Хидроелектрана Паунци једна је од планираних хидроелектрана у систему хидроелектрана на горњој Дрини у Републици Српској, Босна и Херцеговина и Републици Србији, са највећом инсталисаном снагом 43,21 мегавата и очекиваном производњом од 166,9 GWh. На ову хидроелектрану чекало се пуних 50 година, све док на основу Уговор о формирању заједничког предузећа, који предвиђа градњу ХЕ Фоча, ХЕ Паунци и ХЕ Бук Бијела које по снази одговарају блоку 2 у ХЕ Ђердап I, није планирана и реализација овог пројекта. Предвиђено је да укупне инвестиције за изградњу овог објекта износе 125,54 милиоан евра. Изградњу ХЕ Паунци заједно ће финансирати електропривреда Србије и Републике Српске.
Значај ХЕ Паунци Значај изградње ХЕ Паунци као чеоне електрана, са становишта величине акумулације, огледа се у томе што би она требало да буде једна од три ноовоизграђене електране у систему хидроелектрана на горњој Дрини (узводно од Вишеграда).Измјена и допуна Просторног плана Републике Српске до 2025.-нацрт, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, новембар 2013. Положај За коришћење хидроенергетског потенцијала реке Дрине низводно од ХЕ Фоча уз поштовање топографских, геолошких, геотехничких и хидрогеолошких услова, и максимално могуће очување постојеће инфраструктуре и уз максимално коришћење расположивог пада, за профил баријере Паунци одрежен је км 314 + 300, 8км низводно од Фоче (Србиња).
Географске карактеристике подручја ХЕ Фоча мини|304x304пиксел|Подручје кроз које протиче река Дрина. мини|300x300пиксел|Дрина код Фоче Река Дрина је десна и највећа притока реке Саве која је у саставу Црноморског слива. Настаје спајањем река Таре и реке Пиве, код Шћепан Поља. Правац њеног тока је од југа ка северу и има доста притока.
Дивља снага Дрине укроћена је бранама и језерима (Вишеградско, Перућац, Зворничко) чиме је нарушена али не и уништена лепота дринских кањона.Милош Благојевић: Дрина. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (2005). стр. 205
Слив
Сливно подручје Дрине обухвата југозападни и западни део Републике Србије, северни део Републике Црне Горе и источни део Републике Српске.
Површина слива је 19.570 km² (од тога на слив Лима отпада 5.963 -{km}-², 1.853 -{km}-² на слив Таре и 1.602 -{km}-² на слив Пиве). Укупна дужина слива је око 500 km. Просечна ширина слива је око 100 km. на ушћу Дрина је водом најбогатија притока Саве.
Притоке
Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар.
Падавине у сливу Дрине
Водни режим реке Дрина припада типичним режимима типа снег-киша, са примарним врхунцем водостаја у априлу и секундарним у децембру. Већи део тока протиче кроз планине, док је цео горњи ток у високим планинама Динарида, што доводи до тога да јаке падавине и топљење снега доводе до великих протока.Enciklopedija Jugoslavije. drugo izdanje, tom 3, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1986.
У горњем делу слива Дрине годишње падавине су 3.000 mm, док су просечно на целом сливу падавине око 1.100 mm.
Oсновни технички подаци ХЕ Паунци ХЕ Паунци је прибранско акумулационо постројење које се састоји од:
гравитационе бетонске бране са преливима, машинске зграде, акумулације.
Бетонска брана
ХЕ Паунци има гравитациону бетонску брану са преливима, и непреливним делом.
кота круне бране је на 387 m н.м. дужина у круни бране је 290 m, ширина у круни бране је од 8 m. леви гравитациони блок је дужине 53 m, преливни део се састоји од седам преливних поља ширине по 16,85 m између којих су стубови,а десни гравитациони део 43 m. кота нормалног успора КНУ = 386 m н.м.
Машинска зграда
У машинској згради смештена су 3 агрегата. Турбине су цевне.
Два су димензионисана за инсталисани протицај по 200 m³/s, а један за водопривредни минимум од 50 m³/s.
Акумулација
укупна запремина базена износи 5 x 10 m6, док је корисна 2,55 x 106 m³. радни ниво акумулације је од коте 386 – 381,50 m н.м.
+Основне техничке карактеристике ХЕ ПаунциСнагаN 43,21 МWПроизводњаE166,9 GWhИнсталисани протицајQi450 m³/s
Супротстављени ставови Пројекат који предвиђа градњу ХЕ Фоча, ХЕ Паунци и ХЕ Бук Бијела је био под лупом локалних и националних заједница и разних невладиних организација из Босне и Херцеговине, Црне Горе и иностранства, како би утицали на одустајање од овог пројекта.
Овај пројекат стар 50 година, који је својевремено био ствар међудржавног споразума између Босне и Херцеговине и Црне Горе, неки сматрају да може уништити станишта последњих и најважнија станишта лосос на Дунаву на глобалном нивоу, као и прелепи кањон реке Таре, због чега је овај пројекат наишао на велики отпор у Федерацији Босне и Херцегаовине и и Црној Гори.
Министарка Турковић из владе Босне и Херцеговине супротставио се изградњи ових хидроелектрана наводећи да ће:
министарство којим она руководи „предузети мере из своје надлежности” и обавестити друге релевантне институције о захтевима Унеска,у коме Центра за културну баштину, тражи додатне информације о пројекту Србије и Српске БиХ морати да поштује међународне обавезе” и да је писмо Унеска „још један показатељ да се овакви пројекти (хидроелектране) не могу реализовати без сагласности централних државних институција”.
Турковићева је и раније више пута јавно исказивала негативно мишљење о заједничким пројектима Србије и Српске и тражила је, заједно с остатком сарајевске политичке елите, да се заустави њихова реализација. Она је пре полагања камена темељца за ХЕ „Бук Бијела” упутила и ноту Србији.
Председавајући Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Милорад Додик поводом напред изречених коментара је изјавио да за изградњу ХЕ Фоча и Паунци неће бити потребна сагласност на нивоу Босне и Херцеговине, јер Дрина на тим местима није граница између Босне и Херцеговинеи Србије, већ протиче кроз Републику Српску.
Референце
Категорија:Хидроелектране у Републици Српској Категорија:Хидроелектране у Србији Категорија:Хидроелектране у изградњи