Совјетска рубља (рус. советский рубль) или рубља СССР (рус. рубль СССР) је била валута и платежно средство Савеза Совјетских Социјалистичких Република у периоду њеног постојања између 1923. и 1991. године. Једну рубљу чинило је 100 копејки. Године 1923. мијења дотадашњу рубљу РСФСР и друге регионалне валуте које су се јавиле на просторима гдје је успостављена совјетска власт. Након краха СССР, створена је тзв. "зона рубље" у коју су биле укључене државе проистекле из бивших совјетских република. Поред Совјетског Савеза и постсовјетског простора непосредно након распада, совјетска рубља била је у званичној употреби у Русији до 1993. године када је замијењена руском рубљом. Из тада формиране "зоне рубље" прва излази Естонија мијењајући рубљу за круну, а као посљедњи који је напустио "зону рубље" био је Таџикистан који 1994. мијења совјетску за таџикистанску рубљу. Током своје историје, рубља СССР је претрпјела неколико реформи, од којих је најзначајнија била реформа из 1961. године.
Регулаторно тијело совјетске рубље била је Државна банка СССР (позната још и као Госбанк; руски, скраћено од Государственный банк - "државна банка"). Непосредно пред распад СССР, кованице су се ковале у Лењинграду и Москви, а новчанице су штампане од стране Гознака. Особа која је била задужена за изглед совјетског новца био је Иван Иванович Дубасов, умјетник и гравир, који је израдио већину коначних рјешења совјетског новца, грба и одликовања.
Називи совјетске рубље на језицима Совјетског Савеза + Језик Назив валуте Назив конституента Језик Назив валуте Назив конституента Руски рубль копейка Естонски rubla kopikas Бјелоруски рубель капейка Летонски rublis kapeika Украјински карбованець копійка Литвански rublis kapeika Казашки сом тиын Румунски(молдавски) рублэ копейкэ Киргиски сом тыйын Грузински მანეთი(манети) კაპიკი(капики) Узбечки сўм тийин Јерменски ռուբլի(рубли) կոպեկ(копек) Туркменски манат көпүк Таџички сӯм тин Азерски манат гəпик Фински rupla kopeekka
Историјат Прва рубља из 1923. године Прве совјетске рубље почињу са својим постојањем готово годину дана након формирања СССР када је рубља СССР замијенила рубљу РСФСР и остале валутне јединице које су се јављале тада и као валутни сурогати. Одлуком Централног извршног вијећа и Совјета народних комесара СССР, 23. новембра 1923. године одлучено је да се у оптицај пусте нове рубље по обрасцу из 1923. године у апоенима од 100, 250, 500, 1000 и 5000 рубаља са натписима на језицима заступљеним у СССР прописаним чланом 34. Устава СССР. Натписи су били на руском, украјинском, бјелоруском, јерменском, грузинском и туркотатарском језику. До потпуног испуњења налога из ове одлуке никад није дошло.
Дана 18. децембра 1923. године, претходно донесена одлука је де факто била поништена када се по истом обрасцу појавила новчаница са номиналом од 15 000 рубаља. Новчаница је такође задржавала и остале карактеристике рјешења за совјетску рубљу из новембра 1923. године. Након друге одлуке дошло је и до треће одлуке којом је у потпуности потиснута одлука из 23. новембра 1923. године. Централни извршни комитет након непуна два мјесеца доноси још једну одлуку 7. фебруара 1924. године у којој се налаже да се по истом обрасцу у оптицај пусти новчаница од 25 000 рубљи.
Новчанице прве совјетске рубље су на себи имале тада новоуведени грб СССР. Била су свега три номинала: од 10 000, 15 000 и 25 000 рубљи. На новчаници од 10 000 руб. на лицу је био приказан Московски кремљ, на новчаници од 15 000 портрет сељака, а на новчаници од 25 000 рубљи портрет црвеноармејца. Све новчанице израђене су на бијелом папиру димензија 155 × 79 милиметара, а као заштитни елемент се појавио водени жиг познат још као "прозорчић". У оптицају су биле свега пар мјесеци током краја 1923. и прве половине 1924. године.
НоминалнавриједностЛице НаличјеВеличина БојаДатум пуштања у оптицајИзашла из употребе 10 000 рубљи безоквира|центар безоквира|центар 155мм×79мм зелена 23. новембра 1923. 31. маја 1924. 15 000 рубљи безоквира|центар безоквира|центар 155мм×79мм смеђа 18. децембра 1923. 31. маја 1924. 25 000 рубљи безоквира|центар безоквира|центар 155мм×79мм љубичаста 7. фебруара 1924. 31. маја 1924.
Рубља након реформе из 1924. године Након више претходних постепених реформи које су биле дио великих новчаних реформи Григорија Сокољњикова (реформа совјетског червонца), СССР је имао и даље неколико проблема који се нису успјели ријешити. Међу тим проблемима су били раст инфлације, неколико паралелних платежних средстава и слаба куповна моћ народа, што је у огромној мјери успоравало развој СССР на економском пољу. Почетком 1924. долази до првих разматрања поправљања економске ситуације. Економске реформе Григорија Сокољњикова су настављене покушајем обједињавања и ојачавања јединственог новчаног система. Паралелно с тим долази и до снижавања цијена индустријске робе која се исказивала у робној рубљи. Робна рубља је током 1924. изашла из употребе. Дана 22. фебруара 1924. Централни извршни комитет (ЦИК) и Совјет народних комесара (СНК) издају рјешење по ком у оптицај улазе нове кованице и новчанице. Кованице су биле у апоенима од 10, 15 и 20 копејки, пола рубљеКованица вриједности пола рубље се називала полтинник, а сам назив је изведен од ријечи "половина". и једну рубљу које су се израђивале у сребру, а поред њих у бакру су коване кованице 1, 2, 3 и 5 копејки. Новчанице су биле у виду бонова трезора у апоенима 1, 2, 3, 5, 10 и 50 копејки. Упоредо са старим совзнацимаСовзнак је била валута РСФСР и СССР у периоду између 1919. и 1924. године. Назив је искован из термина советские денежные знаки, тј. "совјетски новчани знаци", односно рубљама, у оптицају су били и червонци, који су били везани за вриједност злата. У то вријеме, совзнаци и рубље по обрасцу из 1923. су били у паралелном оптицају са червонцима и новим рубљама. Лав Камењев на 2. засједању Совјетā 29. фебруара 1924. доноси рад "О новчаној реформи" (рус. «О денежной реформе»), гдје напомиње да се совјетска економија не може поуздати у совзнаке неколико мјесеци, а поготово не неколико седмица. Почевши од 7. марта, па све до 31. маја 1924. совзнаци су деноминовани у односу 50 000:1, а рубља из 1923. године у односу 50 милијарди на једну рубљу из 1924 године. Нова рубља у односу на златни червонец је имала однос 10:1 од 10. априла 1924. када је почело штампање трезорских записа (рус. казначейские билеты), који су представљали нови вид новчанице у СССР. Коначно излажење из употребе совзнака и старих рубљи догодило се 31. маја 1924. године. Овим мјерама, Сокољњиков је успио да устабили совјетску економију, а као најјаснији резултати његових реформи су биле: стабилизација рубље као државне валуте, могућност њене конвертибилности, унификација монетарног и економског система, повратак кованицама од сребра и бакра, оснаживање куповне моћи и отказ вањског задуживања државе кредитима због стабилизације економије.
Кованице рубље из 1924. године су у вриједностима од 1, 2, 3 и 5, те касније и пола копејке (кованица од пола копејке уведена 1925. године) коване су у бакру, док кованице од 10 и 20 копејки, те пола рубље и једну рубљу су коване у сребру. Сребрне кованице у номаналима копејки су израђиване од сребра-500, а кованице од пола и једну рубљу од сребра-900. На полеђини најчешће имају грб СССР и натпис на руском језику: "Пролетери свих земаља, уједините се!" (рус. Пролетарии всех стран, соединяйтесь), који је био и мото Совјетског Савеза, изузев кованице од пола рубље која на полеђини има само назив државе и државни мото. На лицу се налази углавном номинал, година ковања и вијенац од пшенице као орнамент, изузев на кованицама од пола копејке, гдје је изостављен вијенац, и кованицама од пола и једне рубље гдје се налазе само година ковања и социјалистички прикази радника и сељака.
НоминалнавриједностИзглед МатеријалПречник и масаОпис лица и наличјаПуштена у оптицајИзашла из употребе пола копејке безоквира|центар бакар 16 мм/1,64 г Лице: номинал и година ковањаНаличје: назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1925. - 1 копејка безоквира|центар бакар 21,3 мм/3,27 г Лице: номинал, вијенац и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. - 2 копејке безоквира|центар бакар 24 мм/6,55 г Лице: номинал, вијенац и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. - 3 копејке безоквира|центар бакар 27,7 мм/9,8 г Лице: номинал, вијенац и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. - 5 копејки безоквира|центар бакар 32 мм/16,38 г Лице: номинал, вијенац и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. - 10 копејки безоквира|центар сребро-500 17,27 мм/1,8 г Лице: номинал, вијенац и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. - 15 копејки безоквира|центар сребро-500 19,56 мм/2,7 г Лице: номинал, вијенац и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. - 20 копејки безоквира|центар сребро-500 21,84 мм/3,6 г Лице: номинал, вијенац и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. - пола рубље безоквира|центар сребро-900 26,67 мм/10 г Лице: приказ ковача који израђује плуг и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе, номинал и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. - 1 рубља безоквира|центар сребро-900 33,5 мм/20 г Лице: приказ радника који сељаку указује на излазеће сунце и година ковањаНаличје: грб СССР, назив државе, номинал и натпис "Пролетери свих земаља, уједините се!" 1924. -
Новчанице из 1924. имале су неколико видова приказивања. У оптицају су били бонови од 1, 2, 3, 5 и 50 копејки, те новчанице тј. трезорни записи у вриједности од 1, 3 и 5 рубљи и 3 червонца (30 рубљи). Све су израђене на бијелом папиру, али у различитим димензијама и у различитом изгледу и орнаментури. Најједноставнији су изгледом били бонови једноцифрених номинала. На лицу су се налазили номинал исказани бројем и ријечима, грб СССР, година штампања и натпис на руском: Имеет хождение с серебряной монетой (Креће се заједно са сребрном кованицом). На наличју имају исписан номинал бројем и ријечима на језицима СССР. Бон од 50 копејки је димензијама нешто већи, а дизајном друкчији. Поред карактеристика једноцифрених бонова, бон од 50 копејки је имао и потпис благајника и народног комесара финансија СССРНазив за данашњу функцију министра финансија до 1946. у СССР.. На новчаницама од 1 рубљу на лицу је био видљив у позадини приказ свежња пшенице, седмоцифрени серијски број, номинал, натпис на руском: "Државни трезорни запис СССР" (Государственный казначейский билет СССР) и потписи благајника и народног комесара финансија. На лицу новчанице од 3 рубље приказани су радник и сељак како читају књигу, на 5 рубљи трактор како оре, а на новчаници од 3 червонца сељака у моменту сјетве. Свака новчаница се разликовала и по заштитном елементу. Бонови су били у оптицају до 31. августа 1926, а новчанице до 1947. године. Поред њих је постојала новчаница-бон у вриједности од 20 копејки која никад није пуштена у оптицај.