Европско првенство у фудбалу 2020. шеснаесто је по реду Европско првенство које је одржано у једанаест градова широм Европе, од 11. јуна до 11. јула 2021. године. У септембру 2014. одлучено је који ће градови бити домаћини на овом првенству. На првенству су се тимови по први пут могли квалификовати на два начина: путем квалификација или путем Лиге нација. Првенство је било првобитно планирано да се одржи од 12. јуна до 12. јула 2020. године, међутим, 17. марта те године Фифа је одложила турнир за 2021. годину због пандемије ковида 19 у Европи. Упркос одлагању, турнир се одржао под именом UEFA Euro 2020 из маркетиншких разлога.

Поводом планираног обележавања 60-годишњице од првог европског првенства, ово издање је било организовано у једанаест градова широм Европе. Полуфинала и финале су била одржана на стадиону Вембли у Лондону.

Организацијом дела такмичења у Санкт Петербургу и Бакуу, први пут је првенство било одржано у трансконтиненталним земљама. Такође, утакмице европског првенства у Бакуу су биле прве организоване у држави Закавказја, у већински муслиманској земљи и на говорном подручју туркијских језика. Будимпешта је била први домаћин са подручја угро-финских језика.

Португалија је бранила титулу шампиона будући да је била победник прошлог Европског првенства. Систем ВАР се по први пут користио на овом такмичењу.

Италија је по други пут освојила првенство након што је била боља у извођењу једанаестераца од Енглеске са резултатом 3 : 2.

Избор домаћина

Коначна листа пријављених кандидата за домаћинство је донесена 26. априла 2014. године, док су домаћини првенства познати од 19. септембра 2014. године. Постојале су двије понуде за одржавање финала, од којих је једна успјешна и она је означена плавом бојом (одржавање финала и полуфинала), те 19 понуда за одржавање осмине финала, четвртине финала и групне фазе, од којих је 12 успјешно одабрано за одржавање четвртине финала и групне фазе (означени зеленом бојом; жутом бојом су означене локације гдје се одржава осмина финала и групна фаза).http://www.uefa.org/mediaservices/mediareleases/newsid=2096100.html , Приступљено 2. 10. 2015.

Држава Град Стадион Капацитет Азербејџан Баку Олимпијски стадион у Бакуу 68.700 Белорусија Минск Трактар стадион 16.500 (да се прошири на 33.000) Белгија Брисел Еуростадион (предложен нови стадион) 50.000 (62.613 потенцијално) Бугарска Софија Стадион Васил Левски 43.000 (да се прошири на 50.000) Данска Копенхаген Стадион Паркен 38.065 Енглеска Лондон Вембли 90.000 Немачка Минхен Алијанц арена 67.812 (да се прошири на 75.000) Мађарска Будимпешта Пушкаш арена 56.000 (предложен нови стадион од 68.000) Даблин Авива стадион 51.700 Израел Јерусалим Стадион Теди 34.000 (да се прошири на 53.000) Италија Рим Стадион Олимпико 72.698 Македонија Скопље Арена Филип II Македонски 33.460 Холандија Амстердам Амстердам арена 53.052 (да се прошири на 55.000—56.000) Румунија Букурешт Национални стадион у Букурешту 55.600 Русија Санкт Петербург Нови зенит стадион 69.500 Шкотска Глазгов Хемпден парк 52.063 Шпанија Билбао Сан Мамес 53.332 Шведска Солна, Стокхолм Арена Френдс 50.000 Велс Кардиф Миленијум 74.500

Стадиони <center> {| class="wikitable" style="text-align:center" |- ! Лондон ! Минхен ! Рим ! Баку |- | Вембли | Алијанц арена | Стадион Олимпико | Олимпијски стадион у Бакуу |- | Капацитет: 90.000 | Капацитет: 75.000 | Капацитет: 72.698 | Капацитет: 68.700 |- | 200px | 200px | 200px | 200px |- ! Санкт Петербург ! colspan="2" rowspan="8"|! Букурешт |- | Стадион Санкт Петербург | Национални стадион у Букурешту |- | Капацитет: 68.134 | Капацитет: 55.600 |- | 200px | 200px |- ! Амстердам ! Копенхаген |- | Јохан Кројф арена | Стадион Паркен |- | Капацитет: 54.990 | Капацитет: 38.065 |- | 200px | 200px |- ! Севиља ! Будимпешта ! Глазгов ! |- | Ла Картуха | Пушкаш арена | Хемпден парк

| Капацитет: 60.000 | Капацитет: 67.889 | Капацитет: 52.063

| 200px | 200px | 200px

Квалификације

thumb|right|250px|Квалификације за Европско првенство у фудбалу 2020. На овом првенству неће бити аутоматски квалификованих репрезентација, тако да ће све 55 репрезентације признате од стране Уефе учествовати у квалификацијама, па чак и земље домаћини. Дакле, могуће је да се првенство одржи у земљи која не учествује на њему.

Репрезентације ће се моћи квалификовати преко Лиге нација. Главни квалификациони процес ће почети у марту 2019. године, а квалификације се завршавају у новембру 2019. године. У том тренутку ће бити квалификовано 20 репрезентација, што значи да ће се за 4 празна места и даље борити неквалификоване репрезентације. Укупно 54 репрезентације ће се такмичити преко Националне лиге тако што ће бити подељени у 6 група по 5 репрезентација и 4 групе по 6 репрезентација.http://www.uefa.org/mediaservices/mediareleases/newsid=2191279.html , Приступљено 2. 10. 2015. У једном месецу ће бити одигране по две утакмице, и то у марту, јуну, септембру, октобру и новембру.

Квалификоване репрезентације

Деветнаест од двадесет и четири репрезентација које су се квалификовале за првенство 2016. године, такође су се квалификовале и за првенство 2020. године.

Холандија и Данска су се квалификовале након прескакања првенства 2016. године, док се Шкотска квалификовала на првенство по први пут после 1996. године. Репрезентације Северне Македоније и Финске ће по први пут наступити на првенству.

Репрезентација1 Квалификована каоДатум квалификације Преглед учешћа на турнирима2, 3 Победник групе И 10. октобар 2019. 5 (1972, 1980, 1984, 2000, 2016) Победник групе Ј 12. октобар 2019. 9 (1968, 1980, 1988, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) Другопласирани групе И 13. октобар 2019. 11 (19604, 19644, 19684, 19724, 19884, 19925, 1996, 2004, 2008, 2012, 2016) Победник групе Г 13. октобар 2019. 3 (2008, 2012, 2016) Победник групе Б 14. октобар 2019. 2 (2012, 2016) Победник групе Ф 15. октобар 2019. 10 (1964, 1980, 1984, 1988, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) Другопласирани групе Х 14. новембар 2019. 4 (1996, 2000, 2008, 2016) Победник групе Х 14. новембар 2019. 9 (1960, 1984, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) Победник групе А 14. новембар 2019. 9 (1968, 1980, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2012, 2016) Другопласирани групе А 14. новембар 2019. 9 (19606, 19766, 19806, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) Другопласирани групе Ј 15. новембар 2019. 0 (дебитант) Другопласирани групе Ф 15. новембар 2019. 6 (1992, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) Победник групе Е 16. новембар 2019. 5 (1996, 2004, 2008, 2012, 2016) Другопласирани групе Г 16. новембар 2019. 2 (2008, 2016) Другопласирани групе Ц 16. новембар 2019. 9 (1976, 1980, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012) Победник групе Ц 16. новембар 2019. 12 (19727, 19767, 19807, 19847, 19887, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) Другопласирани групе Б 17. новембар 2019. 7 (1984, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) Победник групе Д 18. новембар 2019. 4 (1996, 2004, 2008, 2016) Другопласирани групе Д 18. новембар 2019. 8 (1964, 1984, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2012) Другопласирани групе Е 19. новембар 2019. 1 (2016) Победник у баражу А 12. новембар 2020. 3 (1964, 1972, 2016) Победник у баражу Б 12. новембар 2020. 1 (2016) Победник у баражу Ц 12. новембар 2020. 2 (1992, 1996) Победник у баражу Д 12. новембар 2020. 0 (дебитант)

Напомене: <div id="1">1 Коса репрезентација означава домаћина на првенству <div id="2">2 Подебљана година означава првака у тој години <div id="3">3 Коса година означава домаћина у тој години <div id="4">4 као Совјетски Савез, <div id="5">5 као Заједница независних држава. <div id="6">6 као Чехословачка. <div id="7">7 као Западна Немачка.

Жреб

Жреб се одржао у Ромекспу у Букурешту, у Румунији, 30. новембра 2019. године. Укупно су биле извучене 24 репрезентације, у 4 шешира по 6 репрезентације.

Шешир 1 Шешир 2 Шешир 3 Шешир 4

Напомене:

Састави

Како би се смањило оптерећење код играча након напорне клупске сезоне додатно отежане због пандемије ковида 19, саставе репрезентација неће чинити 23 (какав је пре био случај), већ 26 играча. Међутим, број играча који чине саставе репрезентација на појединачним утакмицама на првенству остаје 23. Сваки репрезентативни састав мора бити званично објављен макар десет дана пред почетак такмичења (до 1. јуна 2021). Уколико се играч повреди или озбиљно разболи и то спречи учешће истог на првенству пре прве утакмице своје селекције, њега може заменити други играч.

Такмичење по групама

мини|десно|250п|Групе на Европском првенству у фудбалу 2020.

Уефа је објавила првобитни распоред утакмица 24. маја 2018, који је укључивао само сатницу почетка прве утакмице на првенству, као и утакмица од четвртфинала до финала. Станице почетка преосталих утакмица групне фазе и осмине финала објављене су 30. новембра 2019, након жреба групне фазе. Након што је првенство помјерено са 2020. на 2021. Уефа је 17. јуна 2020. објавила нови распоред утакмица и сатнице одигравања. Све сатнице почетка и стадиони остали су исти, али су померени по дан раније, како би утакмице остале да се играју истог дана како је планирано првобитним распоредом; прва утакмица померене је са 12. на 11. јун, како би дан отварања првенства остао петак.

У елиминациону фазу пролазе победници група, другопласирани и четири најбоље трећепласиране екипе.

Сатница одигравања утакмица је по средњоевропском летњем времену (-{CEST}-, UTC+2).

Група А

Табела групе АИДНИДГПГГРБод. 1.330070+79 2.311132+14 3.311145–14 4.300318–70

Група Б

Табела групе БИДНИДГПГГРБод. 1.330071+69 2.310254+13 3.310213–23 4.310227–53

Група Ц

Табела групе ЦИДНИДГПГГРБод. 1.330082+69 2.320143+16 3.310245–13 4.300328–60

Група Д

+ Табела групе ДИДНИДГПГГРБод. 1.321020+27 2.311143+14 3.311132+14 4.301215–41

Група Е

Табела групе ЕИПНИДГПГГРБод. 1.321042+27 2.312061+55 3.310227–53 4.301246–21

Група Ф

Табела групе ФИДНИДГПГГРБод. 1.312043+15 2.311165+14 3.311176+14 4.302136–32

Поредак трећепласираних Гр. РепрезентацијаИДНИДГПГГРБод. 1. Д 311132+14 2. А 311145–14 3. Ф 311176+14 4. Ц 310245–13 5. Б 310213–23 6. Е 310227–53

Елиминациона фаза

Осмина финала

Четвртфинале

Полуфинале

Финале

Победник Европског првенства у фудбалу 2020.100п|ИталијаИталијаДруга титула

Статистике Најбољи стрелци

5 голова

Кристијано Роналдо Патрик Шик

4 гола

Ромелу Лукаку Хари Кејн

Карим Бензема

Емил Форсберг

3 гола

Каспер Долберг Рахим Стерлинг Роберт Левандовски

Џорџинио Вајналдум Харис Сеферовић

Џердан Шаћири Алваро Мората

2 гола

Торган Азар Јоаким Меле Јусуф Повлсен Микел Дамсгард Лоренцо Инсиње Мануел Локатели

Матео Песина Федерико Кјеза Чиро Имобиле Кај Хаверц Андриј Јармоленко Роман Јаремчук

Дензел Дамфрис Мемфис Депај Иван Перишић Пабло Сарабија Феран Торес

1 гол

Кристоф Баумгартнер Марко Арнаутовић Михаел Грегорич Саша Калајџић Штефан Лајнер Кевин де Бројне Тома Меније Арон Ремзи Кифер Мур Конор Робертс Андреас Кристенсен Мартин Брејтвајт Томас Деланеј Лук Шо Хари Мегвајер Џордан Хендерсон Леонардо Бонучи

Николо Барела Адам Салаи Андраш Шефер Атила Фјола Леон Горецка Робин Госенс Карол Линети Диого Жота Рафаел Гереиро Алексеј Миранчук Артјом Дзјуба Горан Пандев Езђан Алиоски Милан Шкринијар Ирфан Џан Кахвеџи Артјом Довбик Олександар Зинченко

Јоел Похјанпало Антоан Гризман Пол Погба Ваут Вегхорст Лука Модрић Никола Влашић Марио Пашалић Мислав Оршић Томаш Холеш Брел Емболо Марио Гаврановић Виктор Класон Калум Макгрегор Емерик Лапорт Микел Ојарзабал Сесар Аспиликуета

Аутогол

Симон Кјер (против Енглеске) Матс Хумелс (против Француске) Војћех Шчесни (против Словачке) Рафаел Гереиро (против Немачке) Рубен Дијас (против Немачке) Јурај Куцка (против Шпаније)

Мартин Дубравка (против Шпаније) Мерих Демирал (против Италије) Лукаш Храдецки (против Белгије) Денис Закарија (против Шпаније) Педри (против Хрватске)

Награде

Најбољи тим Техничка комисија УЕФЕ је одабрала 11 најбољих играча првенства од којих је чак пет из италијанске репрезентације.