Хронологија радничког покрета код јужнословенских народа 1880—1899.

десно|180п Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код јужнословенских народа који су се догодили од 1880. до 1899. године. Хронологија се бави догађајима на подручју бивше Југославије, а тада Аустроугарске и Османлијског царства, као и независних држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе.

Напомена: За догађаје који су се одигравали на територији данашњих држава Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, где је до 1919. био на снази стари календар, односно јулијански календар, у загради се налази датум по старом календару.

1880. година 16. мај У Будимпешти 16. и 17. маја на Радничком конгресу основана Општа радничка партија Мађарске. На овом конгресу били су присутни и делегати из Војводине — из Панчева и Великог Бечкерека (данас Зрењанин). Под утицајем ове партије развијао се раднички и социјалистички покрет у Барањи, Бачкој и Банату.

у току маја У Косовској Митровици, на каменолому Иса Бољетинца, формирана прва радничка синдикална организација. Ова организација имала је касу узајамне помоћи и Веће састављено од четири члана и једног представника породице Бољетинац. Без сагласности Већа ниједан радник није могао бити примљен или отпуштен (ово је била прва радничко-синдикална организација на Косову и Метохији и постојала је све до 1941).

28. новембар У Љубљани група занатлија организовала народни збор, на ком је учествовало неколико стотина људи, углавном занатлија и радника. Окупљенима су се обратила и тројица социјалдемократа, а ово је било прво јавно иступање Франца Железникара.

1881. година 14. март У Београду објављен огледни број листа Радник. Лист је био гласило групе следбеника Светозара Марковића, а главни уредник је био Мита Ценић. Редовно је излазио од 13. априла 1881. до 11. јануара 1882. године.

6. септембар У Крагујевцу основано Друштво за потпомагање обућарских радника.

18. септембар У Београду, на збору радника и занатлија, донета одлука о оснивању Општег радничког друштва.

11. децембар У Крању, на Оснивачкој скупштини Првог крањског занатлијског савеза дошло до расцепа између народњачких занатлија и занатлијско-демократске групе, предвођене Францом Железникаром.

1882. година 13. јануар У Београду покренут лист Борба, који је излазио као гласило социјалистичке групе Мите Ценића. Лист је излазио до забране септембра 1883. године.

18. фебруар У Смедереву одржан оснивачки збор Општег занатлијско-радничког друштва.

6. март Кнежевина Србија проглашена краљевином.

16. март У Ваљеву основано радничко удружење „Слога ваљевских радника“.

7. јул У Новом Саду у штампарији Арсе Петровића отпочео штрајк штампарских радника. Штрајк је успешно окончан након месец дана.

1883. година 14. март У Лондону умро Карл Маркс (1818—1883), један од главних идеолога међународног радничког покрета и научног социјализма (комунизма).

3. август У руднику Ојстро, код Храстника, избио штрајк рудара, који је убрзо угушен уз помоћ војске. Штрајк је поново неуспешно поновљен 15. марта 1884. године.

2. новембар Од 2. новембра до 13. новембра трајала Тимочка буна, која је захватила зајечарски крај. Буна је почела против одлуке краља Милана Обреновића о предаји оружја, а на наговор Николе Пашића. У току буне сељаци су заузели Бољевац, Књажевац и Алексинац. Буна је угушена увођењем ванредног стања и употребом војске. Као одмазду за буну, извршена је смртна казна на 21 лицем, а 734 је осуђено на временске казне.

1884. година 21. април У Љубљани, под оптужбом за велеиздају, ухапшени Франце Железникар и Фердинанд Тума, двојица од вођа љубљанског радничког просветног друштва (ово је био увод у широку полицијску акцију против све радикалнијег радничког покрета у Љубљани).

6. децембар У Клагенфурту од 6. до 12. децембра одржан судски процес против вођа љубљанског Радничког просветног друштва Франца Железникара, Фердинанда Туме, Франца Штрума, Едварда Кригла и Франца Дија, који су били оптужени за велеиздају, јер су према тужби „вршили агитацију за анархистичку странку, ширили забрањене летке и смерали да насилно сруше државни поредак“. Тума, Кригл, Штрум и Дија су ослобођени оптужбе, а Франац Железникар осуђен је на осма година затвора (након жалбе казна му је јануара 1885. повећана на десет година, а крајем 1892. је помилован и пуштен на слободу).

1885. година 14. новембар Од 14. до 28. новембра вођен српско-бугарски рат, који је завршен поразом српске војске, а мир је постигнут посредством Аустроугарске, 3. марта.

1886. година 1. мај У Чикагу 50.000 радника ступило у штрајк захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ (осам сати рада, одмора и слободног времена). У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника (одлуком Првог конгреса Друге интернационале, од 1889. године 1. мај се у знак сећања на чикашке раднике прославља као међународни празник рада).

13. новембар У Београду основана Српска краљевска академија (СКА) данас Српска академија наука и уметности (САНУ).

1887. година 15. јануар У Загребу изашао први број листа Раднички гласник, који је излазио два пута месечно, а власник и главни уредник је био Анте Млинарић (излазио је до 1891).

20. фебруар У Београду умро Димитрије Мита Ценић (1851—1887) новинар и један од вођа и идеолога социјалистичког покрета у Србији.

10. април У Будимпешти 10. и 11. априла одржан Трећи конгрес Опште радничке партије Мађарске. Конгресу су присуствовали и делегати из Војводине: из Новог Сада, Вршца, Беле Цркве и Црвенке. На конгресу се расправљало о општем, једнаком и тајном праву гласа; недељном одмору и фабричком законодавству. После конгреса у Војводини су одржавани народни зборови на којима се расправљало о одлукама конгреса. Посебну активност у овим зборовима имали су радници из Новог Сада, који су одлазили у друга места, да би држали зборове.

12. децембар У Београду Уједињена омладина покренула свој часопис Омладина. У првом броју овог часописа почело је у наставцима излазити дело Фридриха Енгелса „Постанак породице, приватне својине и државе“.

1888. година 12. јануар У Београду у листу Омладина, почело у наставцима излазити дело Карла Маркса „Капитал“.

18. фебруар У Новом Саду од 18. до 26. фебруара вођени преговори између месног радничког друштва и власника млинова, на ком је постигнут договор „о одмору недељом“ (новосадски млинарски радници били су први који су се изборили за нерадну недељу).

1889. година 6. март Краљ Милан Обреновић се повукао са власти у корист сина Александра (пошто је био малолетан, земљом је до 1893. владало намесништво).

14. јул У Паризу основано Међународно удружење социјалистичких партија (познато под називом Друга интернационала). Ова организација је постојала до 1916. и имала је доста утицаја на социјалдемократске партије у јужнословенским земљама, које су биле њене чланице. Од посебног значаја за раднички покрет Југославије, било је иступање Димитрија Туцовића на конгресу у Копенхагену, 1910. године.

12. август У Сиску одржана Земаљска конференција на којој је основан „Савез радничких друштава“. На конференцији су учествовали представници радничких друштава из Сиска, Загреба, Карловца, Петриње, Самобора, као и представници Радничко-певачког друштва „Виенац“ из Вараждина и Обртничког-радничког друштва „Слога“ из Сиска.

14. август У Нишу отпочео штрајк радника у Железничкој радионици. Штрајк је после три недеље успешно завршен.

новембар У Љубљани штампан први и једини број радничког листа Нови час, који је конфискован већ у штампарији.

1890. година десно|мини|200п|Балканско полуострво око 1890. 28. март У Марибору у радионицама јужне железнице штрајковало око 1.500 радника. Штрајк је успешно завршен.

27. април У Великом Бечкереку (данас Зрењанин) одржана радничка скупштина на којој је захтевано увођење одмора недељом и одлучено да се прослави међународни празник рада.

1. мај Поводом 1. маја међународног празника рада, који је установљен на Првом конгресу Друге интернационале у Паризу, јула 1889, одржане су прве првомајске прославе у Хрватској, Словенији и Војводини. У Загребу одржана прва првомајска прослава — преподне је одржана радничка скупштина, на којој је присуствовало око 100 радника; а послеподне је на Свеучилишном тргу одржан митинг око 2.500 радника и грађана, који су и поворци отишли у Максимир, где је одржана прослава. На простору Словеније су више градова — Љубљана, Марибор, Трст, Целовец, Бељак и др. одржане радничке прославе, које су касније постале традиционалне. Скоро сваке године поводом Празника рада излазила је брошура Мајски лист. На простору Војводине у више градова одржане првомајске манифестације — у Суботици 16 штампарских радника покушало да прослави празник рада, али их је полиција растерала; у Великом Бечкереку (данас Зрењанин) око 300 радника је одржало збор; мање манифестације одржане су и у Панчеву, Вршцу, Белој Цркви и Бечеју.

29. јун У Суботици одржана оснивачка скупштина „Просветног кружока суботичке занатлијске омладине“.

7. септембар Васо Пелагић протеран из Београда, под оптужбом да је књигом Дужност владе и власти увредио краља Александра Обреновића.

2. октобар У Трсту почео излазити Делавски лист, под уредништвом Лудвика Задника (лист је излазио до 12. марта 1891).

7. децембар У Будимпешти 7. и 8. децембра, под утицајем Друге интернационале, одржан Оснивачки конгрес Социјалдемократске партије Мађарске (). На Конгресу су присуствовали и делегати из Војводине — из Великог Бечкерека (данас Зрењанин), Новог Сада, Панчева, Суботице и Вршца. Након конгреса приступило се организовању партијских организација на подручју читаве Краљевине Угарске (изузев територије Краљевине Хрватске и Славоније, где је 1894. основана посебна Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније).

1891. година 10. март У Шапцу основано радничко друштво „Слога шабачких радника“.

у току априла У Цетињу у Државној штампарији уведено осмочасовно радно време (ово је било прво увођење осмочасовног радног времена у Црној Гори). Истим правилником, регулисан је и прековремени рад, отказни рок и плата за раднике и шегрте.

1. мај У многим местима Војводине — Белој Цркви, Панчеву, Вршцу, Великом Бечкереку (данас Зрењанин) и Новом Саду, упркос забрани мађарске владе, прекидом рада и одржавањем скупова прослављен празник рада. Полиција и војска, су тог дана биле на улицама и пратиле збивања, али нису реаговале.

31. јун У Параћину основано радничко друштво „Радничка једнакост“.

1892. година март У Љубљани одржана Оснивачка скупштина Општег радничког просветног и потпорног друштва за Крањску.

7. март У Београду, на иницијативу социјалиста, основано опште радничко друштво „Зора“, чији је циљ био стварање фонда за незапослене раднике.

1. април У Загребу покренут лист Слобода, који је био социјалдемократски настројен. После оснивања Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније, 1894, лист је постао њено гласило. Излазио је до 11. септембра 1902. године.

20. јун У Великом Бечкереку од 20. јуна до 8. јула организован штрајк 45 столарских радника, који су, издејствовали десеточасовно радно време (до тада су радили 12 сати) и повећање надница за 20%.

16. август У Загребу од 16. до 29. августа одржан штрајк 450 зидарских радника, на ком су захтевали повећање надница и смањење радног времена. Штрајк је завршен делимичним успехом.

6. новембар