Купатило у јеврејској махали у Пироту је миквејско - обредно купатило, и културно-историјски споменик солидно очуван, у близини некадашње Синагоге на простору Јеврејске махале. Настало је у осамнаестом или деветнаестом веку, у време друштвено-економских трансформација и периодичних осцилација напретка и посртања на капији Истока и Запада, у пограничног граду Пироту који је одувек био домаћин различитим народима.
Они који су долазили у Пирот добијали су прилику да започну један нови живот, а они који су их дочекивали, могућност да упознају једну нову културу и неке нове, можда, продуктивније погледе на свет и живот. Тако су Пироћанци, упознавајући се са једном новом културом и обредним обичајима, у свом граду пружили гостопримство и малобројној Јеврејској заједници, која се просперитетно развијала у некадашњој Јеврејској махали.
Када су у ноћи између 12. и 13. марта 1943. године бугарски фашистички окупатор насилно извели из кућа свих 178 Јевреја, пиротских житеља и предали их немачким нацистима, од тада је замро живот Јевреја у Пироту. Купатило је постепено почело да се урушава, као и многа јеврејска имовина јер се након депортовања у нацистички логор Треблинка нико није вратио. Положај Јеврејско купатило се налази у Граду Пироту у близини централног градског трга, у блоку који је оивичен Улицама српских владара, Лава Толстоја, јеврејском и војводе Степе, са којом је повезан пролазом кроз зграду у Улици српских владара бр. 30, у гравитационом центру пиротског регионалног простора, у Југоисточној Србији у Пиротском управном округу
Удаљено је 70 km од Ниша и 30 km од државне границе са Бугарском, на траси међународног путног коридора 25x25п Нишавски саобраћајни правац – деоница (Босна и Херцеговина) - Котроман - Пожега - Појате - Ниш - Градина - (Бугарска).
Заштита локалитета Данас купатило у јеврејској махали у Пироту у Улици јеврејској, представља евидентирано културно добро, које је у документацији Завода за заштиту споменика културе Ниш, малази у евиденционом листу бр. 1/2014 од 19. децембра .2014. године. Према садашњим проценама, ритуално јеврејско купатило Микве у Пироту потиче из 19. века, мада постоји могућност да је и старије. Налази се у центру града, у бившој јеврејској четврти, данашњој Јеврејској улици.
Током 2015. године, у оквиру пројекта нишког Завода за заштиту споменика културе реализоване су активности на архитектонском истраживању остатака купатила и прикупљању техничке документације и заштити локалитета. Након завршетка радова на терену и обраде података археолози су прикупили и прегледали архивску грађу и дошли до:
садржајног објашњења конструктивног и архитектонског склопа, намени објекта, прецизнијег одређивања периода градње и контекста у коме је настало и живело купатило, начина коришћења купатила, начина на који је објекат урушен, преправљан и очуван у одређеној мери.Закључак У: Сашка Велкова, Мила Панајотовић, Ивана Цветковић, Тони Чершков Купатило у јеврејској махали у Пироту Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр. 28-27
У сарадњи са Јеврејском заједницом општина Град Пирот, након спроведених истраживања, има намеру да овај објекат реконструише како би Пирот добио још један вредан споменик културе који ће уз назив улице (Јеврејска) и споменика подигнут пре неколико година, очувати успомену на пиротске Јевреје.
Историја Предуслови У прошлости, територија Пирота била је под сталним утицајем гравитационе снаге Ниша, Софије и других центара у његовом окружењу. Ниш је по забелешкама Евлије Челебија 1660. године имао „свега двестотнине дућана“, Пирот исто толико, док је економска снага Софије била нешто јача 23.Челебија, Е. (1957): Путопис I, Сарајево, Југославија Нишу, Софија и Пирот, пред крај турске владавине имали су највише становника. Па је тако око 18.000 становника имао Ниш, 9.500 Пирот, а око 21.000 становника Софија.Ћирић, Ј. (1971): Географски положај и границе Пирота и пиротског региона, Пиротски зборник, бр. 3, Пирот.
Након ослобођења југосисточне Србије од Османског царства, 1877. године и формирања нове границе, територијални утицај Пирота се знатно изменио, пошто се нашао унутар граница мале и привредно недовољно развијене Србије, а границом је прекинута комуникација са знатним деловима територије – Горњи Висок, Цариброд, Трн и Годеч, чиме је Пирот постао забачено место у близини границе. Краћа историја Јевреја у Пироту
Пресудна година званичног насељавања Балканског полуострва Јеврејима је 1492. година односно 1496. по одобрењу султана Бајазита II. Велике групе Јевреја који су имали своје храмове били су насељени углавном у Једрену, Цариграду, Софији, Солуну и Београду.Еврейски извори за обществено-икономическото развитие на балканските земи през XVII, том 2. Софија. 1958. стр. 115.
Јевреји су у Пирот долазили са југа, из Софије и Цариграда. Први сачувани запис о постојању Јевреја у Пироту је од 4. јуна 1596. године, а ради се о судском протоколу јеврејског суда из Видина.Еврейски извори за обществено-икономическото развитие на балканските земи през XVII, том 2. Софија. 1958. стр. 416.
Тада су три Јеврејина из Софије и један чауш убијени и опљачкани на путу за Видин док су се налазили у околини града. Ова вест је стигла до јеврејског суда у Видину захваљујући јеврејском судији из Пирота.
Према сачуваном запису о улози дубровачких трговаца у развоју балканске трговине, може се закључити да су пиротски Јевреји током 18. века били значајни трговачки посрединци између дубровачких трговаца и локалног становништва.Панова, Снежка (1980). Българските търговци през XVII век. стр. 45.
Путописац и историограф из Хабзбуршке монархије, Герард Корнелијус Дриш абележио је у свом дневнику 1718. године...
... да је Пирот насељен муслиманима, Расима, Грцима, Јеврејима и Јерменима. Трговали су међусобно а роба се састојала од хране и одеће.Велкова, Панајотовић, Сашка, Мила (2012). Путописци о Пироту и пиротском крају. стр. 49.
Јевреји су се у Пироту прво насељавали у делу града званом Пазар, у коме је основана Јеврејска оштина са око 20 породица. Тијабара је била још увек мочвара неусловна за насељавање.
Према попису становништва из 1879. године, Пирот је имао 8.183 становника од којих је било 360 Јевреја.Николић, Илија (1981). Пирот и срез нишавски 1801 - 1918. стр. 170, 389. Јевреји који су живели у Пироту били су Сефарди и говорили су шпански (јудео-шпански) језик који су староседеоци хришћани називали јеврејским.
Османлијско царство за време своје владавина дозволило је Јеврејима (18. век) да буду део њихових огранака власти са веома малим овлашћењима. Око 1872. године, када су Османлије установиле још једно надлештво беледие (које је бринуло о уређењу вароши) у његов састав укључиле су по једног представника сваке народности.Николић, Владимир (1974). Стари Пирот, Етнолошке белешке из прошлости града. Пирот. стр. 68 - 69. Османлије су одобриле Јеврејима да поседују своје винограде, њиве, ливаде, под условом да уредно извршавају своје пореске обавезе (плаћају харач, десетек и вергију.)Велкова и Панајотовић, Сашка и Мила (2014). Мали Риста и његово време. Пирот. стр. 38. У време Османске вцаревине пиротски Јевреји су углавном живели од сарафлука, док су неки од њих су продавали опанке и кириџијали.
Пиротски крај су ослобођени турске власти 16/28. децембра 1877. године али се Јевреји не помињу у том догађају.В. Стојанчевић, Прошлост пиротског краја у периоду ослобођења 1874-1878. године, ИЧ, књига XXVII, Београд, 1980, 200 с.
Одмах сутрадан је наређено је да се направи провизорна болница па су изабране 4 турске и једна јеврејска кућа чији су власници побегли неколико дана раније. Власник ове јеврејске куће је био рабин Хаџи Маир који је оставио пуну кућу ствари и драгоцености. Није познато због чега је пребегао уочи доласка српске војске али се вратио јуна 1878. године, на основу сазнања да се помиње као члан скупштине Пирота.Николић, Илија (1981). Пирот и срез нишавски 1801 - 1918. стр. 209, 212, 316.
Раздобље мира у Пироту, након вишевековног ропства под Османлијама, нарушио је Српско—бугарски рат 1885. године.
Бугарски кнез Александар I Батенберг је одсео у Пироту где је изабрао гостионицу јеврејина Рабена кога су бугарски војници мучки тукли до крви јер није хтео да затвори своју кафану Код српског краља. Рабен је дошао до просјачког штапа јер су му Бугари покрали све што је имао у гостионици.Николић, Илија (1981). Пирот и срез нишавски 1801 - 1918. стр. 165 - 167.
Бугарска војска је оставила пустош за собом, пљачкали су, силовали и убијали. Оскрнављене су не само цркве већ и џамије и синагоге. Младе Јеврејке су бежале у Бугарску сматрајући да их непријатељи неће тражити тамо.Николић, Илија (1981). Пирот и срез нишавски 1801 - 1918. стр. 164 - 169.
Нису сви Јевреји били имућни у пиротском крају, много их је остало без кућа и дућана па су живели по изнајмљеним кућама и становима.
Пиротско начелство је извршило попис опорезоване главе у Пироту и округу пиротском које су плаћале порез за 1891. годину и ту је било места за 10 места које су заузимали јеврејски грађани.
Због предузимљивог духа и угледа, многи пиротски Јевреји су били укључени у разна оснивачка тела и управне органе фирми и друштва који су настајали крајем 19. и почетком 20. века.
Важна заједница која је живела у старијем делу Пирота – Пазару била је јеврејска заједница, која је имала утицај на визуелну културу града, будући да су поједини објекти који су припадали члановима заједнице одиграли значајну улогу у прелазном периоду од османско-балканске вароши до српског града.М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, Нови крајеви, Београд 1884, 7; 28
Крај Јеверјске заједнице у Пироту На почетку Другог светског рата, док још нису били угрожени, многи имућнији Јевреји помагали су своје суграђане Србе новчаним позајмицама, надајући се да ће то да им се врати после рата. Међутим до тога није дошло, јер су пиротски Јевреји доживели исту судбину свих осталих сународника у Србији.
Бугарски окупатори су 12. и 13. марта 1943. године покупили су све Јевреје у Пироту (којих је тих дана било 178), опљачкали им сву имовину и отерали у Бугарску, и предали Немцима, који су их пребацили у Аустрију и у нацистичким логорима све побили. Спасли су се само они који су се пре тога укључили у НОБ, или се склонили на неки други начин. И поре тога што су Бугари у односу на Немце били у таквом положају да им нису морали предавати Јевреје, они су могућности да их спасу, заменили додворавањем Немцима.
Верски живот Јеврејау Пироту Није познато где се налазила прва синагога у Пироту, а на основу података из 16. века може се закључити да је синагога постојала у том периоду, односно да је верски и управни живот у Пироту већ био чврсто оформљен. Како Шабат Јеврејима није дозвољено да много пешаче, синагога је вероватно била у Јеврејској махали.В. Радовановић, М. Михаиловић, Животни циклус-обичаји код Јевреја, репринт првог издања из 1998, Београд 2013, 100. Првобитна синагога је била неприметна и скромних димензија тако да ни једном путописцу који је пролазио кроз Пирот није пробудила пажњу.
Последња позната синагога подигнута је око 1890. године, а срушена 1958. године.С. Велкова, М. Панајотовић, Шалом из Пирота, Пирот 2015, 33 Она је пре рушења продата пиротској општини од стране заступника Савеза јеврејских општина у Београду, а била је процењена на тадашњих 289.000,00 динара са укупном површином од 144,50 квадрата.С. Велкова, М. Панајотовић, Шалом из Пирота, Пирот 2015, 36.