Велики школски час

Велики школски час је традиционална антиратна манифестација посвећена је цивилним жртвама фашистичких окупатора. Одржава се сваке године 21. октобра као знак сећања на крагујевачку трагедију 1941. године (Крагујевачки октобар), испред Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама. Манифестацију приређује спомен-парк Крагујевачки октобар

Историја комеморација у Шумарицама Све активности спомен-парка Крагујевачки октобар усмерене су ка трајном обележавању трагедије 21. октобра 1941. године као велике опомене, али и позива на мир и толеранцију. Важан начин неговања живе културе сећања остварује се кроз уметничку манифестацију „Велики школски час”, једну од најстаријих те врсте у земљи.

Прва академија под именом „Велики школски час” одржана је већ 1944. године у Крагујевцу, а прва манифестација на самом месту стрељаних ђака и професора, поред хумки у Шумарицама, 1957. године. Од 1963. године организацију преузима спомен-парк Крагујевачки октобар. Од тада академија добија нову физиономију: садржи елементе одавања поште стрељанима и елементе уметничког програма. Током комеморативног дела интонирала се химна, полагани су венци, говорили су преживели стрељања и преношене кратке вести са светских ратишта. Уметнички део чинио је избор прозних и поетских текстова из постојећег родољубивог штива, у наступу драмских уметника као и учешћу познатих хорова и оркестара. Такав програм, прилагођен новим захтевима, од 1964. године са почетком у 11 сати и трајању од 45 минута, почео је стално да се одржава код Споменика стрељаним ђацима и професорима.

Велики школски час, 1971. Од 1971. године формира се Савет „Великог школског часа” на републичком нивоу који утврђује концепцију, садржај и програм манифестације, бира књижевника који ће посебно писати поему за извођење, редитеља и композитора, који ће стварати оригиналну музику за ту прилику, што је била новина у односу на претходни период.

Душко Радовић био је аутор поеме „Црни дан” која је изведена на Великом школском часу те 1971. године, редитељ је био Здравко Шотра, који је поставио основе његовог сценског идентитета, а композитор Константин Бабић. Интонирањем химне и полагањем венаца и даље почиње сваки Велики школски час, а од 1991. године претходи му парастос који служи епископ Шумадијске епархије са свештенством.

У програмима од 1971. до 2020. године учествовало је више од 50.000 извођача, реномираних уметника свих профила. До 2020. године написано је и изведено 38 поема и драмских дела и 35 оригиналних музичких дела што представља право уметничко богатство које даје допринос јужнословенској и српској књижевности и музици.

Програму Великог школског часа сваке године присуствује више хиљада људи, затим највиши државни функционери, председник, премијер и министри, као и амбасадори многих држава Европе и сви они полажу венце на гробницу стрељаних ђака и професора. Посредством Радио-телевизије Србије (раније Телевизије Београд), која манифестацију директно преноси, прати је преко милион гледалаца, за сваки њен програм акредитује се по 50 новинара из исто толико редакција. Ова манифестација помогла је да крагујевачка трагедија буде перципирана у земљи и у свету као симбол страдања невиних, са поруком да се не заборави и никада не понови. Својим универзалним значењем и порукама допринела је да Крагујевац 1982. године са градовима сличне судбине буде оснивач ''Светске уније градова жртава рата, градова мира''. Генерални секретар УН, Перез де Куељар доделио му је високо признање "Курир мира", 1988. године је добио „Медаљу мира”-{}- од француског града Вердена, а 7. децембра 2011. године Скупштина Републике Србије прогласила је 21. октобар државним празником, Даном српских жртава у Другом светском рату.

Аутори и извођачи (по годинама) <div style="width:100%; height:200px; overflow:auto; border:0 solid #000; padding:20px 0; align=center;">

1971. Душан Радовић: Црни дан

Редитељ: Здравко Шотра

Композитор: Константин Бабић

Диригент: Франц Клинар

Извођачи: Репрезентативни оркестар Гарде и Хор АКУД Бранко Крсмановић из Београда; глумци Мира Ступица, Љиљана Крстић, Маја Димитријевић, Светлана Бојковић, Љуба Тадић, Светолик Никачевић, Гојко Шантић, Милан Гутовић, Никола Милић, Никола Јурин, Љубомир Ковачевић и Будимир Јеремић

1972. Милован Витезовић: Ђачко доба Шумарица

Редитељ: Славољуб Стефановић Раваси

Композитор: Александар Обрадовић

Диригент: Франц Клинар

Извођачи: Репрезентативни оркестар Гарде и Хор АКУД Бранко Крсмановић из Београда; глумци Мира Ступица, Љиљана Крстић, Љуба Тадић, Михаило Јанкетић, Будимир Јеремић, Љубомир Ковачевић; Хор ученика основних и средњих школа; група рецитатора-ученици основних и средњих школа и студенти из Крагујевца

1973. Љубивоје Ршумовић: Домовина се брани лепотом

Редитељ: Димитрије Станчуловић

Композитор: Срђан Барић

Диригент: Франц Клинар

Извођачи: Репрезентативни оркестар Гарде и Хор АКУД Бранко Крсмановић из Београда; Хор ученика основних школа и Гимназије из Крагујевца; група рецитатора-ученици основних школа из Крагујевца, глумци Мира Ступица, Љиљана Крстић, Светлана Бојковић, Љуба Тадић, Славко Симић, Светолик Никачевић, Гојко Шантић, Милан Гутовић, Никола Милић, Никола Јурин, Љубомир Ковачевић и Будимир Јеремић

1974. Ђорђе Радишић: Цвет слободе

Редитељ: Димитрије Станчуловић

Композитор: Зоран Христић

Диригент: Франц Клинар

Извођачи: Репрезентативни оркестар Гарде и Хор АКУД Бранко Крсмановић из Београда; Хор ученика крагујевачких основних школа и крагујевачке Гимназије; глумци Љиљана Крстић, Мирјана Вукојичић, Љуба Тадић и Петар Краљ; рецитатори Зоран Маринковић, Драгица Милић, Мирко Родић и Милош Радивојевић, ученици из Крагујевца; вокални солиста Слободан Станковић

1975. Ђоко Стојичић: Непокорени град

Редитељ: Бода Марковић

Композитор: Енрико Јосиф

Диригент: Франц Клинар

Извођачи: Репрезентативни оркестар Гарде и Хор АКУД Бранко Крсмановић из Београда; Дечји хор Радио Београда; Хор основних школа Крагујевца; Хор Прве Гимназије и Средње медицинске школе из Крагујевца; глумци Мира Ступица, Горица Поповић, Љуба Тадић, Јован Милићевић, Бранислав Јеринић и Љубомир Ковачевић; вокални солисти Мирослав Чангаловић, Александра Ивановић, Милица Барић, Ирина Арсикин-Хајдаровић; солиста Миодраг Азањац; рецитатори-ученици из Крагујевца

1976. Јуре Каштелан: Отворена пјесма

Редитељ: Коста Спаић

Композитор: Златан Вауда

Диригент: Франц Клинар

Извођачи: Репрезентативни оркестар Гарде из Београда; Хор младих Др Војислав Вучковић из Ниша; Дечји хор РТБ и Хор ученика основних и средњих школа из Крагујевца; глумци Мира Жупан, Тонко Лонза и Изет Хајдархоџић; вокални солисти Александра Ивановић, Ружица Рајковић и Душан Поповић; рецитатори- млади из Крагујевца

1977. Љиљана Чаловска: Повесница

Редитељ: Владимир Милчин

Композитор: Ристо Аврамовски

Диригент: Младен Јагушт

Извођачи: Симфонијски оркестар РТБ; Хор КУД Стив Наумов из Битоља; Хор младих Др Војислав Вучковић из Ниша; Дечји хор РТБ и Хор ученика основних и средњих школа из Крагујевца; глумци Снежана Конеска и Емил Рубен из Скопља, Маја Димитријевић, Светлана Бојковић, Петар Божовић, Горица Поповић, Мирко Бабић; вокални солиста Георги Божиков из Скопља; рецитатори-ученици основних и средњих школа и студенти из Крагујевца

1978. Мира Алечковић: Место свевидо

Редитељ: Дејан Миладиновић

Композитор: Никола Херцигоња

Диригент: Владимир Мустајбашић

Извођачи: Репрезентативни оркестар Гарде; Хор Опере Народног позоришта из Београда; Дечји хор РТБ и Хор ученика основних и средњих школа из Крагујевца; глумци Вера Чукић, Милош Жутић, Милена Булатовић и Мирко Бабић; рецитатори-ученици из Крагујевца

1979. Бранко В. Радичевић: Текла река Лепеница

Редитељ: Милан Кнежевић

Композитор: Драгољуб Јовашевић

Диригент: Михаило Петраш