мини|Адвентски календар. Адвент () је период који означава неколико седмица пре Божића. Овај период прослављају бројне хришћанске деноминације. Адвент означава славље поводом рођења Исуса на Божић. Адвент почиње најкасније 27. новембра и завршава се 24. децембра. Православна црква обележава адвент постом који траје 40 дана.

Историја Назив адвент долази од латинске речи -{adventus}- што значи „долазак”. Реч означава долазак Исуса Христа то јест дан његовог рођења. Прослава адвента започиње у 5. веку када је епископ Перпет де Турс наредио да се отпочне пост од празника Мартина Турског па све до Божића. У 13. веку верници престају да практикују адвентни пост али настављају да га обележавају као Божићни празник.

Симбол и традиција мини|Адвентски венац. Адвент почиње 1. децембра и завршава се 24. децембра, што се не поклапа са црквеним датумом по којем адвент почиње четврте недеље пре Божића. Како би се пратили дани до рођења Исуса, користи се адвентски календар. Адвенски календар је посебан календар који се користи за рачунање дана адвента у ишчекивању Божића. Будући да датум прве недеље адвента варира, падајући између 27. новембра и 3. децембра, многи адвентски календари, посебно они који се могу поново користити, често почињу 1. децембра, иако они који се производе за одређену годину често укључују и последњих неколико дана новембра који су део литургијског доба.

Адвентски венац У античко доба венац је био симбол победе. Адвентски венац има симболику победе човека над лошим мислима. Идеја за венац настала је у време Адвента. Први венац направљен је 1838. године у дому за сиромашну децу у Хамбургу. Млади пастор Јохан Вишерн окупио је 1838. децу с улице и понудио им дом. Желео је пронаћи начин да својим штићеницима учини што лепшим Божићне празнике, тако да су заједно сваког дана од 1. децембра стављали по једну свећу унутар једног дрвеног обруча. 24. децембра, када су упалили све свеће изгледало је као светлећи круг. Већ следеће године његови штићеници су почели да украшавају обруч листовима и цветовима.

Адвентски календар Адвентски календар је као и венац настао у Немачкој. Адвентски календар састоји се од картона или другог материјала на којем су отвори са данима. Иза сваког отвора налази се слика или симбол а у новијим календарима чоколадице или бомбонице, који указује на долазак Божића и има број од 1 до 24. Почевши од 1. децембра, отварају се кућице, једна на дан, почевши од оне с бројем 1. па све до 24. Задњи дан је означен бројем 24. који крије Исусову слику или специјални мали поклон, у зависности од календара.

Неки календари су религиозни, док су други шарени и илустровани. Већина комерцијално доступних адвентских календара почиње 1. децембра, без обзира када Адвент почиње те године, што може бити већ 27. новембра, а некада тек 3. децембра.

Први познати адвентски календар ручно је израђен 1851. године. Први познати тискани адвентски календар произведен је у Хамбургу 1902. или 1903. године.

После Другог светског рата, наставило се ширење популарности адвентскога календара.

Адвенски сајам Адвентски или Божићни сајам је сајам који се одржава током Адвента. Најпознатији сајам је у Стразбуру, који је уједно и главни град Божића. Адвентски сајам је први пут одржан 1434. године у Дрездену, граду у Немачкој савезној држави Саксонија. Према традицији сајам се одржава на главном градском Тргу. На сајму се продају божићне декорације попут венаца, честитки, украса као и хране и пића. Традиционално Божићно пиће које се може наћи на сајму је вруће вино са екстрактом поморанџе или цимета.

Најпознатији адвенски сајми налазе се у Дортмунду, Дресдену, Бечу, Стразбуру, Ерфурту и Манчестеру.

Пост код православних верника Православни верници посте 40 дана до Божића. У току целог овога поста не једе се месо, млечни производи и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води”. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води”. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води”.Болесници, деца, старе особе и мајке мале деце не морају постити одрицањем од мрсне хране, као и сви којима би живот био у опасности, због поста.

Телесни пост је увод у духовни пост који подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Стварни духовни пост подразумева уздржавање од сваке похотљивости. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве, и квалитативно и квантитативно, и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу.

Код цркава које славе Божић по јулијанском календару попут Српске православне цркве, Руске православне цркве, Грузијске православне цркве, Македонске православне цркве, Јерусалимске патријаршије и Свете Горе, Божићни пост почиње 28.новембра и завршава се Бадњим даном 6. јануара.

Галерија

Референце

Литература

>

Категорија:Божић Категорија:Нова година Категорија:Хришћански празници