Арборетум Лисичине 280x280пАрборетум Лисичине - инфорамтивна табла са картом и сликама истакнутог растиња.Опште информацијеОснован 1963.Оснивач инг. шумарства Ђура Јоргић Површина 45 ха ПоложајЛисичине, Папук, Славонија, Република ХрватскаСпацифичностПриродно и цивилизацијско подручје у изузетно очуваном стању, изванредна биолошка разноликости биљним врстама Управа паркаХрватске шуме доо, Управа шума Слатина Шумарија „Воћин” .Број посетилаца 10.000 Веб страница Арборетум Лисичине (arboretum од лат. речи arbor - дрво) једна је од три збирки аутохтоних (домаћих) и алохтоних (страних) врста дрвећа и жбуња у Републици Хрватској. Настао је у другој половини 20. века, овај арборетум спада међу најбогатије живим збиркама различитих таксона четинарског и лишћарског дрвећа.

Положај и пространство Арборетум Лисичине као што му и само име кажа налази се у селу Лисичине, у општини Воћин, на око 20 км од града Слатина у републици Хрватској. Простире се у средишњем делу планине Папук на површини од 45 ha.

Површина арборетума коју посетиоци могу да посете износи 24 хектара и многе људе више занима овај ужи, хортикултурни део. Али постоје и два поља - поље Евроазије и поље Северне Америке. У оквиру Арборетума налази се и 18 хектара букове секундарне прашуме, која је изузета од управљања у оквиру врта и користи се за истраживање. Мисија Осим научно-образовне мисије арборетум има и декоративну улогу, као и санитарно-хигијенски значај.

Научно-образовна функција - арборетума огледа се у могућности одвијања практичне наставе из релевантних области (ботаника, шумарство и сл). У њему се проучавају биолошка својства дрвенастих врста и њихови међусобни односи и врше друга мултидисциплинарна истраживања. У Србији су арборетуми заштићени законом као Споменици природе III категорије. Декоративна функција - арборетума украшава животну средину и уклапа се у систем зеленила околног простора. Својим композиционим решењима и разноврсношћу биљака свакако доприноси у великој мери пејзажу, а свакако представља репрезентативну зелену површину. Санитарно-хигијенска функција - заснива се на чињеници да су арборетуми најчешће велике зелене површине, које самим тим имају велики утицај на смањење загађења ваздуха, редукцију буке, регулацију температуре и влажности ваздуха, али и друге врсте загађења.

Историја Арборетум у Лисичини, основан је 1963. залагањем инжењера шумарства Ђуре Јоргића, који је много труда уложио у садњу аутохтоних врста биљака.

Првобино овај арборетум који је заузимао површину од приближно 40 хектара, до рата на простору бивше Југославије 1990-тих година, био је богат разноразним врстама дрвећа и грмља. Како оних врста које су биле међу значајнијим домаћим врстама у Хрватској, тако и врстама пореклом из многих области широм Европе, Азије и Америке. Арборетум је до 1991. године укупно имао око 2.500 таксона и култивара и био је један од најзначајнијих у југоисточној Европи.

Током сукоба на простору Хрватске 1991. године арборетум је у ратним сукобима тешко страдао Поред директне штете, ратна дејства су нанела и индиректну штету. Наиме оштећењем заштитне ограде, велики број дивљих животиња са настанило и несметано кретало по врту наносећи штету посебно осетљивим културама.

Опште информације 200px|мини|Ретка врста јапанска пршљенка (Sciadopitys verticillata) Тренутно се у Арборетуму Лисичине налази 511 таксона, док их је пре рата на простору Југославије било 1.100, тврди Бојана Ардалић-Филић, шумарка Шумарије Воћин и један од службеницаАрборетума.

Ознаке у целом Арборетуму обележавају сваку биљку, грм, дрво и објашњавају најзанимљивије о њима.

Међу овим врстама најзанимљива је и ретка врста јапанска пршљенка (Sciadopitys verticillata), или јапански кишобран - бор, јединствени ендем црногорице у Јапану, и живи фосил без блиских сродника, присутан у евиденцији фосила око 230 милиона година. У висину нарасте до 30 метара формирајући густу уску пирамидалну крошњу. Дебло је пречника до 4 метра, кора је густа, црвенкасто-смеђе боје. Гране су водоравне и кратке, а пупољци су овални.

Оно што је у овом врту неизбежно и скреће пажњу посетилацаје грм рододендрона, зимзелени грм, познат и као дрво руже. Многи су пробали и засадили ово цвеће, али никада нису успели, али примери присутни у Арборетуму су једноставени и изузетно лепи.

Галерија

Референце

Спољашње везе Arboretum Lisičine

Категорија:Паркови природе у Хрватској Категорија:Туризам у Хрватској