Светски трговински центар 7 () се односи на две зграде које су се налазиле на истој локацији унутар комплекса Светски трговински центар на Менхетну, Њујорк. Првобитна зграда, део оригиналног Светског трговинског центра, завршена је 1987. године и уништена у нападима 11. септембра 2001. године. Тренутна зграда отворена је у мају 2006. године. Обе зграде развио је Лари Силверштајн, који има закуп земље за ову локацију од Лучке управе Њујорка и Њу Џерсија.

Првобитни Светски трговински центар 7 био је висок 47 спратова, прекривен зидовима од црвеног гранита и попримао је трапезоидни отисак. Повишени пролаз који се протезао кроз улицу Визи повезао је зграду са плазом Светског трговинског центра. Зграда се налазила изнад консолидоване трафостанице Едисон, што је наметало јединствена ограничења у структурном дизајну. Када је зграда отворена 1987. године, Силверштајн је имао потешкоћа у привлачењу закупаца. Фирма Salomon Brothers потписала је дугорочни закуп 1988. године и постали главни закупац Светског трговинског центра 7.

Дана 11. септембра 2001. године, структура је знатно оштећена када се срушио оближњи Северни торањ Светског трговинског центра. Крхотине су запалиле пожаре на више доњих спратова зграде, који су наставили неконтролисано да горе током целог поподнева. У унутрашњем систему за гашење пожара у згради недостајао је притисак воде за гашење пожара. Колапс је започео када се критични унутрашњи стуб извио и изазвао каскадни квар оближњих стубова, што је први пут било видљиво споља, рушењем кровне пентхаус структуре у 17:20:33 поподне. Ово је покренуло прогресивно урушавање целе зграде у 17:21:10, према агенцији FEMA, док је студија NIST-а из 2008. поставила коначно време колапса у 17:20:52 поподне. Колапс је учинио стари Светски трговински центар 7 првим челичним небодером за који се зна да се урушио првенствено због неконтролисаних пожара.

Изградња новог Светског трговинског центра 7 започела је 2002, а завршена је 2006. године. Зграда је висока 52 спрата (плус један подземни спрат), што је чини 28. највишом у Њујорку. Изграђена је на мањем отиску од оригинала, а омеђена је улицама Гринвич, Визи, Вашингтон и Баркли на истоку, југу, западу и северу. Мали парк преко пута улице Гринвич заузима простор који је био део отиска оригиналне зграде. Тренутни дизајн зграде наглашава сигурност, са ојачаним бетонским језгром, ширим степеништем и дебљом ватроотпорношћу на челичним стубовима. Такође садржи бројне карактеристике зеленог дизајна. Зграда је била прва комерцијална пословна зграда у Њујорку која је добила сертификат Leadership in Energy and Environmental Design Савета за зелену градњу, где је освојила златну оцену. То је такође био један од првих пројеката који су прихваћени да буду део пилот-програма Савета за лидерство у енергетском и еколошком дизајну − Core and Shell Development.

Првобитна зграда (1987–2001) Дизајн и изглед

thumb|left|300px|Пренесите решетке које се користе на спратовима 5−7 за прерасподелу оптерећења на темељ Првобитни Светски трговински центар 7 био је зграда од 47 спратова, коју је пројектовала фирма Emery Roth & Sons, са црвеном гранитном фасадом. Зграда је била висока 190 метара, са трапезоидним отиском који је био дугачак 330 метара и широк 43 метара. Tishman Realty & Construction управљала је изградњом зграде. Церемонија почетка градње одржана је 2. октобра 1984. године. Зграда је отворена у мају 1987. године, поставши седма структура Светског трговинског центра.

Светски трговински центар 7 изграђен је изнад двоспратне трафостанице Con Edison која се на том месту налазила од 1967. године. Трафостаница је имала кесонски темељ дизајниран да поднесе тежину будуће зграде од 25 спратова која садржи 56.000 квадратних метара. Коначни дизајн Светског трговинског центра 7 предвиђен је за много већу зграду него што је првобитно планирано када је изграђена трафостаница. Структурни дизајн Светског трговинског центра 7 стога је укључивао систем решетки и носача гравитационих стубова који се налазе између спратова 5 и 7, за пренос терета на мањи темељ. Постојећи кесони инсталирани 1967. године коришћени су, заједно са новим, за смештај зграде. Пети спрат је функционисао као структурна дијафрагма, пружајући бочну стабилност и расподелу оптерећења између новог и старог кесона. Изнад 7. спрата, грађевинска конструкција је била типичног дизајна оквира са цевима, са стубовима у језгру и на ободу, а бочна оптерећења одупрла су оквирним моментним оквирима.

Рампа за отпремање и пријем, која је опслуживала читав комплекс Светског трговинског центра, заузела је источну четвртину отиска Светског трговинског центра 7. Зграда је била отворена испод 3. спрата, пружајући простор за царињење камиона на рампи за отпремање. Ватроотпорна заштита у спреју за конструктивне челичне елементе била је Монокот на бази гипса, која је имала двочасовну оцену пожара за челичне греде, носаче и решетке и тросатну оцену за стубове.

Механичка опрема је инсталирана на спратовима од четвртог до седмог, укључујући 12 трансформатора на петом спрату. Неколико хитних генератора инсталираних у згради користили су Њујоршки уред за управљање у ванредним ситуацијама, Salomon Smith Barney и други закупци. Да би се снабдели генераторима, ускладиштено је 91.000 литара дизел-горива испод нивоа тла. Компоненте за дистрибуцију дизел-горива налазиле су се у приземљу, све до деветог спрата. После бомбашких напада на Светски трговински центар 26. фебруара 1993. године, градоначелник Њујорка Руди Џулијани одлучио је да постави командни центар за хитне случајеве и повезане резервоаре за гориво у Светском трговинском центру 7. Иако је ова одлука критикована у светлу догађаја 11. септембра, данас се не верује да је гориво у згради допринело урушавању зграде. Кров зграде обухватао је мали западни пентхаус и већи источни механички пентхаус.

Сваки спрат обухватао је 4.400 квадратних метара пословног простора за изнајмљивање, што је планове спратова зграде учинило знатно већим од већине пословних зграда у граду. Свеукупно, Светски трговински центар 7 обухватао је 173.500 квадратних метара канцеларијског простора. Два пешачка моста повезивала су главни комплекс Светског трговинског центра, преко улице Визи, са трећим спратом Светског трговинског центра 7. У предворју Светског трговинског центра 7 налазиле су се три фреске уметника Ал Хелда: The Third Circle, Pan North XII, and Vorces VII.

Закупци

У јуну 1986. године, пре него што је изградња завршена, програмер Лари Силверштајн потписао је фирму Drexel Burnham Lambert као станара који су закупили целокупну зграду Светског трговинског центра 7 за 3 милијарде долара на период од 30 година. У децембру 1986. године, након скандала са трговином инсајдера Бески, Drexel Burnham Lambert отказао је закуп, остављајући Силверштајна да пронађе друге закупце. Spicer & Oppenheim сложили су се да закупе 14% простора, али на више од годину дана, пошто су Црни понедељак и други фактори негативно утицали на тржиште некретнина на Доњем Менхетну, а Силверштајн није успео да пронађе закупце за преостали простор. До априла 1988. године смањио је кирију и дао друге уступке.

У новембру 1988. године, Salomon Brothers одустали су од планова за изградњу великог новог комплекса у Кругу Коламбус у Мидтауну и договорили се о 20-годишњем закупу за горњих 19 спратова Светског трговинског центра 7. Зграда је детаљно реновирана 1989. године како би удовољила потребама ове фирме. То је довело до алтернативног именовања зграде као зграде Salomon Brothers. Већина од три постојећа спрата уклоњена је док су закупци наставили да заузимају друге спратове, а више од 350 тона челика додато је за изградњу три трговачка спрата са двоструком висином. На 5. спрату је инсталирано девет дизел генератора као део резервне електране. „У основи, Salomon гради зграду у згради − и то је заузета зграда, што компликује ситуацију”, рекао је окружни директор компаније Silverstein Properties. Необичан задатак је био могућ, рекао је Лари Силверштајн, јер је дизајниран да омогући „уклањање читавих делова спратова без утицаја на структурни интегритет зграде, под претпоставком да би некоме можда требали спратови двоструке висине”.

У време напада 11. септембра 2001. године, Salomon Smith Barney био је убедљиво највећи закупац у Светском трговинском центру 7, заузимајући 111.750 квадратних метара (64% зграде), који су укључивали спратове 28–45. Остали главни закупци су били ITT Hartford Insurance Group (11.400 m²), Међународна банка American Express (9.900 m²), Standard Chartered (10.350 m²) и Комисија за хартије од вредности (9.850 m²). Међу мањим закупцима били су регионални савет Пореске управе САД (ИРС) (8.400 m²) и Тајна служба САД (7.900 m²). Међу најмањим закупцима били су Њујоршка канцеларија за ванредне ситуације, Национално удружење повереника за осигурање, Савезна банка за зајмове у Њујорку, First State Management Group Inc, Provident Financial Management и Служба за имиграцију и натурализацију. Министарство одбране и Централна обавештајна агенција (ЦИА) делили су 25. спрат са ИРС (Тајна канцеларија ЦИА откривена је тек након напада 11. септембра). Спратови 46–47 били механички спратови, као и доњих шест спратова и део седмог спрата.

Напади 11. септембра thumb|Светски трговински центар 7 запаљен након рушења кула близнакиња 11. септембра

Рушење

Како се Северни торањ срушио 11. септембра 2001. године, тешки остаци погодили су Светски трговински центар 7, оштетивши јужну страну зграде и покрећући пожаре који су наставили да горе током целог поподнева. Колапс је такође оштетио југозападни угао између спратова 7 и 17 и на јужној страни између спрата 44 и крова; друга могућа структурна оштећења укључују велику вертикалну пукотину близу центра јужне странице између спратова 24 и 41. Зграда је била опремљена системом прскалица, али је имала много рањивости у једној тачки због квара: систем прскалица је захтевао ручно покретање електричних ватрогасних пумпи, уместо да буде потпуно аутоматски систем; команде на нивоу пода имале су један прикључак на подизач воде за прскалице, а систем прскалица захтевао је одређено напајање ватрогасне пумпе за довод воде. Поред тога, притисак воде је био низак, са мало воде или без ње за напајање прскалица.