Падина-Госпођин вир је археолошки локалитет праисторијског насеља на улазу у клисури Госпођин вир, који је 1969. и 1970. године истражио Борислав Јовановић, у време интензивних заштитних археолошких истраживања у зони будуће ђердапске акумулације. Налази се око 5 km узводно од Лепенског вира, на самом улазу у клисуру познату као Госпођин вир.Душан Михајловић, Јасна Вуковић, Бобан Трипковић (2023). Корени европске цивилизације - Лепенски Вир, Старчево, Винча. Младинска књига. ISBN 9788679284594.

Локација Хоризонту А припадају остаци насеља из раног мезолита, датовани методом С-14 у крај 9. и почетак 8. миленијума пре нове ере. У насељу су откривене платформе од ломљеног камена (основе станишта или радионичка места), на којима је нађен велики број окресаних камених артефаката, алатки од кости и рога. Покојници су сахрањени у оквиру камене конструкције, у испруженом или седећем положају.

Из хоризонта Б, датованог између 6200. и 5900. године пре нове ере, потичу остаци трапезоидних станишта, распоређених у три реда. Станишта су слична онима у Лепенском Виру, само што подови нису грађени од кречњачког малтера, већ су премазивани глином. У њима су нађени старчевачка керамика, коштане алатке у окресано и глачано камено оруђе.

Истраживање Значај ове микролокације уочен је и пре археолошких истраживања, јер је Михаило Петровић Алас у својој етнографској студији Ђердапски риболови (1941) Госпођин вир помињао као једно од најпознатијих места на Ђердапу за улов крупне рибе техником рибарења на вировима. Археолошким истраживањима Падине руководио је академик др Борислав Јовановић. Подаци добијени током ископавања од изузетног су значаја за проучавање мезолита у Ђердапу, у периоду од око 9500. године пре нове ере до краја мезолита, када локално становништво постаје део неолитског културног круга Балкана.Душан Михајловић, Јасна Вуковић, Бобан Трипковић (2023). Корени европске цивилизације - Лепенски Вир, Старчево, Винча. Младинска књига. ISBN 9788679284594.

На Падини су забележени изузетно рани мезолитски погребни обичаји. Покојници су од самог почетка насељавања полагани у камене куполасте конструкције, најчешће у испруженом положају на леђима, док су поједини сахрањивани у седећем положају. До сада је идентификовано најмање шест гробова из раномезолитске фазе (између 9500. и 7500. године пре нове ере) у којима су покојници били сахрањени у седећем положају. Код два гроба уочено је да су ноге биле постављене у „турски сед“, односно лотос положај. Слични облици сахрањивања познати су и са локалитета Лепенски вир и Власац, али је Падина за сада јединствена по појави више од једног гроба у седећем положају.Mihailović, Bojana (2012). Vodič kroz kulturu: Lepenski vir. Beograd: Narodni muzej. ISBN 978-86-7269-134-4.

На локалитету је откривено добро очувано насеље које припада раномезолитској фази. Констатоване су платформе од ломљеног камена које су вероватно служиле као станишта и радни простор. Пронађено је мноштво алатки израђених од камена, рога и зуба дивљег вепра, док животињске кости указују на лов дивљачи и улов крупне рибе, укључујући и моруну.

Континуирани живот на Падини забележен је и током касног мезолита (око 7300–6200. године пре нове ере). Откривени су остаци правоугаоних камених огњишта, као и различити облици сахрањивања, укључујући целе скелете и секундарно сахрањене, дислоциране лобање. Насељавање се наставља и у прелазном периоду из мезолита у неолит (око 6200–5900. године пре нове ере).

Референце

Спољашње везе

Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Ђердапска клисура Категорија:Национални парк Ђердап Категорија:Србија у праисторији Категорија:Историја Мајданпека