мини|Мегалитска гробница Хархог у Кајтуму, Зилт, Немачка (око 3000. п. н. е.)
Мегалит је велика стена која је коришћена за изградњу праисторијске грађевине или споменика, било самостално или заједно са другим стенама. Налазе се широм света, али је више од 35.000 мегалитских грађевина идентификовано широм Европе, географски распоређених од Шведске на северу до Средоземног мора на југу.
Реч је први пут употребио 1849. године британски антиквар Алџернон Херберт у вези са СтоунхенџомHerbert, A. Cyclops Christianus, or the supposed Antiquity of Stonehenge. London, J. Petheram, 1849. и потиче од старогрчких речи μέγας (mégas), што значи „велики”, и λίθος (líthos), што значи „стена”. Већина постојећих мегалита подигнута је у периоду Неолита (иако су познати и ранији примери из Мезолита) кроз енеолитски период и у бронзано доба.
Врсте и дефиниције алт=https://www.academia.edu/127169515/A_Map_of_European_Megaliths|мини|Мапа која приказује 17.409 забележених мегалитских гробница у Европи, 5000–1500. п. н. е. Иако се израз „мегалит” често користи за описивање једног комада стене, он се такође може користити за означавање једне или више стена исклесаних у одређене облике за посебне сврхе. Користио се за описивање грађевина које су изградили људи из многих делова света који су живели у многим различитим периодима. Најпознатији мегалити нису гробнице.
Појединачне стене мини|Највећи мегалит старог света, пронађен у Баалбеку, Либан Менхир Менхир је назив који се користи у Западној Европи за једну усправну стену подигнуту у праисторијско доба; понекад се назива и „камен стајач”. Монолит Монолит је било који појединачни усправни камен подигнут у праисторијско доба. Стил завршног камена Појединачни мегалити постављени хоризонтално, често изнад гробних комора, без употребе потпорног камења.
Вишеструке стене Редови камења (алајнмани) Више мегалита постављених у међусобном односу са намером. Често се постављају у редове или спирале. Неки од ових редова, попут карначког камења у Бретањи (Француска), састоје се од хиљада стена. Мегалитски зидови Такође се називају киклопским зидовима. Камени кругови У већини језика камени кругови се називају „кромлекси” (реч из велшког језика); реч „кромлекс” се понекад користи у том значењу и на енглеском језику. Долмен Долмен је камени сто, који се састоји од широке стене коју подржава неколико других стена.Dolman Glosarium Online. Retrieved 18 December 2022 Обично су првобитно били прекривени земљом и вегетацијом како би формирали хумку са приступачном комором испод. Циста Циста је мала камена кутија слична ковчегу или костурница која се користи за чување тела мртвих. Овакве гробнице су мегалитски облици веома слични долменима по структури. Ове врсте гробница биле су потпуно под земљом.
Хронологија мини|Гобекли Тепе је био насељен од око 9500. до најмање 8000. године п. н. е. То је једна од првих манифестација монументалне архитектуре коју је направио човек.
Неолит мини|Ширење мегалитске културе у Европи мини|Пролазна гробница Клекенде Хој, Данска, око 3500–2800. п. н. е. Око 9000. п. н. е: Грађевине у Малој Азији, Турска (Гобекли Тепе, Невали Чори и друга налазишта); култура која тек треба да добије име (најстарије откривене церемонијалне грађевине на свету). Око 7400. п. н. е: Монолит дугачак 12 метара, који вероватно тежи око 15.000 кг, пронађен је потопљен 40 метара под водом у Сицилијанском мореузу југозападно од Сицилије. Његово порекло и сврха су непознати. Око 7000. п. н. е: Грађевине у прото-кананском Израелу (Атлит Јам). Око 6000. п. н. е: Грађевине у Португалији (Кромлекс Алмендрес, Евора) – Вероватно прво усправно камење у Португалији. Око 5000. п. н. е: Појава атлантског неолита, доба пољопривреде дуж западних обала Европе током шестог миленијума п. н. е., култура керамике у Ла Алмагри (Шпанија) у близини, можда преседан из Африке. Око 4800. п. н. е: Грађевине у Бретањи, Француска (Барненез) и региону Пуату (Бугон). Око 4500. п. н. е: Грађевине у јужном Египту (Набта Плаја). Око 4300. п. н. е: Грађевине у јужној Шпанији (Долмен де Алберите, Кадиз). Око 4300. п. н. е: Кујавијске пирамиде, познате као Пољске пирамиде, огромне гробнице, мегалитске грађевине у Кујавији, Пољска. Око 4000. п. н. е: Грађевине у Бретањи (Карнак), Португалији (Велики долмен у Замбужеиру, Евора), Француској (централној и јужној), на Корзици, Шпанији (Галиција), Енглеској и Велсу, грађевине у Андалузији, Шпанија (Долмен Алберите у близини Виљамартина, Кадиз), грађевине у прото-кананском Израелу; око 4000~3000. п. н. е: Грађевине у остатку прото-кананског Леванта, нпр. Руџм ел-Хири и долмени. Око 3700. п. н. е: Грађевине у Ирској (Нокивеа и другде). Око 3600. п. н. е: Грађевине на Малти (храмови Скорба). Око 3600. п. н. е: Грађевине у Енглеској (Мобјури Рингс и Годманчестер) и на Малти (храмови Џгантија и Мнајдра). Око 3500. п. н. е: Грађевине у Шпанији (Малага и Гвадијана), Ирској (југозападној), Француској (Арл и север), на Малти (и другде на Медитерану), Белгији (североисточној) и Немачкој (централној и југозападној). Око 3400. п. н. е: Грађевине на Сардинији (кружне гробнице), у Ирској (Њугрејнџ), Холандији (североисточној), Немачкој (северној и централној), Шведској и Данској. Око 3300. п. н. е: Грађевине у Француској (карначко камење). Око 3200. п. н. е: Грађевине на Малти (Хаџар Ким и Таршиен). Око 3100. п. н. е: Грађевине у Русији (Долмени Северног Кавказа). Око 3000. п. н. е: Грађевине на Сардинији (најранија фаза изградње праисторијског олтара Монте д'Акоди), у Француској (Сомир, Дордоња, Лангдок, Бискаја и медитеранска обала), Шпанији (Лос Миљарес), на Сицилији, у Белгији (Ардени) и на Оркнијским острвима, као и први хенџеви (кружни земљани радови) у Британији.
Енеолит мини|Зорац Карер у Јерменији Око 2500. п. н. е: Грађевине у Бретањи (Ле Менек, Кермарио и другде), Италији (Отранто), Сардинији и Шкотској (североисток), плус врхунац мегалитске културе звонастог пехара на Пиринејском полуострву, у Немачкој и на Британским острвима (камени круг у Стоунхенџу). Са звонастим пехарима, неолитски период је уступио место енеолиту, добу бакра. Око 2500. п. н. е: Гробнице у регији Алгарве, Португалија. Поред тога, проблематично датирање (помоћу оптички стимулисане луминисценције) менхира Кинта да Кејмада у западном Алгарвеу указује на „веома рани период мегалитске активности у Алгарвеу, старији него у остатку Европе и [сличан] познатом анадолском налазишту Гобекли Тепе”. Око 2400. п. н. е: Култура звонастог пехара била је доминантна у Британији, а стотине мањих камених кругова изграђено је на Британским острвима у то време.
Камено доба Око 2100. п. н. е: Мегалитско налазиште Бату Брак Лива, на највишој висоравни Лампунг у Западном Лампунгу, Индонезија.
Бронзано доба 250п|мини|десно|алт=Даорсон, Босна и Херцеговина|Даорсон, Босна и Херцеговина, изграђен око праисторијског централног утврђеног насеља или акропоља (око 17–16. века до краја бронзаног доба, око 9–8. века п. н. е.), окружен киклопским зидинама (слично Микени) датираним у 4. век п. н. е. Око 2000. п. н. е: Грађевине у Бретањи (Ер Гра), Италији (Бари); Сицилији (Кава деи Серви, Кава Лацаро); и Шкотској (Каланиш). Енеолитски период је уступио место бронзаном добу у западној и северној Европи. Око 1800. п. н. е: Грађевине у Италији (Ђовинацо, на Сардинији је започела нурагичка цивилизација). Око 1500. п. н. е: Грађевине у Португалији (Алтер Педрозо и Моурела). Око 1400. п. н. е: Сахрањивање девојке из Егтведа у Данској, чије је тело данас једно од најбоље очуваних примерака своје врсте. Око 1200. п. н. е: Последњи остаци мегалитске традиције на Медитерану и другде након колапса бронзаног доба. Мегалитска градња се одржала у Египту и током гвозденог доба.
Географска распрострањеност мегалита Европски мегалити мини|Троугласти призматични мегалит Ваље Левантеа, Фондакели-Фантина, Сицилија Најчешћи тип мегалитске конструкције у Европи је портална гробница — комора која се састоји од усправног камења (ортостата) са једним или више великих равних завршних камена који чине кров. За многе порталне гробнице је утврђено да садрже људске остатке, али се води расправа да ли је њихова примарна функција била употреба као гробна места. Верује се да су мегалитске грађевине на северозападу Француске најстарије у Европи на основу радиокарбонског датирања. Иако су генерално познати као „долмени”, термин који археолози највише прихватају је „портална гробница”. Постоје локални називи за порталне гробнице на више локација, као што су anta у Галицији и Португалији, stazzone на Сардинији, hunebed у Холандији, Hünengrab у Немачкој, dysse у Данској, и cromlech у Велсу. Претпоставља се да је већина порталних гробница првобитно била прекривена земљаним хумкама. мини|Портална гробница Пулнаброн, Ирска Други најчешћи тип гробнице је пролазна гробница. Обично се састоји од квадратне, кружне или крстасте коморе са плочастим или конзолним кровом, којој се приступа дугим, правим пролазом, док је цела структура прекривена кружном земљаном хумком. Понекад је окружена и спољним каменим ивичњаком. Истакнути примери укључују налазишта Бру на Бојн и Кероумор у Ирској, Мејс Хау на Оркнијским острвима, и Гаврини у Француској. Трећи тип гробнице је разнолика група позната као галеријске гробнице. То су аксијално распоређене коморе постављене испод издужених хумки. Ирске дворишне гробнице, британске дуге хумке и немачке Steinkisten (камене шкриње) припадају овој групи.
Усправно камење, или менхири како су познати у Француској, веома су чести широм Европе, где је забележено око 50.000 примерака. Сматра се да су неки од њих имали астрономску функцију као маркери или нишани. У неким областима постоје дуги и сложени „редови” (алајнмани) таквог камења, а највећи познати пример налази се у Карнаку у Бретањи, Француска.
У деловима Британије и Ирске релативно чест тип мегалитске конструкције је камени круг, од којих примери укључују Стоунхенџ, Ејвбери, Бродгаров круг и камени круг Белтани. И ови приказују доказе о астрономским поравнањима, и соларним и лунарним. Стоунхенџ је, на пример, познат по свом поравнању у време солстиција. Примери камених кругова се такође налазе у остатку Европе. Круг у Лох Гуру, у близини Лимерика у Ирској, датиран је у период звонастих пехара, отприлике истовремено са Стоунхенџом. Претпоставља се да су камени кругови каснијег датума од гробница, премошћујући Неолит и бронзано доба.
Гробнице мини|Велики Hunebed D27 у облику слова Т у Боргер-Одорну, Холандија Мегалитске гробнице су надземне гробне коморе, изграђене од великих камених плоча (мегалита) постављених на ивицу и прекривених земљом или другим, мањим камењем. Оне су врста коморних гробница, а термин се користи да опише грађевине подигнуте широм атлантске Европе, Медитерана и суседних региона, углавном током неолита, од стране неолитских пољопривредних заједница. Разликују се од савремених дугих хумки по својој структурној употреби камена.
мини|управа=0.8|Изградња мегалитске гробнице Постоји велика разноликост мегалитских гробница. Самостојећи једнокоморни долмени и портални долмени пронађени у Бретањи, Данској, Немачкој, Ирској, Холандији, Шведској, Велсу и другде састоје се од великог равног камена подржаног од стране три, четири или више усправних стена. Били су прекривени каменом громилом или земљаном хумком (тумулусом).
У Италији, долмени се могу наћи посебно на Сардинији. Постоји више од 100 долмена који датирају из неолита (3500–2700. п. н. е.), а најпознатији се зове Dolmen di Sa Coveccada (близу места Морес). Током бронзаног доба, нурагичка цивилизација изградила је око 800 гробница дивова, врсту мегалитске галеријске гробнице која се може наћи широм Сардиније са различитим структурама. Најраније мегалитске гробнице на Сардинији су кружне гробнице културе Арзакена, које се такође налазе на Корзици, јужној Француској и источној Шпанији.
мини|Долмен на Монте Бубонији (Сицилија)