Павле Вуисић (рођен као Вујисић; Београд 10. јул 1926 — Београд, 1. октобар 1988) био је југословенски и српски глумац.
Биографија лево|мини|200px|Фотографија Павла Вуисића непосредно пред смрт Рођен је 10. јула 1926. године. Породица је до 1941. живела на Цетињу где је његов отац Милисав био шеф полиције. Учесник је борби на Сремском фронту. Живео је у Београду са супругом Мирјаном., Дневне новине Блиц од 16. јуна 2009. године
Његов млађи брат Душан Вујисић је био такође глумац.
Студирао је право и све до почетка 1950-их огледао се у новинарству (Радио Београд). Непуну сезону глумио је у Панчевачком позоришту, истовремено је статирао на филму Чудотворни мач (1950) Воје Нановића и безуспешно покушао да се упише на Академију.
Снимио је велики број филмова и телевизијских серија. Није имао формалног глумачког образовања.
Преминуо је 1. октобра 1988. године од карцинома. десно|мини|200px|Гробница Павла Вуисића на Новом гробљу у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
Филмска каријера Филмску каријеру отпочиње 1950. године у филму Чудотворни мач Воје Нановића. Убрзо након те улоге добија главну улогу у Нановићевом филму Три корака у празно (1958). За ту улогу добија Златну арену на Филмском фестивалу у Пули.
Већ од 1957. почиње сарадњу са бројним редитељима, играјући разноврсне улоге: Владимир Погачић (Суботом увече, 1957; САМ, 1959), Ватрослав Мимица (Прометеј с отока Вишевице, 1965; Понедељак или уторак, 1966; Сељачка буна 1573, 1975; Последњи подвиг диверзанта Облака, 1978), Жика Павловић (Непријатељ, 1965; Буђење пацова, 1967; Заседа, 1969), Бранко Бауер (Доћи и остати, 1965; Салаш у Малом Риту, 1976), Бора Драшковић (Хороскоп, 1969; Живот је леп, 1985), Вељко Булајић (Битка на Неретви, 1969), Александар Петровић (Мајстор и Маргарита, 1972), Горан Паскаљевић (Чувар плаже у зимском периоду, 1976; Пас који је волео возове, 1977; Посебан третман, 1980; Сутон, 1983), Срђан Карановић (Петријин венац, 1980), Слободан Шијан (Ко то тамо пева, 1980; Маратонци трче почасни круг, 1982), Горан Марковић (Мајстори, мајстори, 1980) и Емир Кустурица (Сјећаш ли се Доли Бел, 1981, Отац на службеном путу, 1985)
Глумио је у више телевизијских серија (Сервисна станица, Приче из радионице, Више од игре), а Камионџије су му донеле посебну популарност.
Лични живот и брак
Са својом супругом Мирјаном (рођеном Јовановић, у друштву познатом под надимком Сула), која је по образовању била историчарка уметности, Павле Вуисић је провео 32 године у браку, од 1956. године па све до своје преране смрти 1988. године.Супруга Мирјана Јовановић рођена је у српско-јеврејској породици, од оца Јована Јовановића и мајке јеврејке Матилде Амодај. Брак је одликовао заједнички повучен живот изван очију јавности и медија. Мирјана је радила као секретарица режије.
Након Вуисићеве смрти, Мирјана је наставила да чува његову заоставштину. Године 1993. објавила је његову књигу „Песме за живота”, а касније је основала „Легат Мирјане и Павла Вуисића” у оквиру Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
Мирјана Вуисић је преминула 2025. године, а њена урна је положена у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду. Легат Мирјане и Павла Вуисића
десно|мини|200px|Барељеф Павла Вуисића на надгробној плочи. Вуисићева супруга Мирјана Вуисић, њен брат Михаило Јовановић са супругом Вером Дражић-Јовановић су оснивачи Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. У Адлигату је 2016. формирала легат Мирјане и Павла Вуисића. У легату је велики број глумчевих личних предмета, бројни рукописи, скице, фотографије, дневник брачног пара, сценарио који је Павле написао за дечији филм, приповетка о разговору шарана и друга књижевна дела, легитимације, цртежи, предмети из филмова у којима је глумио, као и оригинал Павловог тестамента.
Награде и признања десно|мини|200px|Павле Вуисић на поштанској марки из 2013. године. „Златна арена“ за главну мушку улогу на фестивалу у Пули 1958. године, добија за филм Три корака у празно.
Године 1959. добио је тек основану Седмојулску награду СР Србије за филмску уметност, а касније и награду за животно дело „Славица“ на фестивалу у Нишу.
Иако често у ситуацији да прихвати све што му понуде, глумио је и у филмовима најистакнутијих редитеља, па му је улога дједа Јуре у Догађају (1969) Ватрослава Мимице донела „Октобарску награду“ града Београда и „Цара Константина“ у Нишу, улоге у филмовима Хајка (1977) Жике Павловића, Бештије (1977) Живка Николића и Повратак отписаних (1976) Александра Ђорђевића.
„Златну арену“ на фестивалу у Пули 1977. године добија за исте филмове, а уједно и за улогу у остварењу Лептиров облак, иначе ауторско остварење редитеља З. Рандића. Исте године за ову улогу добија и награду „Цар Константин“ у Нишу.
За улогу у филму Размеђа из 1973. године, редитеља Креше Голика добија „Гран При“ на Филмском фестивалу у Нишу.
Занимљивости Рођен је као Вујисић, али се потписивао као Вуисић јер га је нервирало слово Ј у презимену. Насупрот овим тврдњама, по речима његове супруге Мирјане, презиме је промењено 1968. године приликом вађења нових личних докумената, а на основу крштенице у којој је грешком попа био уписан као Вуисић. Међутим, као Вуисић потписан је и у неким филмовима и пре 1968. године (Шолаја (1955), Погон Б (1958), Сам (1959), Осма врата (1959), Сервисна станица (1960), Парче плавог неба (1961), Звиздук у осам (1962)). Вуисић тврди да је рођен у Цетињу, иако на многим мјестима на интернету и књигама стоји податак да је рођен у Београду. „Београђанин сам, јер у њему десетљећима живим, али ја сам ипак рођен на Цетињу. Исправите то”. - пренео је Yugopapir његове речи објављене у југословенском часопису Студио из Загреба. Надимак Павла Вуисића је био Паја, али и Паја Чутура по истоименом лику из серијала Камионџије. Није имао успеха у покушају да се упише на глумачку академију. Био је боемРомансирана биографија Павла Вуисића, РТС од 22. јуна 2009. године, Приступљено 18. априла 2011. и особењак посебне врсте (слободно време је проводио на реци Сави, далеко од друштвене и културне јавности, никада није изговарао текст како је написан, није прихватао своје материјално учешће у филму, непрофесионалност, губљење времена, свој је рад наплаћивао одмах). Награда „Славица“ Филмског фестивалу у Нишу, чији је Паја био један од добитника, преименована је њему у част и данас носи његово име. Двадесет једну годину после Павлове смрти, 2009. године је објављен документарни роман о његовом животу. Романсирана биографија аутора Александра Ђуричића, објављена је у издању издавачке куће ВБЗ Београд и Блица'' и носи наслов „После фајронта”. Амерички глумац српског порекла Оскаровац Карл Малден тврдио је да се "Глумац као Павле не ствара, већ рађа".
Филмографија десно|мини|Тестамент Павла Вуисића, део колекција која се налази у Адлигату десно|мини|Мирјана Вуисић, супруга Павла Вуисића
1950▼1960▼1970▼1980▼Укупно Дугометражни филм15443931129 ТВ филм119314 ТВ серија0112417 ТВ мини серија00246 ТВ кратки филм00325 Кратки филм11226 Укупно17476645177
|- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1950-е▲ |- | 1950. || Чудотворни мач || Витез |- | 1950. || Говори Москва || |- | 1953. || Невјера || Морнар
| 1953. || Циганка || Гута
| 1955. || Шолаја || Бубало
| 1956. || Потрага || Службеник у полицији |- | 1957. || Зеница || Рајко |- | 1957. || Суботом увече || Редар |- | 1958. || Рафал у небо || Коста |- | 1958. || Четири километра на сат || Газда кафане |- | 1958. || Три корака у празно || Лађар Обрад |- | 1958. || Те ноћи || Драгиша |- | 1958. || Случај у трамвају (ТВ) || |- | 1958. || Погон Б || Мане Каракас |- | 1959. || Кампо Мамула || Милић |- | 1959. || Осма врата || Жандар |- | 1959. || Сам || Шарац |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1960-е▲ |- | 1960. || Капетан Леши || Црноберзијанац |- | 1960. || Боље је умети || Мане Каракас |- | 1960. || Друг председник центарфор || Радиша |- | 1960. || Кота 905 || Павле шерпа |- | 1961. || Не дирај у срећу || Инструктор |- | 1961. || Нема малих богова || Директор |- | 1961. || Парче плавог неба || Чеда |- | 1961. || Велика турнеја || Крста |- | 1962. || Степа || Кузмичов |- | 1962. || Чудна девојка || Професор |- | 1962. || Мачак под шљемом || Илија Капара |- | 1962. || Звиждук у осам || Директор |- | 1963. || Десант на Дрвар || Васина |- | 1963. || Двоструки обруч || Марко |- | 1964. || Мушки излет || Никола Келнер |- | 1964. || Народни посланик || Секулић |- | 1964. || Прометеј с отока Вишевице || Шјор Жане |- | 1964. || Свануће || Илија |- | 1964. || Вртлог || Стојан |- | 1965. || Фунта са штедне књижице || |- | 1965. || Доћи и остати || Милета |- | 1965. || Гласам за љубав || поп |- | 1965. || Горки део реке || рибар |- | 1965. || Инспектор || шеф рачуноводства |- | 1965. || Непријатељ || |- | 1966. || Коњух планином || Ћутљиви |- | 1966. || Понедељак или уторак || |- | 1966. || Сретни умиру двапут || Радован, четник (као Павле Вујисић) |- | 1966. || Време љубави || |- | 1967. || Боксери иду у рај || Свети Петар |- | 1967. || Бомба у 10 и 10 || Шпијун |- | 1967. || Летови који се памте || Далматинац Мате |- | 1967. || Буђење пацова || Крманош |- | 1967. || Дим || Габен |- | 1967. || Македонска крвава свадба || Поп Дамјан (као Павле Вујисикј) |- | 1968. || Брат доктора Хомера || Атанас, вођа банде |- | 1968. || Рам за слику моје драге || Ускок (ас Павле Вујисић) |- | 1968. || Сунце туђег неба || Рајко Ђоковић „Курјак“ |- | 1968. || Узрок смрти не помињати || Столар |- | 1969. || Битка на Неретви || Шофер Јордан |- | 1969. || Догађај ||Деда Јура |- | 1969. || Хороскоп || Видаков отац |- | 1969. || Кад чујеш звона || Гара |- | 1969. || Моја страна света || |- | 1969. || Заседа || Домаћин |- style="background:Lavender; text-align:center;" | colspan="4" | 1970-е▲ |- | 1970. || Бабље љето || |- | 1970. || Лепа парада || Шинтер |- | 1970. || Жарки || Обрад |- | 1970. || Живот је масовна појава || Маестро |- | 1971. || Дан дужи од године || |- | 1971. || Македонски део пакла ||Јосиф Џо (као Павле Вуисикј) |- | 1971. || Доручак са ђаволом || Димитрије |- | 1971. || Моја луда глава || капетан |- | 1971. || Опклада || Млинар Видоје |- | 1971. || Жеђ || Трендафил (Вујче од Америка) |- | 1971. || Црно семе || Маки |- | 1972. || Мајстор и Маргарита || Азазело, Сатанин слуга |- | 1972. || Ратнички таленат || Љуба, директор филма |- | 1972. || Трагови црне девојке || Паја |- | 1972. || Валтер брани Сарајево || Отправник возова |- | 1972. || Шешир професора Косте Вујића|| Професор Коста Вујић |- | 1973. || Павиљон број шест (ТВ) || Чувар Никита |- | 1973. || Наше приредбе (ТВ серија)|| |- | 1973. || Суседи (ТВ) || Каменорезац Дача |- | 1973. || Камионџије || Павле Паја Чутура |- | 1973. || Паја и Јаре || Павле Паја Чутура |- | 1973. || Слуга || Воденичар |- | 1973. || Размеђа || Пајо |- | 1974. || Отписани || Јоца |- | 1974. || Валтер брани Сарајево (ТВ серија)|| Отправник возова |- | 1974. || Партизани (ТВ серија) || |- | 1974. || Партизани || |- | 1974. || Потомак (ТВ кратки филм) || |- | 1975. || Повратак лопова (ТВ филм) || |- | 1975. || Песма (ТВ серија) || Дача |- | 1975. || Награда године || |- | 1975. || Доктор Младен || Радован Тадић |- | 1975. || Наивко || газда Веља |- | 1975. || Сељачка буна 1573. || Фрањо Тахи |- | 1976. || Поробџије || Симо |- | 1976. || Чувар плаже у зимском периоду || Буда |- | 1976. || Повратак отписаних || Поштар Јоца |- | 1976. || Салаш у Малом Риту || Паја |- | 1977. || Бештије || Пијаниста |- | 1977. || Више од игре || Александар Ћопић-Лека Банкрот Лажовчина |- | 1977. || Хајка || Филип Бекић |- | 1977. || Лептиров облак || Крцков отац |- | 1977. || Пас који је волео возове || Стриц |- | 1978. || Није него || Марков отац |- | 1978. || Павиљон VI || Никита |- | 1978. || Последњи подвиг диверзанта Облака || Облак |- | 1978. || Тигар || Тигров тренер |- | 1978. || Трен || Љуба „Кврга“ |-