Музеј града Трогира је јавна културно-образовна установа основана 1963. године у палати породице Гарањин или палати Гарањин-Фанфоња, из 18. века, која је у Трогир дошла крајем 16. века. Музеј је званично за јавност почео са радом 9. маја 1966. године. Након оснивања, поред своје редовне музејске делатност музеј се активно укључује и у културни живот Трогира, преко организовања изложби, научних скупова, издавачке делатности, предавања итд.Fani Celio Cega, Obiteljska palače nekoć, muzej danas, Zbornik II. kongresa hrvatskih povjesničara umjetnosti, Zagreb, 2007. Положај и размештај Музеј града Трогира смештен је у близини северних градских врата, у палати Гарањин у улици Градска врата бр.4 у општини Трогир у Републици Хрватској. 500px|мини|центар|Положај Музеја града Трогира у палати Гарањин на УНЕСКО-вој мапи Трогира, означена бројем 28 У музеј се улази кроз главни улази (из правца Северних градских врата), која се налазе у западном блоку палате формираном око унутрашњег дворишта. У јужној једноспратници са спољашњим степеништем (која је некада имало економску намену) смештени су Лапидаријум и Галерија Цате Дујшин Рибар, док се у северној каснобарокној вишеспрартниици, у оригиналном амбијенту из раног 19. века налази библиотека, чији је је оснивач Иван Лука Гарањин један од власника палате. Овај простор музеја опремљен је сачуваним намештајем из 19. века, обновљеном плафонском и зидном декорацијом, по којој су изложени портрети филозофа и књижевника. Обухваћајући готово све области, библиотека броји 5.582 наслова и води се у Хрватској као једна од најбогатију приватних библиотека у Далмацији....
Заштита Под ознаком З-5065 Палата Гарањин, данас зграда Музеја града Трогира заведена је као непокретно културно добро - појединачно, правног статуса заштићено културно добро, разврстано као "профана градитељска баштина".
Није под непосредном УНЕСКО-вом заштитом, али је стављањем на листу УИНЕСКО-а древног дела Трогира. или историјског језгра Трогира, индректно се и иона нашла на овој листи, што даје наду за очување и реваитализацију ове знаменити грађевине, кроз рад и постојање Музеја.
Обнова зграде музеја Обнова руиниране палате Гарањин, у којој је данас смештен Музеј града Трогира започела је с краја 1990-их година, када су за то створени материјални услови. Обнова је почела од крова, који је на појединим местима прокишњавао, да би се потом (уз претходно сачињену документацију и архитектонско сагледавање постојећег стања), приступило преуређењу осталог дела палете. Радови су извођени у садњи и уз конзерваторски надзор Министарства културе Хрватске, Управе за заштиту културне баштине конзерваторског одјела из Сплита, сада Трогира.
Од значајнијих радова извршена је обнова барокног спрата, и оних делова палате из које су претходно исељени станари. Санирани су зидови, испуна, чишћење и прањеи кречење у делу који је то захтевао (романички зид). Потом су скинуте и обновљене дрвене шкуре, поправљени дрвени оквири прозора и врата и израђена нова барокна балконска ограда – од кованог гвожђа. На јужном прочељу, санирана је камена балконска ограда, а на северном прочељу, израђене је недостајућњ камено степениште. На крају санирани су зидови Галерије Цате Дујшин-Рибар, лапидаријум, цистерна за воду (сачувана у склопу палате), којој је након обнављана остављен отворен отвор како би се видела њена функција.
Предисторија музеја Палата Гарањин-Фанфоња у којој је смештен Музеј града Трогира настала је као и многе друге племићке палате, у Трогиру повезивањем више кућа у јединствену целину. Палата је била у власништву венецијанске породице Гарањин, од 18. века, која се у 19. веку ородила са угледном задарском породицом Фанфоња,[ф] па се отада помње и назив Палата Гарањин-Фанфоња.
Опрема палате једним делом је опљачкана 1797. године, за време безвлашћа које је настало након пропасти млетачке владавине у Трогиру. По наговору локалних свештеника ипак су лопови многе предмете вратили. На основу сачуваног пописа – инвентара из 1798. године може се стећи претсва о изгледи и опрема унутрашњости палате,), породице Гарањини која је стекла племићку титулу. У посебној су соби били изложени породични портрети, зидови су били обложени скупоценим тканинама, део намештаја био је позлаћен, а у неким просторијама налазила су се огледала, слике, графике, географске карте.CEGA, F. (1996), Imovina u kući obitelji Garanjin nakon anarhije 1797. godine, GPPD 12 (Božić-Bužančić zbornik), 577-594CEGA, F. (1997), Nekoliko izvješća Kolegija sv. Lazara u Trogiru koji se nalaze u knjižnici Garagnin Fanfogna u Muzeju grada Trogira te u knjižnici katedrale sv. Lovre, GPPD 13, 285-299CELIO-CEGA, F. (1997.-1998), Slikarska baština obitelji Garagnin u XVIII. st. po inventaru kuće iz godine 1798., PPUD 37, 325-332
Када се, задњи мушки потомак угледног и заслужног рода Фанфоња у Трогиру током 1940-тих година компромитовао за време италијанске окупације Далмације у Другом светском рату, од нове власти у Југославији проглашен је за активног учесника фашистичког покрета.
Након што су чланови породице Фанфоња понели са собом у егзил део предмета из палате у Италију, у њу су се уселили сиромашни станари, углавном из околних села. У револуционарном заносу станари и ...нова комунистичка власт подлегли су грабежу и тако су настале или пропале многи покретни предмети из палате Гарањин-Франфоња.Muzej grada Trogira u: Ivo Babić, Trogir, grad i spomenici, Književni krug Split, 2914. str. 258-261 вито Фисковић, тада млади конзерватор у служби партизанских власти, спасао је највећи део породичне библиотеке Гарањин-Фанфоња , тако што је једноставн зазидао њена врата. Спашен је и велики део јако богате и важне архивске грађе у којој су исправе породице Гарањи-Фанфоња из Задра (пергаменти, исправе писане глагољицом итд).
Оснивање музејске збирке и почетак рада Музејске збирке основана је у другој половини 20. века, када су културни посленици и челници Трогира схватили да једна од најважнијих привредних грана у Далмацији постао туризам. Године 1963. Град Трогир је основао Музеј, на првом спрату палате Гарањин-Фанфоња, на коме су у једном делу формиаране службене просторије Музеја а у другом главном делу зграде, која носи стилске обележја од романике до барока, стална поставка.Fani Celio Cega, Počeci muzejske djelatnosti u Trogiru, Zbornik radova »Osnivači i prvi kustosi muzeja u Hrvatskoj«, Osijek, 1999. Музеј је једно време деловао у сусетсву са свим сиромашним придошлим станарима, који су од дела палате, након Другог светског рата начинили породични стамбени блок. Тако су у палати Фанфони сиромашним станари боравили уз музеја с вредним збиркама. Упорним радом запослени у музеју су се више година трудили да ослободе, сустанара и прилично тешких услова рада.
Оснивање збирке пратила је и реализуја првесталне поставке Музеја у сарадњи са колегама конзерваторима и музеалозима из Сплита, тако да је за јавност музеј отворен 1966. године Утемељене и постављене збирке су укратко сажеле историју и уметност Трогира од оснивања насеља до 20. века
Поставка музеја временом је добила проширење у суседној економској згради обновљеној за потребе Галерије Цате Дујшин-Рибар (1978) и лапидаријума (1987). Складиште лапида уређена је 1993. у издвојеном простору преко пута лапидаријума.
Оснивање збирке пратиле су и бројне туристичке публикације писане на хрватском и на страним језицима било да је реч о малим делима или опширним водичима и монографијама. Од 1964. године паралелно са збиркама отварањем и уређивањем једне по једна збирка поступно се објављују њихови водиче.Muzej grada Trogira – vodič, Trogir, 1998.Fani Celio Cega, Izdavačka djelatnost Muzeja grada Trogira, Informatica museologica, 32 (3–4)/2001.
Временом Музеј града Трогира од свог свог оснивања, уз низ мањих црквених музеја, поставља темеље културне туристичке понуде града Трогира.
Архитектура зграде музеја Зграда музеја се састоји од два блока романичких и готичких кућа која су, према пројекту Игнација Мацановића, у другој половици 18. века надограђене и обједињена у јединствену целину. Главни улаз у палату с предворјем и степеништем био је на источној страни блока, из главне градске улици, а украшен је каснобарокним декорацијама. У предворју блока данас се налази музејски изложбени простор (атријум Музеја града Трогира), док је на спрату смештена стални поставка Музеја града Трогира.
Стална поставка музеја Стални постав Музеја града Трогира приказује богату историју Трогира и овог дела Далмације, уз помоћ бројних артефаката града и његове околине почев од праисторије до 20. века. Етнографска збирка Етнографска збирка илуструје живот већег дела становника града Трогира и његовог ширег залеђа, које примарно привређивало и живело од пољопривреде, сточарства, поморске трговине, рибарства, бродоградње и заната (златарског, обућарског, бачварског, ковачког, каменорезачког).
Збирка посебно приказује залеђе Трогира и живот у скромним једноставним каменим кућама, у којима су владали тешки услови живота. Главно место у тим кућама заузима разбој (кросна).
У етнографској збирци су изложени комади сељачког намештаја из залеђа Трогира, стални употребни предмети за домаћинство (преса за прошек, буре за вино, ланац за вешање посуђа за кување - гвоздене комоштре,, вага, петролејска лампа, пинтерски алати, алати за бродоградњу.
Антика (историја грчког Трагуриона) мини|Старогрчки рељеф Каироса у камену, који датиран у 4. век. или почетак 3. века. п. н. е. спада у ред највреднијих хеленистичких мермерних рељефа са ликом божанства Каироса (бога сретног тренутка), Сматра се делом уметника непознате атинске радионице.Abramović, M. (1928), Grčki natpisi iz Solina,VAHD XLVII-XLVIII/1924.-1925., 50, 1-12Cambi, N. (1988.b), The relief of Kairos from Trogir (Dalmatia), u: Praktika tou XII Dietnou sinedriou klasikes arhaiologias, Athenai, str. 37-41 У колекцији су: рељефа Каоироса (грч. καιρός, Каирóс), Жене у раду, метални праисторијски предмети из околине Трогира, фрагменти хеленистичких посуђа са острва Чиова, стаклени предмети из хеленистичког периода, луцерна, римски новац, амфоре, урне, одливак натписа у коме се помиње гувернер Далмације, тадашње римске провинције П.К. Долабела (чији је оригинал уклесан у стену недалеко од села Близна Горња), керамичка посуда која се користила за ритуално прање руку пре церемоније, пронађена током археолошких ископавања на простору иза цркве Светог Себастијана и друго.
У овој збирци су и археолошки артефакти Ивана Луке Гарањина, као једног од првих конзерватора, које је он пронашао током археолошких ископавања у Салони, на пример фрагмент монументалног портретне стеле породице Атиус, из средине 1. века.
Средњи век (10. до 15. век) Различити документи и предмети изложени у Музеју илустрирају ток историје Трогира до краја средњег века. Између осталог, изложена су два вредна рукописа: препис трогирског статута из 15. века и ренесансни кодекс са осликаним иницијалима са преписом Јувеналових сатира.LUČIN, B. (2001.a), 199-200.
Салон из период 17. и 18. век Међу сликама из овог раздобља је серија од четири портрета, дела непознатог венецијанског сликара с краја 17. века: Ивана Фране Андреиса, Фране Андреиса, Јакова Андреиса, његове супруге Луције рођене Марковић и њихове мале ћерке Антоније.TOMIĆ, R. (1997), 180-185
Салон 19. век Период 19. века приказује Трогир током француске и аустријске владавине, буђења националне свести и победе народа. Пад Венецијанске Републике 1797. године у граду је обележила анархија у којој су многи страдали и опљачкани. Француска владавина (1806-1813 / 14) унела је низ промена у живот града, посебно у односу на писменост, економију, пољопривреду, здравство итд.
Поморску оријентацију Трогира илуструју једрењаци, четири слике (четири уља на платну), с краја 19. века, од којих три потписује сликар Бартол (Васе) Иванковић.TOMIĆ, R. (1997), 186-189