Ремастикација и реинсаливација, представљају другу и трећу фазу у процесу преживања код преживара и оне се настављају одмах након прве фазе, регургитације. Трајање регургитације зависи од количине враћеног залогаја. Ремастикација је темељна и полагана, те се јако разликује од жвакања при узимању хране. Док чврсти део болуса бива детаљно сажвакан, течни део залогаја, који је вишак регургитованог садржаја, гута се у малим гутљајима, после првих неколико покрета жвакања.
Број покрета жвакања у току једног циклуса у просеку износи 40-70 (говече 30-60, а овце 50-70) по једном залогају, док временски жвакање траје половину до три четвртине минута. Код поремећаја функције желуца често се количина враћеног садржаја смањује, што доводи и до редукције броја покрета жвакања. Ова појава се користи и у дијагностичке сврхе.
Реинсаливација се разликује од инсаливације при узимању хране по томе што подвиличне жлезде не луче пљувачку, док заушне и подјезичне жлезде стално луче пљувачку. Пошто је жвакање хране једнострано, заушна жлезда дотичне стране појачава лучење, док га она са супротне стране смањује.
Види још
Преживање
Регургитација код преживара
Референце
Литература
Стојић, Велибор . Научна КМД, Београд.
Категорија:Пољопривреда Категорија:Сточарство