Рали () главни је град америчке савезне државе Северна Каролина. По попису из 2020. има 467.665 становника.
Рали је дом Државног универзитета Северна Каролина и део је Истраживачког тријангл парка, заједно са Дарамом (Универзитет Дјук и Централни универзитетом Северна Каролина) и Чапел Хилом (Универзитет Северне Каролине у Чапел Хилу). Надимак „Тријангл” настао је након отварања Истраживачког триангл парка 1959. године, смештеног у окрузима Дарам и Вејк, између три града и на њиховим универзитетима. Према америчком Бироу за попис становништва у регији Истраживачког триангла, Рали-Дарам-Чапел Хил, процењен је број од 2.037.430 становника у 2013. години. Процењује се да је у градском подручју Ралија у 2013. години било 1.214.516 становника.
Највећи део Ралија смештен је у округу Вејк, а врло мало део се налази у округу Дарам. Градови Кери, Морисвил, Гарнер, Клејтон, Вејк Форист, Ејпекс, Холи Спрингс, Најтдејл, Вендел, Зебјулон, су нека од главних оближњих предграђа и сателитских градова.
Рали је почетни пример планираног града у САД. Након Америчког рата за независност када су САД стекле независност, ово место је изабрано за место главног града државе 1788. и 1792. инкорпорирано као такво. Током Америчког грађанског рата, град је био поштеђен било какве значајне битке. Припадао је Унији у последњим данима рата и борио се са економским тешкоћама у послератном периоду везаним за реконструкцију тржишта рада, превеликим ослањањем на пољопривреду и социјалним немирима током раздобља обнове. Након успостављања Истраживачког тријангла 1959. године, отворено је неколико десетина хиљада радних места у областима науке и технологије, а град је постао једна од најбрже растућих заједница у Сједињеним Државама до почетка 21. века.
Историја Претходне престонице Бат, најстарији град у Северној Каролини, био је први номинални главни град колоније од 1705. до 1722. године, када је ту улогу преузео Идентон. Колонија није имала сталне владине институције све док нови главни град, Њу Берн, није основан 1743.
18. век У децембру 1770. године Џоел Лејн је успешно поднео молбу Генералној скупштини Северне Каролине да створи нови округ. Закон о стварању округа Вејк донесен је 5. јануара 1771. године у Генералној скупштини. Округ је обухватао делове следећих округа: Камберланд, Оринџ и Џонстон. Округ је добио име по Маргарет Вејк Трајон, супрузи гувернера Виллијама Трајона. Прво седиште округа био је Блумсбери.
Њу Берн, лучки град на реци Њус на 56 km од Атлантског океана, био је главни и највећи град Северне Каролине током Америчке револуције. Када је британска војска опсадла град, он више није могао вршити функцију престонице.
Рали је изабран за место нове престонице 1788. године, јер га је централна локација штитила од напада са обале. Званично је основан 1792. године и као седиште округа и као главни град државе (регистрован 31. децембра 1792. - повеља одобрена 21. јануара 1795). Град је добио име по Волтеру Ролију, оснивачу колоније Роаноук, познате као "Изгубљена колонија" на острву Роаноук.
Локација града делимично је одабрана због тога што је удаљена 18 км од Исакове ловачке таверне, популарне кафане коју су посећивали државни законодавци. На изабраном градском локалитету раније није постојао познати град или место. Рали је један од ретких градова у Сједињеним Државама који је планиран и изграђен управо да би служио као главни град државе. Првобитне границе формиране су градским улицама у правцу севера, истока, запада и југа. План града заснован је на плану Томаса Холма из 1682. године за Филаделфију.
Генерална скупштина Северне Каролине се први пут састала у Ралију у децембру 1794. и доделила граду повељу, са одбором од седам именованих комесара и "Интендант полиције" (који је прерастао у канцеларију градоначелника) који ће њиме управљати. (Након 1803. изабрани су градски комесари.) У 1799. години, "Н.С. Минерва и Рали адвејтајсер" биле су прве новине објављене у Ралију. Џон Хејвуд је био први Интендант полиције.
19. век мини|десно|Рали, Северна Каролина у 1872. Ендру Џонсон, будући 17. председник САД, рођен је 1808. године у Ралију. Прва градска водоводна мрежа завршена је 1818. године, иако је због квара на систему пројекат суспендован. У 1819. години у Ралију је основано прво добровољно ватрогасно друштво, које је 1821. године прерасло у ватрогасну чету са пуним радним временом.
У 1817. основана је бискупија у Северној Каролини, са седиштем у Ралију.
У 1831. пожар је уништио Државну кућу Северне Каролине. Две године касније, реконструкција је започела употребом гнајса који је доставила прва железница у држави. Рали је прославио завршетак новог државног Капитола и нове железничке компаније Рали & Гастон 1840. године.
У 1853. години, у близини Ралија одржан је први Државни сајам. Прва високошколска установа у Ралију, Пис колег, основана је 1857. године. У ралију данас постоји стари део града који садржи много кућа из 19. века које су још увек у добром стању.
Северна Каролина се одвојила од Уније. Након што је започео Амерички грађански рат, гувернер Зебулон Берд Венс наредио је изградњу грудобрана у граду као заштиту од војске Уније. Током кампање генерала Шермана у Каролини, Рали је заробила коњица Уније под командом генерала Хјуа Џадсона Килпатрика 13. априла 1865. године. Док се Конфедерацијска коњица повлачила према западу, војници Уније су следили, након чега је уследила Морисвилска битка. Град је поштеђен значајнијег разарања током рата.
Због економских и социјалних проблема послератног периода и Реконструкције, услед државне привреде која је још увек била претерано заснована на пољопривреди, током наредних неколико деценија град се споро развијао. мини|десно|Државни Капитол Северне Каролине, око1861. Гувернер Дејвид С. Рид у првом плану. мини|десно|Канцеларија државне благајне у Северној Каролини у Капитолу, око 1890-их. мини|десно|Фејетвилска улица у 1910. Након што је грађански рат завршен 1865. године, Афроамериканци су еманципирани. Законодавна власт из периода Реконструкције успоставила је јавно образовање за црнце и белце. Ослобођене људе су често предводили слободни црнци који су се школовали пре рата. Уз помоћ Ослобођеничког бироа, многи ослобођеници су прешли из руралних подручја у Ралију, где је успостављена заједница слободних црнаца, са више могућности за рад, а многи ослобођеници желели су да се извуку од надзора белаца у руралним областима.
Универзитет Шо, први афроамерички колеџ на Југу, почео је са наставом 1865., а изнајмљен је 1875. Његова Естеј Хол била је прва зграда изграђена за потребе вишег образовања црних жена, а Леонард медицински центар био је први четворогодишњи медицински факултет у земља за Афроамериканце.
У 1867. епископално свештенство основало је Колеџ Светог Августина за образовање ослобођених црнаца. Парламентарно законодавство за реконструкцију оворило је нове социјалне установе: 1869. године је отворило прву школу у земљи за слепе и глуве црнце, која се налазила у Ралију. У 1874. години, савезна влада изградила је Савезну зграду у Ралију, први пројекат савезне владе на Југу након грађанског рата.
У 1880., новине Њуз и Обсервер су се удружиле и формирале Њуз & Обсервер. То је и даље примарни дневни лист у Ралију. Колеџ за пољопривреду и механику у Северној Каролини, који је сада познат као Државни универзитет у Северној Каролини, основан је 1887. Градска болница отворена је 1889. године и укључивала је прву државну школу медицинских сестара. Баптистички женски факултет, данас познат као Мередит колеџ, отворен је 1891. године, а 1898. основана је Музичка академија, приватни музички конзерваторијум.
Крајем деветнаестог века изабрана су два црначка конгресмена из другог округа Северне Каролине. Џорџ Хенри Вајт тежио је да промовише грађанска права црнаца и да се супростави напорима белих демократа да ускрате право гласања црнацима новим дискриминаторским законима. Он и савезници нису били успешни. На основу кампање надмоћних белаца којом су се демократе вратила на власти, 1900. државно законодавство донело је нови устав са амандманом о изборима којим су подигнуте баријере за регистрацију бирача, чиме је учињена неправда према већини црнаца и много сиромашних белаца. Држава је успела да сведе гласање црнаца на нулу до 1908. Губитак способности да гласају такође је дисквалификовао црне мушкарце (и касније жене) да седе у поротама и служе у било којој функцији - локалној, државној или савезној. Растућа црначка средња класа у Ралију и другим областима била је политички ућуткана и искључена из локалне управе, а Републиканска странка није више била конкурентна демократама.
Тек након што је средином 1960-их, усвојено савезно законодавство о грађанским правима већина црнаца у Северној Каролини поново је могла да гласа, седи у поротама и служи у локалним канцеларијама. У то време многи Афроамериканци су напустили државу у Великој миграцији у северне индустријске градове због бољих могућности. Ниједан Афроамериканац није био изабран у Конгресу Северне Каролине до 1992. године.
20. век У 1912. години отворен је Блумсбери парк, у коме је био популаран рингишпил. Премештен је у Пулен парку, и још увек постоји и ради.
Од 1914. до 1917. епидемија грипа у Ралију усмртила је 288 становника.
WLAC је 1922. године постао прва градска радио станица, али је радио само две године. WFBK је основан 1924. године, а преименован је у WPTF 1927. Данас је најстарија континуирана радио станица у Ралију.
Након досељавања католика, 12. децембра 1924. године папа Пије XI званично је основао римокатоличку бискупију у Ралију. Катедрала Исусовог Срца постала је службено седиште бискупије са бискупом Вилијамом Хафејом.
Први градски аеродром, Кертис-Рајт, отворен је 1929. Исте године, пад берзе довео је до затварања шест банака у Ралију.
Током тешких 1930-их година Велике кризе, влада на свим нивоима била је усредсређена на отварања нових радних места. Град је пружао рекреативне и образовне програме и запошљавао људе за јавне радове. Меморијални аудиторијум Рали отворен је 1932. године. Симфонија Северне Каролине основана је исте године. Од 1934. до 1937. године, савезни Цивилни Конзерваторски корпус изградио је подручје данас познато као Вилијам Б. Амстид Стејт парк. Генерална скупштина државе 1939. године ангажовала је ваздухопловну управу Рали-Дарам за изградњу већег аеродрома између Ралија и Дарама, а први лет је изведен 1943. године.
Грађани Ралија су 1947. године усвојили облик владе и управе, што је и данас тренутна форма. Чланови савета бирају се из једночланих округа. Они ангажују градског менаџера.
Дортон Арена, вишенаменска арена од 7.610 места, коју је дизајнирао Метју Новицки, отворена је 1952. године на терену државног сајма у Северној Каролини. Уписана је у Национални регистар историјских места 1973. године.
Рали је претрпео значајну штету од урагана Хејзел 1954. године.
У 1953. WNAO-TV, канал 28, постао је прва градска телевизијска станица, међутим угашена је 1957. године.
Отварањем Истраживачких триангл парка 1959. године, у Ралију је почео пораст становништва, које је бројило 100.000 у 1960. години. Биро за попис становништва је 1960. године објавио да становништво у Ралију састоји од 76,4% белаца и 23,4% црнаца.
Након доношења савезног Закона о бирачким правима из 1965. године, једног од главних достигнућа Покрета за грађанска права и председавања Линдона Џонсона, политичко учешће и гласање Афроамериканаца у Ралију нагло се повећавало.
Улица Ист Харжет од почетка до средине 20. века била је позната као Ралијев "црна главна улица" и била је седиште бројним компанијама у власништву црнаца. Подручје је измењено након што је град десегрегирао своје установе.