<div style="clear:right; float:right; border:solid #aaaaaa 1px; margin:0 2px 2px;"> {| cellspacing="0" style="width:238px; background:#f9f9f9" |style="width:45px;height:45px;text-align:center;"|45px| |style="font-size:8pt;padding:4pt;line-height:1.3em;"| Овај чланак је саставни део чланка о Првој пролетерској ударној бригади. |} мини|усправно|Застава Прве пролетерске бригаде у Војном музеју у Београду
Списак бораца Прве пролетерске ударне бригаде приликом формирања бригаде 21. децембра 1941. године у Рудом.
Штаб бригаде мини|усправно|Коча Поповић, први командант бригаде Састав првог Штаба бригаде на дан формирања бригаде:
командант: Коча Поповић (Београд, 1908) резервни поручник ЈВ, народни херој политички комесар: Филип Кљајић Фића (Тремушњак, Петриња, 1913) погинуо јула 1943, народни херој заменик команданта: Данило Лекић Шпанац (Андријевица, 1913) народни херој заменик политичког комесара: Мијалко Тодоровић (Драгушица, Крагујевац, 1913) народни херој
Бригадни санитет Састав првог бригадног санитета:
референт санитета: Борислав Божовић (Рогами, Подгорица, 1913) лекар помоћник референта санитета: Драгиша Пајовић (1919) студент медицине, погинуо јуна 1943. руководилац санитетске опреме: Душан Милишић (1908) погинуо 1943.
Санитетско одељење Састав санитетског одељења:
руководилац одељења: Љубица Живковић (Бјелопавлићи, Даниловград, 1918) погинула јуна 1943.
Хируршка екипа Састав Хируршке екипе:
шеф хируршке екипе: Ђуро Мештеровић (Српски Итебеј, Житиште, 1908) лекар
Први црногорски (ловћенски) батаљон мини|усправно|Перо Ћетковић, први командант Првог батаљона Први црногорски ловћенски батаљон је на дан формирања бригаде имао три чете са 154 борца. Борци овог батаљона били су из Ловћенског одреда (94), Комског одреда (55) и из других јединица одреда за операције у Санџаку (10). Борци Прве и Друге чете били су из Ловћенског батаљона, који је 1. децембра 1941. учествовао у неуспелом нападу на Пљевља. У току ове борбе, батаљон је успео да упадне у град, заузме неколико важнијих објеката и у њима се задржи читавог дана, а у току ноћи се под борбом извукао из града. У овим тешким борбама батаљон је имао 150 мртвих и рањених бораца. До доласка у Рудо, водио је неколико борби између Пљеваља и Рудог. Трећу чету чинили су борци из Комског батаљона, који је био са територије Васојевића, Колашина и Мојковца. Они су такође учествовали у нападу на Пљевља.
Штаб Првог батаљона Састав првог Штаба Првог црногорског (ловћенског) батаљона:
командант: Петар Перо Ћетковић (Љуботињ, Цетиње, 1907) капетан прве класе ЈВ, погинуо марта 1943, народни херој политички комесар: Јово Капичић (Гаета, Италија, 1919) народни херој заменик команданта: Андрија Андро Ломпар (Боково, Цетиње, 1907) погинуо марта 1944. заменик политичког комесара: Владимир Владо Шћекић (1917) народни херој референт санитета: Иво Поповић Ђани (Цетиње, 1914) студент медицине болничарка: Мила Ћетковић Капичић (Пљевља 1920) борац: Томо Ћетковић (Љуботињ, Цетиње, 1882) курир: Шпиро Лагатор (Улцињ, 1920) курир: Петар Попивода (Бјелице, Цетиње, 1920) погинуо априла 1943.
Прва чета Првог батаљона Списак бораца Прве чете Првог црногорског (ловћенског) батаљона:
командир чете: Гајо Војводић (Грађани, Цетиње, 1914) политички комесар чете: Ђоко Вукићевић (Богути, Цетиње, 1914) народни херој заменик командира чете: Владо Дапчевић (Вигњевићи, Цетиње, 1917) заменик политичког комесара чете: Ристо Лекић (Сеоце, Бар, 1909) погинуо јуна 1943, народни херој борци:
Друга чета Првог батаљона Списак бораца Друге чете Првог црногорског (ловћенског) батаљона:
командир чете: Саво Бурић (Загреда, Даниловград, 1916) народни херој политички комесар чете: Јово Поповић (Очинићи, Цетиње, 1915) погинуо фебруара 1942. заменик командира чете: Душан Влаховић (Трмање, Подгорица, 1910) заменик политичког комесара чете: Ђуро Лончаревић (Гусиње, 1920) народни херој борци:
Трећа чета Првог батаљона Списак бораца Треће чете Првог црногорског (ловћенског) батаљона:
командир чете: Секула Вукићевић (Бабино, Беране, 1909) погинуо децембра 1942. политички комесар чете: Александар Марјановић Леко (Краље, Андријевица, 1912) погинуо 1944. борци:
Други црногорски батаљон мини|усправно|Радован Вукановић, први командант Другог батаљона Други црногорски ловћенски батаљон је на дан формирања бригаде имао три чете са 189 борца. Борци Прве и друге чете били су из Пиперске и Кучко-братоножићке чете батаљона „18. октобар” Зетског партизанског одреда, са територије подгоричког среза, а борци Треће чете из батаљона „Бијели Павле”, углавном са територије даниловградског среза. Борци батаљона „18. октобар” ратно искуство стекли су у борбама око Подгорице и у нападу на италијанску колону на путу Подгорица—Колашин, код Јелиног дуба 18. октобра 1941. године. Учествовали су у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941, када су обезбеђивали правац од Пријепоља и на Савином Лакту, из заседе уништили италијанску колону, са 18 камиона, која је кренула у помоћ нападнутом гарнизону у Пљевљима. Од укупно 408 бораца батаљона „18. октобар”, након пораза у Пљевљима, њих 135 је добровољно ступило у Прву пролетерску бригаду. Борци батаљона „Бијели Павле”, своје ратно искуство стекли су у борбама око Даниловграда, на Вељем брду, око пута Подгорица—Никшић и у борби на Јелином дубу. Током напада на Пљевља, борци овог батаљона успели су да заузму утврђење Мали Богишевац, али су том приликом изгубили око 100 војника и морали су се повући. Од преосталих бораца батаљона, њих 54 се добровољно пријавило за Прву пролетерску бригаду.
Штаб Другог батаљона Састав првог Штаба Другог црногорског батаљона:
командант: Радован Вукановић (Рогами, Подгорица, 1906), народни херој политички комесар: Мојсије Митровић (Кржања, Подгорица, 1913), погинуо августа 1942. заменик команданта: Васо Јовановић (Подгорица, 1915) ваздухопловни поручник ЈВ заменик политичког комесара: Милија Секуловић (Брскут, Подгорица, 1914), погинуо 1943.
Прва чета Другог батаљона Списак бораца Прве чете Другог црногорског батаљона:
командир: Божо Божовић (Рогами, Подгорица, 1911) народни херој политички комесар: Вуксан Љумовић (Црнци, Подгорица, 1914) заменик командира: Љубо Божановић (Црнци, Подгорица, 1914) болничарка: Олга Бешић (Стијена, Подгорица, 1920), погинула новембра 1942. борци:
Друга чета Другог батаљона Списак бораца Друге чете Другог црногорског батаљона:
командир: Блажо Ивановић (Златица, Подгорица, 1908), погинуо јуна 1942. политички комесар: Спасо Божовић (Загреда, Подгорица, 1914), погинуо јуна 1943. заменик командира: Радован Петровић (Биоче, Подгорица, 1917), погинуо јануара 1942, народни херој борци:
Трећа чета Другог батаљона Списак бораца Треће чете Другог црногорског батаљона:
командир: Мирко Шћепановић (Заграч, Даниловград, 1914) ваздухопловни официр-пилот ЈВ политички комесар: Милош Бобичић (Вучица, Даниловград, 1916), погинуо маја 1943, народни херој заменик командира: Ђорђије Павићевић (Спуж, Даниловград, 1907) борци:
Трећи крагујевачки батаљон Трећи крагујевачки батаљон је на дан формирања бригаде имао три чете са 240 борца из Крагујевачког партизанског одреда. Овај одред формиран је крајем јула 1941. у околини Крагујевца и сачињавали су га крагујевачки радници, учесници и студенти и сељаци из околине. Своје ратно искуство, борци овог батаљона стекли су у борбама око Крагујевца и на терену према Младеновцу. У току Прве непријатељске офанзиве, новембра 1941. водили су борбе са немачком 113. дивизијом, када је Одред разбијен на делове, али не и уништен. Батаљони одреда су се уз велике губитке и осипања, преко Златибора, повукли у Санџак, где је стигло 490 бораца, до којих је 240 најспремнијих за борбу ушло у састав Прве пролетерске бригаде.
Штаб Трећег батаљона Састав првог Штаба Трећег крагујевачког батаљона:
командант: Радисав Раја Недељковић (Грошница, Крагујевац, 1911), народни херој политички комесар: Сава Радојчић Феђа (Крагујевац, 1915) заменик команданта: Воја Радић (Пуста Река, Лесковац, 1902), народни херој заменик политичког комесара: Душан Кораћ (Крагујевац, 1921), народни херој члан Штаба и политички комесар чете на располагању: Милорад Раде Митровић (Крагујевац, 1912) референт санитета: Војислав Дулић (Пожаревац, 1902), лекар интендант: Тихомир Јанић (Белошевац, Крагујевац, 1914) члан Штаба: Милош Вучковић (Улцињ, 1914), народни херој курир: Милорад Банковић Сићко (Бајковац, Крагујевац, 1922), погинуо јуна 1944. курир: Душан Сретеновић (Белошевац, Крагујевац, 1919), заробљен и убијен августа 1943. курир: Миодраг Стефановић Попче (Белошевац, Крагујевац, 1920), погинуо августа 1944. болничарка: Ирина Кнежевић (Петроград, Русија, 1914) болничарка: Босиљка Вукановић Чама (Беране, 1910) болничарка: Ана Живковић Беба (Вршац, 1915)
Прва чета Трећег батаљона Списак бораца Прве чете Трећег шумадијског батаљона:
командир: Милован Ивковић (Невесиње, 1905) политички комесар: Витомир Јањић (Белошевац, Крагујевац, 1918), погинуо октобра 1943. заменик командира: Радомир Ђурић Дућа (Београд, 1917) заменик политичког комесара: Мирко Јовановић (Крагујевац, 1923), народни херој борци:
Друга чета Трећег батаљона Списак бораца Друге чете Трећег шумадијског батаљона:
командир: Момчило Мома Станојловић (Крагујевац 1916), поручник-пилот ЈВ, погинуо јуна 1943, народни херој политички комесар: Мирко Миљевић (1920) заменик командира: Љубиша Веселиновић Врабац (Књажевац, 1917) заменик политичког комесара: Урош Бајић (Ресановци, Бос. Грахово, 1917) борци:
Трећа чета Трећег батаљона Списак бораца Треће чете Трећег шумадијског батаљона:
командир: Миодраг Стевић Прња (Крагујевац, 1910) политички комесар: Миодраг Филиповић Фића Пекар (Гривац, Крагујевац, 1921) заменик командира: Драгољуб Драги Миленковић (Грбица, Крагујевац, 1910) заменик политичког комесара: Карло Шван (Добој, 1918), погинуо јуна 1943. борци:
Четврти краљевачки батаљон Четврти краљевачки батаљон је на дан формирања бригаде имао 207 бораца из Краљевачког и Копаоничког партизанског одреда. Краљевачки одред формиран је крајем јула 1941, а у септембру је имао 11 чета. Његови борци ратно искуство су стекли у илегалним акцијама у Краљеву и борбама за ослобођење Ушћа, Врњачке Бање, Матарушке Бање и акцијама на друму и железничкој прузи у долини Ибра, у којој је била успостављења прва партизанска железница од Рашке до Богутовца. Борци одреда су два месеца учествовали у опсади Краљева и три напада на град. У току Прве непријатељске офанзиве, заједно са деловима Копаоничког одреда, Краљевачки одред је водио тешке борбе са деловима 113. немачке дивизије, који су наступали правцем Краљево—Рашка. Након тешких борци, губитака и осипања бораца, Краљевачки и Копаонички одред били су принуђени на повлачење према Санџаку. Око 230 бораца Краљевачког одреда, успело је да се преко Ивањице пребаци у Нову Варош, од чега су њих 144 постали борци Прве пролетерске бригаде. Копаонички одред формиран је крајем јула 1941. и био је састављен углавном од рудара из рудника у долини Ибра, а у њему је било и сељака и избеглица са Косова. Рато искуство, борци овог одреда, стекли су нападом на рудник Бело Брдо и акцијама у долини Ибра. Учествовали су у ослобођењу Рашке, као и борбама око Краљева. Једна чета Копаоничког одреда налазила се у ослобођеном Ужицу, као посадна јединица, па се након Прве непријатељске офанзиве, са главнином партизанских снага повукла у Санџак. Од бораца те чете и делова Копаоничког одреда, који су се повукли заједно са Краљевачким одредом, формирана је Четврта рударска чета.
Штаб Четвртог батаљона Састав првог Штаба Четвртог краљевачког батаљона:
командант: Павле Јакшић (Блатуша, Карловац, 1913) народни херој политички комесар: Миро Драгишић Пипер (Сеоци, Подгорица, 1912), погинуо априла 1944. заменик команданта и командир Четврте рударске чете: Милан Симовић Зека (Витковци, Краљево, 1917) поднаредник-пилот ЈВ заменик политичког комесара: Момчило Петровић Трша (Краљево, 1919), погинуо јула 1942.