Светислав Хођера (Ниш, 12. новембар 1888 – Београд, 20. јануар 1961) био је српски и југословенски правник, банкар, дипломата и политичар, министар без портфеља Министарског савета Краљевине Југославије и председник Југословенске народне странке.
Биографија Рођен је 12. новембра 1888. године у Нишу, као син Венцеслава Хођера. Постоје претпоставке да је чешког порекла. У родном граду је завршио основну школу и Другу нишку гимназију. Дипломирао је на Вишој комерцијалној школи у Паризу, да би се вратио у Србију и запослио у Народној банци у Београду. Ту је радио до Првог балканског рата 1912. године у којем је као ђак-наредник Коњичког пука Тимочке дивизије учествовао у борбама на Црном врху и опсади Једрена. У Другом балканском рату 1913. године се борио код Пирота и Књажевца.
Након рата је завршио Правни факултет Универзитета у Београду и постао писар при конзулату у Прагу. Овде га је затекао Први светски рат, па је преко Берлина, Варшаве и Букурешта депортован за Краљевину Србију. Распоређен је за чиновника у Министарству иностраних дела у Нишу, али је тражио да буде премештен у војну службу. Придодат је Четвртом коњичком пуку у Београду. Учествовао је у Церској и Колубарској бици 1914. године, а предводио је коњичку патролу која је прва ушла у окупирани Београд, децембра 1914. године.
После Албанске голготе је завршио авијатичарски курс у Мирки код Солуна. Његови задаци су укључивали извиђање, коректуру артиљеријске ватре и учешће у борбама у ваздуху. Ове задатке је извршавао током освајања Кајмакчалана и ослобођења Битоља. Једном приликом је нападнут од два непријатељска авиона и рањен у ногу. Спустио је авион и захтевао да прво пренесе извештај претпостављенима, али како се видело да неће издржати, он је издиктирао извештај другом пилоту који га је пренео авионом, а он је пребачен у болницу. Овај пример је касније ушао у уџбенике подофицирске школе, а похваљен је од војводе Живојина Мишића и француског генерала Мориса Сараја.
Из рата је изашао са чином резервног ваздухопловног потпуковника. Био је ангажован у развоју војног и цивилног ваздухопловства. Један је од оснивача Аеро-клуба, чији је био почасни председник.
За време Шестојануарске диктатуре је био шеф кабинета председника владе генерала Петра Живковића. У мају 1933. године је основао Југословенску народну странку и постао њен председник. Странка је ушла у другу владу Милана Стојадиновића 1938. године, а Хођера је постао министар без портфеља од 10. октобра до 21. децембра 1938. године.
Мобилисан је уочи Априлског рата 1941. године и постављен за команданта ваздухопловне групе Треће армије у Срему. Његова борбена група је уништена код Бијељине, а он заробљен и одведен у заробљенички логор. После рата се вратио у Београд.
Умро је 20. јануара 1961. године у Београду.
Одликовања
50x50п Сребрном медаљом за храброст (1913) Споменица на рат 1912. године 50x50п Споменица на рат 1913. године 50x50п Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда 50x50п Ратни крст (Француска) 50x50п Медаља за храброст 50x50п Орден Белог орла са мачевима и IV реда 50x50п Орден Белог орла са мачевима V реда 50x50п Албанска споменица
Види још
Југословенска народна странка
Референце
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Умрли 1961. Категорија:Нишлије Категорија:Српски правници Категорија:Српски политичари Категорија:Југословенски политичари Категорија:Југословенски правници Категорија:Студенти Правног факултета Универзитета у Београду Категорија:Официри Војске Краљевине Србије у резерви Категорија:Официри Југословенске војске у резерви Категорија:Српски војници у Првом светском рату Категорија:Солунски борци Категорија:Министри Краљевине Југославије Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде Категорија:Носиоци Ордена Белог орла Категорија:Носиоци Медаље за храброст Милош Обилић Категорија:Носиоци Албанске споменице