Успаванке се убрајају у обичајне и породичне народне лирске песме које су певају детету пред спавање како би имало лаке и пријатне снове. Најчешће их певају мајке, али и баке, сестре и тетке.

Садржај успаванке усмерен је на исказивање љубави према детету, жељама да брзо одрасте и да увек буде здраво, лепо и срећно.

Мајка Јову у ружи родила Мајка Јову у ружи родила ружица га на лист дочекала, бела вила у свилу повила, а пчелица медом задојила, ластавица крилом покривала: нек је румен ко ружа румена, нек је бијел ко бијела вила, нек је радин ко пчела малена, нек је хитар као ластавица.

Успаванке се певају још док је дете у колевци и кад није свесно садржине песме, али и касније када, већ од друге и треће године живота осећа делимично и смисао речи, али више мелодију. Ово потврђује и Милан Шевић у својој књизи Дечја књижевност српска: „[...] Мајке су и неразумној деци певале красне успаванке, касније им говориле, шта им поједини прсти казују, училе их молитвицама у везану слогу и другим детињским стиховима и сликовима, те тиме већ зарана будиле у њима естетичко чувство, и, док још нису знала честито ни говорити, навикавале на ритам и на благогласност”.

Порекло успаванке Може се претпоставити да успаванке воде порекло из прадавних времена, када је човек још производио само дифузне гласове. Касније се развијала под утицајем посленичких песама, као и свих оних код којих је био изразит производно-магијски карактер.

У периоду варварства, успаванка се богатила садржином, а трагови магије су и даље били видљиви. Мајка се бојала урока, па је желела да заштити своје дете, нарочито за време сна:

Спавај, чедо, родила те мајка У горици ђе се легу вуци, челица те медом задојила, б’јела вила злату баба била, у свилене пелене повила, мушкијем те опасала пасом, дала тебе капу вучетину, вучју капу и од орла крило, и на капи свакојака биља, а највише девојачког смиља, кад ми будеш момак за женидбу, да те нико урећи не може. Спавај, спавај, сан те преварио, прије тебе него твоју мајку, сан у бешу, а несан под бешу, уроци ти под ногама били, моме злату ништа не удили, наудили у гори хајдуку, уроке ти вода однијела, моме чеду здравља донијела, донијела здравља и напредак, да ми буде здраво и напредно!

У доба класне диференцијације друштва успаванка је изражавала одговарајуће жеље. Мајка је сада успаванком прижељкивала да јој дете живи богатим и раскошним животом. За свог сина није желела само лепу девојку, већ је хтела да се ороди са самим царем, јер је њеном сину приличила само царска ћерка.

У неким успаванкама, поред тежње за богатим и раскошним животом, изражавана су и префињена осећања мајке одгајане у високим друштвеним редовима у доба нагомиланих материјалних богатстава путем робноновчане размене:

Нина, Јово, моје чедо драго! Нина, нина, у шикли бешику, Твоја беша на мору грађена, А за скупе паре купована; Градила је три мајстора млада: Један теше, други бојатише, Трећи меће сјајно огледало, Да с’ огледа Јованова мајка, Када шика у бешици Јова: Нина, Јово, ти живио мајци!

Референце

Категорија:Народне песме