Драган Николић

Драгослав Драган Николић (Београд, 20. август 1943 — Београд, 11. март 2016) био је српски и југословенски глумац. Због стила глуме је од стране обожавалаца окарактерисан као шмекер са карактером господина.

Биографија Рођен је у породици Душана (пореклом из Берана) и мајке Јелене (пореклом из Јагодине). Николићеви преци су се у прошлости презивали Живковићи, али је његов деда Радоња променио породично презиме по прадеди Николи. Његово крштено име је Драгослав међутим током целог живота био је познат као Драган због једног неспоразума. Старији брат му се звао Мирослав и он му је био узор. Одрастао је на Црвеном крсту.

Након завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио јер се пребацио у Другу економску школу. После две године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и тада као седамнаестогодишњак био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.

Лични живот

Глумицу Милену Дравић упознао је 1969. године на снимању филма „Хороскоп”. Венчали су се тајно, 1972. године у паузи током снимања филма „Како су се волеле две будале”. Брак су склопили у Градској управи Врачар, а кума са венчања била им је глумица Сека Саблић, коју је Николић познавао са Академије за позориште, филм, радио и телевизију.

Заједно су глумили у великом броју филмова, као и у многим телевизијским серијама. Нису имали деце.

Филмска каријера

мини|200п|Гага Николић у филму Млад и здрав као ружа (1971)

Филмску каријеру отпочиње 1964. године мањом улогом у филму "Право стање ствари", тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић. Заслуге за измену надимка на месту имена дугује грешци на крају телевизијске серије "Довољно је ћутати" из 1965. године када му је у кајрону за улоге уместо имена стављен надимак који ће обележити његову каријеру.

Прву значајнију главну улогу остварио је улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (особине и многих његових каснијих ликова) у филму "Кад будем мртав и бео" (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму "Три сата за љубав", (1968) Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму "Живот је леп" Боре Драшковића).

Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још „Хороскоп“ (Б. Драшковић, 1969); „Бубе у глави“ (М. Радивојевић, 1970), „Улога моје породице у светској револуцији“ (Б. Ченгић, 1971), "Млад и здрав као ружа" (Ј. Јовановић, 1971), „Без речи“ (М. Радивојевић, 1972, Цар Константин у Нишу), „Кичма“ (В. Гилић, 1975), "Национална класа" (Г. Марковић, 1979, Цар Константин), "Ко то тамо пева" (С. Шијан, 1980), „Бановић Страхиња“ (В. Мимица, 1981), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, „Сезона мира у Паризу“ (П. Голубовић, 1981), „Нешто између“ (С. Карановић, 1983), "Балкан експрес" (Б. Балетић, 1983), „Обећана земља“ (В. Булајић, 1986), "Последњи круг у Монци" (А. Бошковић, 1989), "Оригинал фалсификата" (Д. Кресоја, 1991).

Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; велику популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија "Отписани" (1974) и "Повратак отписаних" (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма "Образ уз образ", заједно са супругом Миленом Дравић.

Године 2000. додељена му је Награда „Павле Вуисић“, која се додељује глумцу за животно дело.

Од септембра 2011. до 2013. године, био је водитељ популарног светског квиза „Мултимилионер“ на ТВ Пинк. Са супругом Миленом Дравић је снимио осредњи број реклама за Гранд кафу.

Позориште десно|мини|200искел|Сергеј Трифуновић, Војин Ћетковић и Драган Николић у представи Буре барута, ЈДП, 16. новембар 1996. године

Каријеру је започео у позоришту "Бошко Буха", затим каријеру наставио у Београдском драмском позоришту и Атељеа 212, у којем је од 1969. тумачио велики број улога, изградио је и врло успешну позоришну каријеру. Године 1969. у мјузиклу "Коса" тумачи лик Бергера. У сезони 1982/83. учествовао је улогом лопова Васке Пепела у драми „На дну“ Максима Горког у експерименту румунског редитеља Л. Пинтилијеа, у париском -Theatre de la Ville Исуса Христа, у Мајстору и Маргарити М. А. Булгакова у режији М. Сербана. У Југословенском драмско позоришту 1996. године играо је у представи Буре барута, у улози Ђорета.

Болест и смрт Први проблеми са здрављем десили су му се током снимања филма Турнеја 2008. године. Према сведочењу колеге Тихомира Станића, Драган се током снимања осећао јако лоше али га је заветовао да никоме не прича о његовом здравственом стању.sam ga vodio u bolnicu” Tihomir Stanić progovorio o Draganu Nikoliću i njegovoj bolesti Крајем 2014. године је примљен у болницу због проблема са дигестивним трактом а оперисан је у фебруару 2015. године. Стање му се нагло погоршало у мају 2015. године због проблема са плућима. Септембра 2015. године, опорављао се у Врњачкој Бањи више од три недеље, али је касније отишао у Сокобању у којој је врло кратко био. Крајем јануара 2016. године поново погоршало здравствено стање. Преминуо је 11. марта 2016. године након дуге и тешке болести на Војномедицинској академији у Београду. Комеморација поводом смрти доајена српског глумишта одржана је 14. марта у препуној дворани Атељеа 212 на сцени "Мира Траиловић". Од драгог колеге и пријатеља опростили су се Раде Шербеџија, Драган Бјелогрлић, Јелисавета Сека Саблић, Радослав Зеленовић, Војислав Брајовић и др. Сахрањен је истог дана у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Награде и признања мини|Драган Николић на поштанској маркици 2017. године 200п|мини|десно| Споменик Драгану Николићу у Врњачкој Бањи мини|200пиксел|Гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

По њему је у мају 2016. назван биоскоп у склопу установе културе „Пароброд“.Отворен биоскоп „Драган Гага Николић“ („Политика“, 28. мај 2016) Њему је посвећена монографија „Господин мангуп” објављена 2017. године.Сећање на Драгана Гагу Николића („Политика”, 9. март 2017) У Врњачкој Бањи му је октобра 2017. године подигнут споменик у природној величини.Откривен споменик глумцу Драгану Николићу („Политика”, 26. октобар 2017) Добитник је свих значајних филмских награда.

Златна медаља за заслуге - за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима, поводом Дана државности Републике Србије (2015) Награда Павле Вуисић за животно дело на 35. Филмским сусретима у Нишу (2000) Октобарска награда града Београда за улогу у филму Живот је леп (1985) Златна арена за најбољу главну мушку улогу за улогу у филму Бановић Страхиња на 28. Филмском фестивалу у Пули (1981) Награда Цар Константин за улогу у филму Без речи на 7. Филмским сусретима у Нишу (1972) Награда Цар Константин за улогу у филму Национална класа на 14. Филмским сусретима у Нишу (1979) Повеља за мушку улогу за улоге у филмовима Балкан експрес и Нешто између на 18. Филмским сусретима у Нишу (1983) Награда Златни печат Југословенске кинотеке, Београд (2013) Награда „Живојин Жика Павловић“, за афирмацију српског филма на Лесковачком интернационалном филмском фестивалу (2014) Изванредна награда за глуму на фестивалу Земун фест Београд (1996) Плакета „Љубиша Јовановић“ на Позоришним свечаностима „Љубиша Јовановић“ у Шапцу (1996) Story award, награда за најхаризматичнијег мушкарца 2009. године

Филмографија

мини|Dragan Nikolić & Milena Dravić mural, Vračar, Nevesinjska 11 1960▼1970▼1980▼1990▼2000▼2010▼Укупно Дугометражни филм612221420377 ТВ филм15111063146 ТВ серија28849536 ТВ мини серија0122218 ТВ кратки филм0200002 Кратки филм0111418 Укупно233543283811177

|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е▲ |- | 1964. || Право стање ствари || војни полицајац (као Драгослав Николић) |- | 1965. || Довољно је ћутати ||(као Драгослав Драган Николић) |- | 1966. || The One Eyed Soldiers || официр |- | 1967. || Деца војводе Шмита || |- | 1967. || Љубав на плајваз || |- | 1967. || Љубавни је цео свет || |- | 1967. || Кад будем мртав и бео || Џими Барка |- | 1967. || Височка хроника || свештеник |- | 1968. || Епидемија здравља || |- | 1968. || Илустровани живот || |- | 1968. || Младићи и девојке 1 || |- | 1968. || Северно море (ТВ) || |- | 1968. || Љубитељ голубова || |- | 1968. || Евгенија на зрну грашка || |- | 1968. || Бећарска ревија || |- | 1968. || Наш пријатељ Пепи || |- | 1968. || Невоље једног Бобана || |- | 1968. || Три сата за љубав || Рики |- | 1969. || Акваријум || |- | 1969. || Туберкулоза || Уро |- | 1969. || Снаха || Џо |- | 1969. || Трагедија на сплаву || |- | 1969. || Хороскоп || Видак |- | 1969. || Необавезно (документарни филм)|| |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е▲ |- | 1970. || Максиметар || водитељ |- | 1970. || Хајдучија || Милан Бркић |- | 1970. || Хомо хомини || |- | 1970. || Бубе у глави || Драган |- | 1971. || Халелуја || |- | 1971. || Улога моје породице у свјетској револуцији || Вацулић |- | 1971. || Млад и здрав као ружа || Стеван |- | 1971. || Последња станица || |- | 1972. || Како су се волеле две будале (кратак филм) || Он |- | 1972. || Без речи || |- | 1972. || Убиство у ноћном возу || путник у возу 2 |- | 1972. || Дервиш и смрт (ТВ) ||Муселим |- | 1974. || Отписани || Прле |- | 1972—1974. || Образ уз образ || Драган Николић |- | 1974. || Њурци || |- | 1975. || Кичма || Павле Гвозденовић |- | 1975. || Двособна кафана || |- | 1974—1975. || Отписани || Прле |- | 1975. || Позориште у кући 3 || Спасоје |- | 1975. || Драги, буди ми непознат || |- | 1975. || Синови || Послодавац |- | 1976. || У бањи једног дана || Јанко Катић |- | 1976. || Повратак отписаних || Прле |- | 1976. || Девојачки мост || Прокопије Космајац |- | 1977. || Љубавни живот Будимира Трајковића || Звонко Михајловић (глас) |- | 1978. || Размена || Космајац, Прокопије |- | 1978. || Трен || Новак |- | 1978. || Чардак ни на небу ни на земљи || Јеленче |- | 1978. || Недељом по подне || Гага |- | 1978. || Отписани ТВ филм|| Прле |- | 1978. || Повратак отписаних ТВ серија|| Прле |- | 1978. || Образ уз образ: Новогодишњи специјал || Драган |- | 1979. || Мостарске кише || |- | 1979. || Национална класа || Бранимир Митровић Флојд |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1980-е▲ |- | 1980. || Трен ТВ серија || |- | 1980. || Ко то тамо пева || певач |- | 1980. || Трансфер || Борис |- | 1980. || Полетарац || Гага, први даса |- | 1981. || Последњи чин || мајор Љуба Поповић |- | 1981. || Нека друга жена || Слободан ”Бобан“ Љутић |- | 1981. || Сијамци || Бошко |- | 1981. || Лов у мутном || Столе Харинга |- | 1981. || Сезона мира у Паризу || Драган |- | 1981. || Почнимо живот из почетка || Бане |- | 1982. || Идемо даље || Милош |- | 1983. || Нешто између || Марко |- | 1983. || Учитељ (серија) || Милош |- | 1983. || Переат || |- | 1983. || Освајање среће || |- | 1983. || Балкан експрес || Попај |- | 1983. || Бановић Страхиња || Влах-алија |- | 1984. || Нешто између (ТВ серија) || Марко |- | 1984. || Грозница љубави || адвокат |- | 1984. || Дивља патка || |- | 1984. || Чудо невиђено || Карузо |- | 1985. || Приче из бечке шуме || |- | 1985. || Џек-пот (ТВ) || |- | 1985. || Живот је леп || Силеџија |- | 1986. || Мис || Андреј |- | 1986. || Свечана обавеза (ТВ) || Фотограф |- | 1986. || Обећана земља || Зец |- | 1986. || Протестни албум || Емил |- | 1986. || Сиви дом || Васпитач Зека |- | 1987. || Луталица || Мирко |- | 1987. || Waitapu || Специјални гост |- | 1988. || Чавка || Чавкин отац |- | 1988. || Како засмејати господара || |- | 1989. || Хепиенд || |- | 1989. || Свети Георгије убива аждаху || Гаврило Вуковић |- | 1989. || Госпођа министарка || Пера Каленић |- | 1989. || Последњи круг у Монци || Урош, „Урке“