Општи избори у Србији одржани су 3. априла 2022. на којима су изабрани председник Србије и посланици Народне скупштине. Првобитно је требало да се парламентарни избори одрже 2024. године, али је у октобру 2020. председник Александар Вучић најавио да ће ванредни парламентарни избори бити одржани у априлу 2022. или пре тога. Поред општих, истог дана су одржани и локални избори у 12 општина и два града, укључујући Београд.

Српска напредна странка (СНС) дошла је на власт 2012. након што је формирала владу са Социјалистичком партијом Србије (СПС). Успела је да освоји апсолутну већину посланичких мандата после парламентарних избора 2020. године, које је бојкотовала већина странака које су изјавиле да услови нису слободни и фер. Вучић, који је изабран за председника 2017. године, суочио се са масовним протестима током свог првог мандата, највише током 2018—2020. и јула 2020. године. Вучић је надгледао и међустраначке дијалоге о изборним условима који су вођени 2021, док је договор о условима између владајућих и опозиционих странака постигнут у октобру 2021. године. Током 2021. и почетком 2022. одржани су и еколошки протести, а врхунац је био у новембру и децембру 2021. године. Влада је такође одржала референдум о спровођењу промена Устава у јануару 2022. који је одобрило 60% бирача, иако је пријављено да је излазност била само 30%.

Период кампање је наишао на поларизацију. Поједине организације су приметиле да је владајућа странка доминирала у медијима, иако су информативне телевизијске станице такође организовале дебате и представљање политичких програма током тог периода. Своје присуство ојачале су и опозиционе странке, попут коалиције Уједињени за победу Србије која је у анкетама добила највећу подршку међу опозиционим странкама. Републичка изборна комисија (РИК) потврдила је да ће на општим изборима учествовати 19 изборних листа и осам председничких кандидата.

Вучић је у првом кругу председничких избора успео да освоји око 58% гласова, док се на друго место пласирао опозициони кандидат, Здравко Понош. Коалиција око СНС-а изгубила је већину у Народној скупштини после парламентарних избора, док би у Скупштину требало ући 12 изборних листа. Више невладиних организација констатовало је појаву изборних нерегуларности током изборног дана. Посматрачка мисија ПССЕ оценила је да су основне слободе у великој мери испоштоване, а бирачима представљене различите политичке опције, али је низ недостатака резултирао неуједначеним условима, фаворизујући актуелну власт

Позадина

Популистичка коалиција предвођена Српском напредном странком (СНС) дошла је на власт после избора 2012. године, заједно са Социјалистичком партијом Србије (СПС). Александар Вучић, који је за потпредседника Владе именован 2012, изабран је за председника Владе након избора 2014. године, а затим и за председника 2017. године, освојивши 55% гласова. Од његовог доласка на власт, посматрачи су оценили да Србија пати од демократског назадовања у ауторитаризам, праћеног падом слободе медија и грађанских слобода. Масовни протести почели су после избора 2017. због Вучићеве доминантне контроле над медијима у Србији. Вучић је потом за новог шефа Владе именовао Ану Брнабић, која је у почетку била независна, али се 2019. придружила СНС.

Бројни владини послови покренули су крајем новембра 2018. почетак дуготрајних антивладиних протеста, који су окончани тек 2020. затварањем због ковида 19. Ови протести су помогли да се ојача јединство опозиционих снага, од којих је Савез за Србију (СзС) био највећи и најистакнутији, а демонстранти су наложили оставке Вучића и других високих званичника. Упоредо са тим, Вучић је 2019. покренуо кампању „Будућност Србије”. Поједине опозиционе странке и коалиције су се изјасниле да ће бојкотовати парламентарне изборе 2020. године, наводећи да услови нису слободни и фер.

Изборна листа коју предводи СНС, под називом „За нашу децу”, успела је да освоји већину гласова и посланичких места на парламентарним изборима у јуну 2020. године, док је влада формирана крајем октобра 2020. године. Убрзо након завршетка избора, избили су протести у земљи, а највише у главном граду, Београду. Ови антивладини протести обележени су полицијском бруталношћу и насиљем које је организовала влада, док су демонстранти били подељени на мирне и насилне. Овог пута протести су углавном трајали само у јулу, док су неки спорадични протести наставили да се организују до краја 2020. године. СзС је био погођен међустраначким и коалиционим проблемима који су остали до његовог распада у августу 2020. године. Удружена опозиција Србије (УОПС) формирана је као директна наследница СзС. Ова коалиција је остала нестабилна и суочила се са међустраначким проблемима. Због идеолошких разлика, распуштање коалиције почело је у децембру 2020. године, а до јануара 2021. је и званично распуштена. Бивша алијанса је била подељена на два блока, један на челу са странкама левог центра, а други са странкама десног центра. Вучић је после избора изјавио да ће ванредни парламентарни избори бити одржани пре или у априлу 2022. године.

Међустраначки дијалози о изборним условима лево|мини|Александар Вучић води Србију као њен председник од 2017. године Дијалог између ванпарламентарних опозиционих и владиних странака за побољшање изборних услова почео је 28. априла, док су неке странке одбиле да учествују у разговорима о изборним условима са делегатима из парламента Европске уније. Првобитно је требало да преговори са делегатима из парламента Европске уније почну почетком јуна, али су касније одложени за 8. јул. Дијалози радних одбора почели су 18. маја, а настављени су и наредних месеци и завршени 29. октобра.

Дијалог о статусу Косова у коме је Вучић учествовао одржан је 21. јуна. Бошко Обрадовић га је оценио „конструктивним”. Дан касније Вучић је дао изјаву у којој се захвалио вођама странака које су учествовале у дијалогу о статусу Косова, а критиковао опозицију која је учествовала у дијалогу са делегатима Европске уније. Крајем јула група Напредни савез социјалиста и демократа осудила је нападе Владе Србије на опозицију.

Покровитељство са Европском унијом најављено је 7. јула, а почело је два дана касније. Тања Фајон, Владимир Билчик и Кнут Флекенштајн састали су се 9. јула у Београду са Вучићем, а убрзо су почели разговори са Владимиром Орлићем, Сандром Божић и Маријаном Ристичевићем из СНС. После састанка, делегати су поднели предлог за побољшање изборних услова. Нацрт документа откривен је опозицији 1. септембра и наишао на негативне реакције опозиционих вођа и странака, при чему су Драган Ђилас и Јанко Веселиновић изјавили да „није прихватљив грађанима Србије” и да им дају још једну шансу да побољшају документ. Већина опозиционих вођа и неке личности из власти, попут Вучића, најавиле су да неће потписати документ ако се не побољша. Вучић и Дачић су се 17. септембра поново састали са делегатима. Ђорђе Милићевић, шеф посланичке групе Социјалистичке партије Србије, и Вучић потврдили су да су спремни да прихвате већину предлога које су дате у документу. Дан касније Ђорђе Вукадиновић и чланови Народне странке коментарисали су да је документ „потпуно неприхватљив”, а већина опозиционих странака изјавила су да су га одбациле. Политичке странке као што су Странка слободе и правде (ССП), Покрет за преокрет (ПЗП), Покрет слободних грађана (ПСГ) и Демократска странка (ДС) саопштиле су да су одустале од будућих дијалога јер је „Влада одбила све предлоге који се тичу избора и представљања опозиције у медијима”. Вучић и Дачић су критиковали опозицију због приступа дијалогу. Дачић је саопштио да је Влада прихватила предлоге о формирању тела за праћење медија и промену састава Републичке изборне комисије (РИК). Дачић је 20. септембра изјавио да је окончан међустраначки дијалог уз учешће делегата из парламента Европске уније.

Дачић је 27. августа најавио да ће изборни цензус остати на садашњих 3 одсто. Дана 2. септембра саопштено је да је документ о унапређењу избора представљен опозиционим странкама. Вође опозиције дале имале су различите одговоре на документ, али су навеле да ће документ изменити до 6. септембра. Дана 10. септембра одржан је четрнаести дијалог радног одбора на којем су се опозиционе вође сложиле да одложе састанак потписника. Првобитно је састанак потписника требало да буде одржан 11. септембра, али је Саша Радуловић, вођа странке Доста је било (ДЈБ), предложио да се потписница одложи због протеста „Еколошки устанак” и свечане прославе официра који су одржани тог дана. Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије, изјавио је 18. септембра да ће потписивање бити одржано током наредне две седмице, иако је на наредном радном одбору који је одржан 23. октобра, Дачић најавио да ће потписивање бити одржано пре 30. октобра.

Потписница је одржана 29. октобра, коју су потписали представници ДЈБ, ПОКС, Двери, Демократске странке Србије (ДСС), Здраве Србије (ЗС) и Српске радикалне странке (СРС). Обрадовић је првобитно изјавио да неће потписати документ ако не буду испуњени сви услови, што је изјавио и Радуловић. Документом су били задовољни и остали представници опозиције. У завршном документу се наводи да је минимални број прикупљених потписника за изборне листе националних мањина одређен на 5.000, већа средства би се дала изборним учесницима, укинута обавеза полагања новчане гаранције за учеснике избора, дозвољено право бесплатног коришћења свих сала месних заједница за предизборне активности опозицији, забрана изборне кампање десет дана пре датума избора, повећане накнаде за чланове бирачких места, као и промене састава Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Републичке изборне комисије (РИК) и контролни орган за спровођење споразума. У првобитном документу унете су и неке измене у ову верзију, али је након амандмана које је поднела опозиција, власт пристала да изврши промене у саставу РЕМ-а и РИК-а, укључујући и стварање контролног тела. Влада је одбила да одвоји изборне датуме и да промени правила изборних листа, али су понудили да не отварају путеве и фабрике седмицу пре избора.

Уставни референдум

Убрзо након парламентарних избора 2020. Влада је Народној скупштини поднела предлог за промену Устава. Народна скупштина је у децембру усвојила предлог, а даљи амандмани су прихваћени током 2021. године. Да би промене биле усвојене, било је потребно да се одржи референдум. Првобитно је требало да се одржи на јесен 2021, али је у новембру најављено да ће бити одржан 16. јануара 2022. године. Проглашењу референдума претходило је усвајање промена Закона о референдуму и народној иницијативи, која је била на листи чекања од примене Устава из 2006. године, а која је укинула излазност од 50% колико је било потребно да би се референдуми сматрали валидним. Вучић је Закон потписао 25. новембра, док су даље промене усвојене почетком децембра. Више невладиних организација и политичара критиковало је Закон углавном због укидања цензуса и могућности злоупотребе у случајевима као што је -{Rio Tinto}-.

Власт и њени званичници су изразили подршку уставним променама, док је опозиција остала подељена. Већина опозиционих странака позвала је грађане да гласају за опцију „не”, док су се неке странке залагале или за бојкот или за одлагање референдума. Ипак, аналитичари су закључили да ће кампања бити суздржана због општих избора и да је могућа могућност злоупотребе референдума.

На крају је на референдуму превагнула опција „да” над „не”, иако је пријављено да је излазност била најнижа од поновног увођења парламентаризма 1990. године. Опција „не” је преовладала у општинама Београда, Новог Сада и Ниша. Пријављене су неправилности на бирачким местима, а неке невладине организације и опозиционе странке су тврдиле изборну крађу.

Еколошки протести

мини|Протест у Београду 11. децембра 2021. године