мини|Најважније кнежевине средњевековног Велса. Велс у средњем веку () обухвата историју Велса од повлачења Римљана (407) до енглеског освајања (1284) и припајања краљевини Енглеској (1536–1542).
Историја
Период независних кнежевина (5–13. век) Почетком 5. века Велшани примају хришћанство, и одласком Римљана распадају се у мале, независне племенске заједнице. Продором германских племена Англа и Саса у Енглеску, од 5. до 7. века, територија Велса, чији су становници успели да се одупру паганима, изолована је од остатка британских острва, што је допринело да од келтских племена у Велсу почиње да се формира велшка нација. Основу друштвеног уређења у Велсу чинили су у то време велики родовски савези - кланови, који су чували своју независност и често се трошили у међусобним ратовима. Велшки кланови били су организовани у већи број ситних кнежевина (), од којих је најважнија за историју била краљевина Гвинет () у северозападном Велсу, чији су господари у више наврата покушавали да уједине Велс у једну државу.
Тек је у 9. веку дошло до уједињења већег дела Велса под Родријем Великим (844–877), краљем Гвинета. Његов унук Хоуел Добри (910–950) учврстио је државу и издао први зборник закона. Но, под сталним притиском оближњих англосаксонских краљевина - Мерсије и Весекса, велшка држава се распада већ у другој половини 10. века.
Грифид ап Луелин, такође краљ Гвинета и пра-праунук Хоуела Доброг, успео је поново да уједини Велс у периоду од 1039. до 1063. Међутим, његова експанзија у правцу саксонске Мерсије довела је до противофанзиве Саксонаца под краљем Харолдом Гудвинсоном, и пада јужног Велса под власт Саксона уочи инвазије Нормана на Енглеску (1066).
Користећи се нередима у Енглеској током владе краља Јована без Земље (1099–1215), Луелин ап Јорвет (1194–1240), краљ Гвинета, успешно се војском одупирао енглеској доминацији, поново ујединивши готово читав Велс. Његов унук био је Луелин ап Грифид (1246–1282), последњи независни владар Велшана. Енглески краљ Хенри III (1216–1272) признао је споразумом у Монтгомерију (1267) Луелина за Принца од Велса, али је његов наследник Едвард I (1272–1307) напао и до 1284. освојио читав Велс.
Енглеска окупација Велса После енглеског освајања, борба Велшана против енглеске доминације прерастала је више пута у устанке (1287, 1294. и 1316). У тим борбама Велшани су се вешто користили великим луком, који су Енглези од њих прихватили, усавршили и касније веома успешно употребљавали, нарочито у стогодишњем рату. Последњи крупан устанак Велшана био је устанак Овена Глендовера (1400–1405), уз помоћ Француза, који је, као и сви претходни, угушен у крви. Упркод томе, Велс је успео да дуго времена сачува, иако номинално, права аутономне кнежевине. Дефинитивно је, одлукама енглеског Парламента () из 1536. и 1542, Велс и званично постао саставни део краљевине Енглеске.
Велшке кнежевине +Најважније келтске кнежевине у Велсу од 5. до 13. векаКнежевинаВелшкиОснивањеУкидањеТериторијаИсторијски окрузиГвинетGwynedd5. век1284.Северозападни ВелсАнглизи, Кернавон, МерионетПовисPowys5. век1284.Источни ВелсМонтгомери, Раднор, БренокДиведDyfed 5. век920.Југозападни ВелсПембрукГливисигGlywysing5. век1055.Јужни ВелсГламорганГвентGwent5. век1075.Југоисточни ВелсМонмутМорганугMorgannwg942.1091.Јужни ВелсУнија Гвента и ГливисигаСеисилугSeisyllwg680.920.Југозападни ВелсКардиган, КармартенДехибартDeheubarth920.1197.Југозападни ВелсПембрук, Кардиган, Кармартен, Бренок
Владари Велшана
Родри Велики (844–877), Хоуел Добри (910–950), Грифид ап Луелин (1039–1063), Луелин ап Јорвет (1194–1240), Луелин ап Грифид (1246–1282), последњи независни владар Велшана.
Напомене
Референце
Категорија:Историја Велса Категорија:Историја Европе у средњем веку