Геноцид над Ромима, познат под именом Порајмос (уништење) или Самударипен (масовна убиства) су злочини које су вршили фашистичке и нацистичке организације, углавном уз помоћ квинслишких власти како у окупираним територијама тако и на територији Трећег Рајха, током Другог светског рата. Уз Јевреје и Словене, Роми су сматрани "непријатељима виших раса".

Статус Рома од почетка Другог светског рата у Србији На територији Србије, све наредбе издате од маја 1941. године и касније, упућене Јеврејима, односила се и на Роме. Забрањено им је да се баве уређивачким пословима, да посећују позоришта, биоскопе, кабарее и варијатее или да раде у њима. Изједначен статус Јевреја и Рома потврђен је наредбом од 30. маја, која се односи на "Јевреје и Цигане". Хиљаде Рома у Београду су тако морале да носе жуте траке с натписом "Циганин" , забрањен им је улаз у све јавне институције, укључујући и здравствену и образовну мрежу, као и целокупни јавни транспорт, и прописан је обавезни принудни рад. мини|Браон троугао, обележје Рома и Синта коришћена током Другог светског рата од стране нациста На дан 11. јула 1941. године, војни заповедник за Србију наређује да "ради уклањања извесних оштрина, које су настале у спровођењу моје Уредбе у погледу Јевреја и Цигана од 30. маја 1941. године" , са српским држављанима "циганског" порекла који могу доказати да су њихови преци настањени у Београду од пре 1850, не треба поступати по истој уредби.

Од тог тренутка, прогон се односио само на такозване чергаре, односно све Роме који немају регулисан стални боравак и који не могу доказати своје "београдско" порекло. Углавном је био реч о најсиромашнијем делу ромске популације , која је истовремено била и најсиромашнија популација београдске популације. Управо њихов економски статус и друштвена изолација спречили су било какву могућност бекства у унутрашњост или у иностранство, али и покушај скривања у самом Београду.

Хапшења и стрељања Рома на територији града Београда Крајем октобра 1941. године, немачки војници, српска жандармерија и агенти Специјалне полиције спровели су рације у свим ромским насељима у Београду: Јатаган мала, Чубура, Маринкова бара. Булбулдер, Пашино брдо, али и у околини тадашњег Београда: Миријево, Ресник, Вишњица, Жарково, Обреновац, с циљем хапшења и интернирања свих ромских мушкараца у логор Топовске шупе. Велика хапшења и стрељања Рома су почела већ у октобру, али ове рације су за циљ имале масовно и тотално уништење ромске мушке популације, као и у случају јеврејских мушкараца. Немачке јединице су имале задатак да опколе одређену локацију, а жандармерија и агенти Специјалне полиције су ишли од куће до куће и хапсили Роме.

Највећа рација је спроведена на дан 28. октобра 1941. године у Маринковој бари. Рано ујутру, око 4 сата, немачки војници су опколили једног од навећих ромских насеља у Београду. Српски жандарми IX реона (кварта) и полицајци, почели су да из сваке куће одводе ромске мушкарце, под изговором да иду на принудни рад на сечи шума на Ади Циганлији и да ће се вратити у року од неколико дана. Некима су говорили да иду у оближњу жандармеријску станицу ради саслушања и да ће бити пуштени одмах након тога. Међутим, многи су знали да ће бити интернирани у логор Топовске шупе, те су спремили нешто обуће и хране. мини|Логор Топовске шупе, где су интернирани Роми из Београда и околине. Рацију је водио Бора Јанковић, командир локалне жандармеријске станице, која је била смештена у Основној школи "Бранислав Нушић" . Поред улице Пеке Павловића, у којој су живели искључиво Роми, рација је обухватила и све суседне улице: Трубарову, Јаше Игњатовића, Волникову, Војводе Лунета, Павла Орловића, Топлице Милана, Костолачку, Ђакона Авакума, Стевана Првовенчаног и др. Сви ухапшени су одвођени у жандармеријску станицу, где су остали тек сат времена, а затим у оближњи логор Топовске шупе. По сведочењима, њихов траг се губи већ трећи дан од хапшења, а верује се да су стрељани у Јабуци поред Панчева.

Нешто више од месец дана после ове рације, 11. децембра 1941. године, немачки војници су поново опколили Маринкову Бару, и овог пута ухапсила све жене и децу. Исто као и са мушкарцима, прво су смештени у жандармеријску станицу, а затим су пребачети у логор Сајмиште и Павиљон број 2 , заједно са ромским женама и децом из других делова Београда. Од преко 600 заточених жена и деце, 237 је успело да докаже да су њихови преци настањени у Београду од пре 1850. године, те су пуштени на слободу. Највећу улогу у спасавању је имала сестра Матилда, Јеврејка која је била одређена за надзорницу павиљона број 2. Остале жене и деца су умрли током зиме због хладноће, глади и болести, или су били погубљени са Јеврејима, током пролећа 1942. године

Хапшења и стрељања Рома у остатку Србије Судбина најсиромашнијих Рома из Београда је задесила и Роме из других делова окупиране Србије. Сматра се да је током Другог светског рата на територији Србије страдало 2500 Рома у различитим логорима и стратиштима. +Хронологија злочина над Ромима у окупираној СрбијиДатумЛокацијаБрој стрељанихОктобар 1941. годинеШабац150 Рома21. октобар 1941. године Крагујевац250 Рома, многи су били малолетници11. децембар 1941. годинеЛесковац300 РомаПочетак фебруара 1942. годинеБубањ, Ниш23 РомаФебруар 1943. годинеБубањ, Ниш43 Рома1941-1943Крушевац70 Рома

Сведочанства Остала су забележана најмање два сведочанства Драге Лекић и Сибинке Јанковић, изведена испред Државне комисије током јуна месеца 1945. године о страдању Рома на територији Београда и Србије, сачуваним у Архиву Југославије:

Референце

Категорија:Геноцид над Ромима Категорија:Роми у Србији