Зрењанинска бискупија 180pxКатедрала Св. Ивана Непомука у Зрењанину Латински назив: Dioecesis Zrenjanensis Status: Бискупија Датум оснивања: 1923. (као југословенска Банатска администратура) Уздизање: 16. децембар 1986. Митрополија: Београдска надбискупија Обред: Римски Држава: Број католика: око 83.000 Површина: 9.387 km² Бискуп: Мирко Штефковић Структура: Северни, средњи, источни и јужни деканат Веб-сајт: Суфраганска бискупија Београдске метрополије Зрењанинска бискупија () је бискупија Римокатоличке цркве у Србији. Основана је 1986. године. Обухвата целокупно подручје српског Баната. Тренутни бискуп је монсињор Мирко Штефковић. Средиште бискупије налази се у Зрењанину.Zrenjaninska biskupija: Ordinarij
Предисторија 240п|мини|Територијална организација Римокатоличке цркве у Србији
Све до 1923. године, Римокатоличка црква на целокупном подручју Баната потпадала је под надлежност старе Чанадске бискупије, која је основана у 11. веку са седиштем у Чанаду, а чије се седиште почевши од 18. века налазило у Темишвару.Zrenjaninska biskupija: Istorija
Историја мини|Мирко Штефковић као зрењанински бискуп (2024-)
Одлуком Ватикана од 10. фебруара 1923. године, за део Чанадске бискупије који је након Првог светског рата припао Краљевини СХС створена је апостолска администратура са средиштем у тадашњем Великом Бечкереку (потоњи Петровград, односно Зрењанин). У исто време, за првог апостолског администратора у српском, односно југословенском Банату именован је Рафаел Родић, који је наредне 1924. године именован и за првог београдског надбискупа, задржавши и положај апостолског администратора у Банату.
Његов наследник, нови београдски надбискуп Јосип Ујчић (1936-1964) такође је обављао и дужност апостолског администратора у Банату. Обе дужности је истовремено обављао и његов наследник, београдски надбискуп Габријел Букатко, али само до 1971. године. Тада је на његов предлог за апосттолског администратора у Банату именован Тамаш Јунг (мађ. Tamás Jung).
Одлуком Ватикана од 16. децембра 1986. године, ова апостолска администратура је претворена у Зрењанинску бискупију која је потчињена Београдској надбискупији. За столну цркву ове бискупије одређена је Катедрала Св. Ивана Непомука у Зрењанину. За првог зрењанинског бискупа именован је 1988. године Ласло Хушвар (мађ. László Huzsvár) који је ову дужност обављао све до пензионисања. Његов наследник Ладислав Немет (мађ. László Német) именован је за новог зрењанинског бискупа 2008. године и бива на овом положају све до 2022. када постаје београдски надбискуп и уједно апостолски управник упражњене зрењанинске бискупије. Папа Франциско је 18. марта 2024. именовао суботичког свештеника Мирка Штефковића за новог зрењанинског бискупа.
Зрењанинска бискупија је чланица римокатоличке Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија, која обухвата све римокатоличке установе на подручју Србије, Црне Горе и Македоније.
Географија и демографија Зрењанинска бискупија се простире у Банату, Србија (делови АП Војводине и Београда), са седиштем у граду Зрењанину. Подређена је Београдској надбискупији. Вернике чине углавном Мађари, али и Хрвати, Бугари, Чеси и Немци, некад највећа етничка заједница католичке вероисповести на простору ове бискупије.
Апостолски администратори српског/југословенског Баната Рафаел Родић (1923—1936) Јосип Ујчић (1936—1961) Габријел Букатко (1961—1971) Тамаш Јунг () (1971—1986)
Зрењанински бискупи Тамаш Јунг () администратор (1986—1988) Ласло Хужвар () бискуп (1988—2007) Ласло Немет () бискуп (2008—2022) Мирко Штефковић, бискуп (2024—)
Види још Католичка црква у Србији Београдска надбискупија Суботичка бискупија Сремска бискупија Призренско-приштинска бискупија Крстурска епархија Религија у Србији Хришћанство у Србији Религија у Војводини
Референце
Литература
Спољашње везе Званична страница Зрењанинске бискупије Harmath Károly: Istorija Zrenjaninske biskupije Најлепше цркве Војводине: Зрењанинска катедрала