мини| Призор из „Павиљона Божура”. Кунћу (), познат и као Кун опера или Кунћу опера, један је од најстаријих постојећих облика кинеске опере. Развио се из локалне мелодије Куншан (), и доминирао је кинеским позориштем од 16. до 18. века. Стил потиче из културног подручја Ву. УНЕСКО га је 2001. године прогласио за ремек-дело усменог и нематеријалног наслеђа човечанства"Kun Qu Opera". UNESCO Cultural Sector - Intangible Heritage.. Године 2008. уврштен је у репрезентативни списак нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Историја лево|мини| Гу Ђен, наводно преносилац музике Куншан из династије Јуен. мини|Извођење Кунћуа на Универзитету у Пекингу. мини|Дан (), женска улога у кинеској опери, у Кунћу стилу. мини|лево|Чоу (), пајац у кинеској опери, у Кунћу стилу. мини|Кунћу приказ Ху Санњанг (扈三娘), лика из „Водене марже”. Генерално се сматра да је технике певања Кунћу током династије Минг развио Веј Љангфу (魏良輔) у луци Тајцанг у Суџоуу, на основу мелодија из оближњег Куншана.according to Southern Lyrics Sung Correctly (南詞引正) by Wei Liangfu, a famous musician of the Ming Dynasty Међутим, касније истраживање указује на то да је куншанску мелодију током позне династије Јуен развио Гу Ђен (顾坚), који је са групом музичара из Куншана развијао рани Кунћу. У сваком случају, верује се да је Веј изменио куншансу мелодију песмама из Хаијена (海鹽) близу Хангџоуа и Јијанга (弋陽) у Ђангсију. Такође је укомбиновао ритмове Нанси позоришта, који више користи флауту, са северним цађу стилом, који више користи трзалачке жичане инструменте. Због тога су куншанске мелодије често одмила биле називане „воденичке мелодије” (水磨調).
Извођење Кунћуа уско је повезано са извођењем многих других стилова кинеског музичког позоришта, укључујући Пекиншку оперу, која садржи много репертоара Кунћуа. Појава чуанћи представа, које се обично певају у Кунћуу, започела је „другу златну еру кинеске драме”. Трупе Кунћу доживеле су комерцијални пад крајем 19. века. Међутим, почетком 20. века филантропи су Кунћу поново успоставили као позоришни жанр који је накнадно субвенционисала комунистичка држава. Попут већине традиционалних облика кинеске опере, Кунћу је био забрањен током Културне револуције, да би доживео још већи препород у новом миленијуму. Данас, Кунћу се професионално изводи у седам великих кинеских градова: у Пекингу, Шангају, Суџоуу, Нанкингу, Ченџоуу (Хунан), Венџоуу и Хангџоуу, као и у Тајпеју. Непрофесионална оперска друштва активна су у многим другим градовима у Кини и иностранству, а оперске компаније повремено и путују.
Много је представа које су и данас познате, укључујући „Павиљон божура” и „Лепезу од бресквиног цвета”, које су првобитно написани за Кунћу. Поред тога, многи класични кинески романи и приче, попут „Романсе три краљевства”, „Водене маржа” и „Путовања на запад”, врло рано су адаптирани у драмске комаде.
Мелодија или хармонија Кунћу једна је од „Четири велике карактеристичне мелодије” у кинеској опери.
У 2006. години, кинески режисер Џоу Бинг је био продуцент и уметнички директор церемоније поводом шестстогодишњице Кунћу опере. Церемонија је освојила изванредну награду за документарни филм на 24. додели Златних орлова и уметничку награду на 21. додели Звезданих награда за 2006. годину (награде за кинеску телевизијску продукцију). мини|Извођење Кунћуа. мини|Сцена из Кунћуа, приређена у једном од Класичних вртова Суџоуа. Репертоар „Павиљон божура” „Лепеза од бресквиног цвета” „Палата дугог живота” „Бела змија” „Западна палата” „Неправда нанесена Доу Е” „Змај”
Драмски аутори Tang Xianzu Kong Shangren Li Yu Hong Sheng Feng Menglong
Извођачи Yu Zhenfei Zhang Jiqing Wang Shiyu Yue Meiti Liang Guyin Cai Zhengren Ji Zhenhua Hua Wenyi Qian Yi Yan Huizhu Zhang Jun
Референце
Додатна литература
Спољашње везе UNESCO the Oral and Intangible Heritage of Humanity Kunqu Opera The Kunqu Society, Inc The Society of Kunqu Arts, Inc. What is Kunqu Theater ?
Категорија:Кинеска уметност Категорија:Кинеска култура Категорија:Опера