заборав на овај локалитет.
Истрживање 2008. године Након 112. година, изведенo је другo археолошко истраживање под руководством мр Мирка Бабића из Музеја Семберије, које је трајало пет недеља. Радови су се одвијали на четири локације: Задружни дом, Црквено двориште, приватна њива и у дворишту једне приватне куће. Ископани су мозаици као и прва Базилика коју је Дрина закопала. Даљим истраживањима пронађени су и натписи намењени Јупитеру, Тријади, Марсу, Силвану и Митрасу. По неким натписима насеље је добило ранг муниципалије још у време Флавијеваца у другој половини 1. века.
Референце
Категорија:Археолошка налазишта у Републици Српској Категорија:Историја Сребренице Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине