Османско-персијски рат (1532–1555) био је рат између Турског царства Сулејмана Величанственог и шиитске персијске државе Сафавида. Вођен је у две фазе (1533-1536. и 1548-1555) и завршен је турском победом, иако територијални добици нису били сразмерни уложеним напорима.Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 635
Позадина Персијски шах Исмаил Сафави, оснивач династије Сафавида (1501-1722), обнављајући Персијско Царство, освојио је 1510. Иран, Фарс, Кереман, Хамадан и Хорасан, и тиме угрозио интересе Турака Османлија који су на те области вршили притисак са запада. Пошто је учврстио власт у Турској, султан Селим Први (1512-1520) одлучио се да заустави експанзију Персије. Персијски шах Исмаил Први, да би га предухитрио, користећи се као непосредним поводом прогоном исламске секте Шиита у Турској, упао је 1514. у Малу Азију, али је 23. августа потучен у бици код Чалдирана, захваљујући турској пешадији и артиљерији. Турци су 5. септембра ушли у Табриз, главни град Сафавида. Због оскудице у храни и непослушности јаничара, Селим Први напустио је Табриз и упутио се на северозапад. Ушао је у Карс, где му се покоравају Грузијци, а затим заузео тврђаву Кема на Еуфрату.
За то време Исмаил Први повратио је део Курдистана, али је у Дијарбакиру наишао на отпор. Миром из 1515. Турци су напустили источни део Јерменије и Ерзерум, а задржали западни Курдистан и и северни део Месопотамије до Мосула. Даље продирање Османлија на исток заустављено је због рата Турске против Мамелука у Сирији и Египту.
Рат Поход 1533-1536. Турска војска под великим везиром Ибрахим-пашом у пролеће 1533. заузела је персијске утврђене градове око језера Ван. Пошто нису наишли на јачи отпор, Турци су 13. јула ушли у напуштени Табриз, а затим су преко Хамадана кренули на Багдад. Персијски шах Тахмасп Први (1524-1576) није пружио отпор, па је Ибрахим-паша 31. децембра 1534. заузео град без борбе. Међутим, почетком 1535. Персијанци су успели да поврате већи део освојених области, те су Турци исте године поново напали Табриз преко Ирбила и Марахеа (Maragheh). Јануара 1536. закључено је примирје; Турској је прикључен само Багдад.
Поход 1548-1555. У походу 1548-1549. против Персије султан Сулејман Величанствени упутио се у Ерзерум, а затим у Табриз, али се због оскудице у храни и губитака повукао у Дијарбакир. Ометен походом против Мађарске, династичком борбом и болешћу, Сулејман је поново кренуо на Персију тек 1554. преко Ерзерума и Карса. Заузео је Јереван, Нахичеван и продро до Табриза и Хамадана. Миром од 29. маја 1555. персијско-турска граница остала је непромењена.
Референце
Литература
Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 635
Категорија:Османско-персијски ратови