Барух Копел Голдстајн (, право име Бенјамин Голдстајн; 9. децембар 1956 — Хеброн, 25. фебруар 1994) био је америчко-израелски масовни убица, терориста, верски екстремиста и лекар који је 1994. године извршио масакр у Пећини патријарха у Хеброну убивши 29 и ранивши 125 палестинских муслимана у току верскога обреда. Преживели масакра су га претукли на смрт.Israel and the Politics of Jewish Identity: The Secular-Religious Impasse. By Asher Cohen, Bernard Susser. p.59, JTA, 26 August 2010, Jerusalem Post, 30 April 1995

Израелска влада је осудила масакр и одговорила хапшењем следбеника Мер Кахана, криминилазирањем јеврејских покрета који су повезани са терористичким деловањем (нпр. Как), забрањивањем одређених израелских покрета Кацх и повезаних покрета као терористичким, забрањивањем одређених израелских досељеника да уђу у палестинске градове и захтијевањем да се ти досељеници окрену у пушкама које је издала војска, иако одбацујући Палестинску ослободилачку организацију захтев да се сви досељеници са Западне обале разоружају и да се створе међународне снаге за заштиту Палестинаца.

Голдстајново гробно место је постало место ходочашћа ортодоксним Јеврејима. На гробу му је писало да је дао живот за народ, државу и Тору. Гроб је 2010. г. размонтиран (касније и делимично обновљен), али је и даље остало место ходочашћа.

Младост и образовање Голдстајн је рођен 9. 12. 1956 као Бенџамин Голдстајн у Бруклину, у Њујорку. Његова породица је била ортодоксно јеврејска. Похађао је јеврејску школу Јешива Флетбуш. Доцније је студирао медицину на Универзитету Јешива (јеврејски универзитет на Менхетну), а дипломирао је на Медицинском факултету „Алберт Ајнштајн”. Био је припадник Јеврејске лиге одбране (ЈДЛ). Тај покрет је основао његов пријатељ из детињства Мер Кахана. "Goldstein had been a member of the Jewish Defense League."

Досељење у Израел Голдстајн се доселио у Израел 1983. г. Служио је као лекар у Израелским одбрамбеним снагама (ИОС), прво као регрут, а затим као резервиста. По завршетку своје активне дужности, Голдстајн је радио као лекар и живео је у израелском насељу Кирјат Арба (близу Хеброна). Ту је радио као лекар хитне помоћи и био је укључен у лечење жртава арапско-израелскога сукоба. "Goldstein had lived in Israel for 11 years and was a doctor in the Jewish settlement of Kiryat Arba, just outside Hebron." "As the settlement's main emergency doctor, he was involved in treating victims of Arab-Israeli violence." У то време мења име из Бенјамин у Барух. Оженио је совјетску досељеницу Мирјам и имао је четверо деце с њом. Извештаји израелске штампе тврдили су да је Голдстајн одбијао да лечи Арапе, чак и арапске војнике који служе у ИОС, верујући да је против јеврејских закона поступање са нејеврејима чак иако би нејевреји платили.. 2004. То су потврдили и коментари његових познаника. Brigitte Lebens Nacos, Rowman & Littlefield, 2002 Голдстајн је био активан у странци Ках и био је трећи на страначкој листи за Кнесет током парламентарних избора 1984. г. By Ehud Sprinzak pg. 242 Голстајн је био противник демократије. Он је упоређивао израелску демократију са настичким режимом па је имао навику да носи жуту давидову звезду на којој пише на немачком „Јевреј” (Jude)..

Покољ Дана 25. 2. 1994, када се обележавао јеврејски празник Пурим, Голдстајн је ушао у одеок Пећине патријарха која је тада служила као џамија, носећи своју војничку униформу са ознакама положаја у служби, стварајући слику резервнога официра у активној служби. То му је послужило да неометано дође на место у ком су се молили муслимани. Потом је отворио ватру убивши 29 верника и ранивши више од 125.Settlers remember gunman Goldstein; Hebron riots continue. Issacharoff, Avi. Haaretz. March 01, 2010. Чувар џамије Мухамед Сулејман Абу Салех је рекао да је на први поглед помислио да Голдстајн покушава да убије што више људи и описао је како „тела и крви има свуда.”, February 25, 2005, BBC News. Кад му је понестало муниције, преживели покоља су га савладали и тукли до смрти. Према Ијану Лустику, Голдстајн је то урадио баш на тај празник јер према муслиманскоме предању тада су се Јевреји и Арапи сукобили.Ian Lustick, For The Land and The Lord, Council on Foreign Relations (1988) 2nd ed., 1994, Preface

Протести Палестинаца и нереди су одмах после тога уследили; наредне две седмице је убијено 25 Палестинаца (од стране ИОС-а), као и пет Јевреја.Middle East Journal, Chronology, ff. После нереда, израелска влада је увела двонедељни полицијски час за 120 хиљада арапа из Хеброна. С друге стране, 400 јеврејских житеља је имало слободу кретања. Израелски премијер Јицак Рабин телефонирао је лидеру Палестинске ослободилачке организације (ПОО) Јасеру Арафату описавши напад као гнусан. У обраћању у Кнесету, Рабин је посветио говор, не само Голдстајну, већ и његовим следбеницима и осталим милитантним појединцима изјавивши да они нису део израелске заједнице и да нису део националнога демократског табора којем сви становници Израела припадају. Навео је, даље, да их људи презиру и да они нису партнери ционистима, већ да су они страна тела, срамота и коров. Израелска влада је осудила покољ и одговорила је хапшењем следбеника Мера Каханеа. Један део ортодоксних Јевреја је такође осудио овај покољ.The ethics of war in Asian civilizations: a comparative perspective By Torkel Brekke, Routledge, 2006, p.44. . (accessed 29 August 2010).

Гробље и светиште Израелске војне власти су одбиле да дозволе Голдстајну да буде сахрањен на јеврејскоме гробљу у Хеброну. Он је сахрањен преко пута Меморијалнога парка Мер Каханеа у Кирјат Арби, јеврејском насељу близу Хеброна у којем је живео Голдстајн. Парк је добио име у знак сећања на рабина Мера Каханеа, основача крајње десничарске политичке странке Ках, групе коју су Сједињене Државе и Израел класификовале као терористичку организацију. Голдстајн је био дугогодишње следбеник и пријатељ Каханеа и члан споменуте групе.

Голдстајнова гробница је постала место ходочашћа појединих Јевреја којима је Голдстајн постао јунак. Надгробна полоча украшена је стиховима: „Светом Баруху Голдстајну, који је дао живот за јеврејски народ, Тору и народ Израела.” Према наводима Баруха Марцела, приближно десет тисућа људи посетило је гроб до 2000. године. Године 1996. чланови Лабуристичке странке затражили су уклањање молитвенога подручја која потсећа на олтар у близини гроба, а израелски званичници су изразили забринутост да ће контроверзе у вези са гробом подстакнути екстремисте., Jewish Telegraphic Agency, November 22, 1996. Три године доцније, после доношења закона дизајнираног за забрану дизања споменика терористима, израелска војска је булдожерима разрушило олтар и молитвени простор постављен у близини гроба."Israel removes shrine to mosque murderer", CNN, 29 December 1999. Међутим, изграђена је нова гробница коју и даље посећују јеврејски ходочасници.

Култ личности Док су главни јеврејски верски ауторитети одбацили сугестију да је Тора одобрила убијање Палестинаца, неки религиозни Јевреји бранили су Тору и Голдстајнов акт.

На Голдстајновој сахрани, рабин Јаков Перин тврдио је да ни милион Арапа не вреди као један јеврејски нокат. Самуел Хакохен, професор на Јерусалимскоме колеџу, прогласио је Голдстајна за највећег савременога Јевреја. Он је додао да је Голдстајн једини који је могао да уради такав чин и једини који је то могао да уради тако савршено као Голдстајн. Рабин Дов Лиор из Кирјат Арбе је изјавио да је Голдстајн светији од свих мученика Холокауста.

У недељама после масакра, стотине Израелаца је отпутовало на Голдстајнов гроб да прослави његов, по њима, јуначки чин. Неки хасадисти су плесали и певали око његовога гроба. Неки ходочасници су прогласили Голдстајна свецем и јунаком Израела.

Феномен поштовања Голдстајнове гробнице је трајао годинама после сахране. Ортодоксни Јевреји и даље славе годишњицу покоља. Неретко облаче и своју децу да личе на Голдстајна у тренутку пуцања по муслиманима., 2001, page 82., , Haaretz, March 19, 2003

Године 2010, јеврејски досељеници су пред палестинским суседима демонстративно певали песме у знак покоља у Хеброну у Голдстајнову част, током прославе исламскога празника Пурим. Фраза из једне песме гласи: „Докторе Голдстајн, нема никога другог попут Вас на свету. Докторе Голдстајн, сви Вас волимо! Нишанио је терористичке главе, снажно је стиснуо обарач и пуцао метке, пуцао и пуцао!”

Види још

Израелско-палестински сукоб

Референце

Спољашње везе

Израелско Министарство спољних послова - Одломци из извештаја Истражне комисије за масакр на гробу патријарха у Хеброну (звани „Шамгар извештај“) Документ УН-а који садржи одломке израелског извештаја о истрази Тиме Магазине, 7. марта

Категорија:Рођени 1956. Категорија:Умрли 1994.

Категорија:Тероризам Категорија:Јеврејски религиозни тероризам