Династија Ајдиниди или Ајдинид (савремени турски: Aydınoğulları, Aydınoğulları Beyliği), позната и као Кнежевина Ајдин и Бејлик у Ајдину (Aydın Beyliği), била је један од анадолских бејлика и позната по нападима на мору.
Име Име су добили по свом оснивачу Ајдин Мехмед бегу.
Главни град Његов главни град је испрва био у Биргију, а касније у Ајасолуку (данашњи Селџук), била је једна од пограничних кнежевина коју су у 14. веку основали Огузи након пропадања Румског султаната.
Историја Аидиниди су такође држали делове луке Смирна (савремени Измир) све време своје владавине и цео лучки град. Нарочито током владавине Умур-бега, синови Ајдина били су значајна поморска сила тог времена. Поморска моћ Ајдинида одиграла је пресудну улогу у византијском грађанском рату 1341–1347, где се Умур удружио са Јованом VI Кантакузином, али је такође изазвао латински одговор у виду крсташких похода на Смирну, коју су заузели од бејлика.
Бејлик је први пут уклопљен у Османско царство 1390. године, а након проласка Тамерлана у Анадолији 1402. године и наредног периода невоља који је трајао до 1425. године, његова територија је поново постала део османског царства, овог пута дефинитивно.
Архитектура Ајдински бегови оставили су важна архитектонска дела, углавном у Биргију и Ајасолуку, њиховим главним градовима.
Списак владара
Мухаризалсин Гази Мехмед бег (1308-1334) Умур-бег (1334-1348) Мехмед I (1348-1360) Мехмед Иса (1360-1390)
Отоманска власт (1390-1402)
Исаоглу Муса бег (1402-1403) Мусаоглу Умур бег II (1403-1405) Измироглу Чунејд бег (1405-1426)
Референце
Категорија:Османско царство