10. август (10.08) је 222. дан у години по грегоријанском календару (223. у преступној години) До краја године има још 143 дана.
Догађаји
955 — У бици на Лешком пољу, свети римски цар Отон I је поразио Мађаре, окончавши педесетогодишњу мађарску инвазију у средњој Европи. 1519 — Магеланових пет бродова је испловило на пут око света. 1628 — Шведски војни брод Васа је потонуо у стокхолмској луци после само 20 минута свог првог и јединог путовања. 1792 — Париска руља је током Француске револуције заузела палату Тиљерије и масакрирала краљеву Швајцарску гарду. 1793 — Музеј Лувр је званично отворен у Паризу. 1809 — Кито, данас главни град Еквадора, је објавио независност од Шпаније. 1821 — Мисури је признат као 24. америчка савезна држава. 1904 — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата. 1913 — У Букурешту су Грчка, Румунија, Србија и Црна Гора потписале с пораженом Бугарском уговор о миру, којим је окончан Други балкански рат и прецизиране границе Бугарске према Румунији и Србији. 1936 — Почео је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победио је Михаил Ботвиник. 1940 — Путнички брод РМС Трансилванија потонуо је након торпедовања одневши 36 живота. 1948 — Премијерно је приказана на америчкој телевизији Еј-Би-Си емисија "Скривена камера" Алена Фанта. 1990 — Свемирска сонда „Магелан“ је стигла до Венере. 2017 — Отворена прва Икеа у Србији, код Београда.
Рођења 1729 — Вилијам Хау, британски генерал, врховни командант британских снага током Америчког рата за независност. (прем. 1814) 1822 — Герман Анђелић, српски патријарх. (прем. 1888) 1864 — Стеван Стево Калуђерчић, српско-босанскохерцеговачки писац и просветни, културни и политички радник. (прем. 1948) 1865 — Александар Глазунов, руски композитор и диригент. (прем. 1936) 1877 — Френк Маршал, амерички шахиста. (прем. 1944) 1895 — Владимир Велмар-Јанковић, српски правник, психолог, драматург, приповедач, есејиста и критичар. (прем. 1976) 1902 — Норма Ширер, канадско-америчка глумица. (прем. 1983) 1909 — Лео Фендер, амерички конструктор електричне гитаре. (прем. 1991) 1912 — Жорж Амадо, бразилски писац. (прем. 2001) 1913 — Волфганг Паул, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1989). (прем. 1993) 1926 — Марио Алинеи, италијански филолог и палеолингвиста. (прем. 2018) 1955 — Рајко Томаш, професор микроекономије из Бање Луке. 1959 — Розана Аркет, америчка глумица, редитељка и продуценткиња. 1960 — Антонио Бандерас, шпански глумац, продуцент, редитељ и певач. 1965 — Џон Старкс, амерички кошаркаш. 1966 — Ханси Кирш, немачки музичар, најпознатији као оснивач и певач групе -{Blind Guardian}-. 1968 — Дејан Чуровић, српски фудбалер. (прем. 2019) 1971 — Рој Кин, ирски фудбалер и фудбалски тренер. 1971 — Џастин Теру, амерички глумац, сценариста, продуцент и редитељ. 1972 — Енџи Хармон, америчка глумица. 1973 — Хавијер Занети, аргентински фудбалер. 1976 — Џон Роберт Холден, америчко-руски кошаркаш. 1979 — Џоана Гарсија, америчка глумица. 1984 — Донтеј Дрејпер, америчко-хрватски кошаркаш. 1990 — Татјана Мирковић, српска атлетичарка (бацачица копља). 1990 — Владимир Михаиловић, црногорски кошаркаш. 1990 — Лукас Тил, амерички глумац. 1991 — Пратиша Банерџи, индијска глумица. (прем. 2016) 1993 — Дејан Видић, српски фудбалер. 1993 — Андре Драмонд, амерички кошаркаш. 1994 — Бернардо Силва, португалски фудбалер. 1996 — Немања Мајдов, српски џудиста. 1997 — Кајли Џенер, амерички модел. 1999 — Џа Морант, амерички кошаркаш. 2005 — Никола Топић, српски кошаркаш.
Смрти 1915 — Хенри Мозли, енглески физичар. (рођ. 1887). 1981 — Душан Попов, југословенско-британски обавештајни агент. (рођ. 1912) 1981 — Бранко Стојановић, народни херој и потпуковник ЈНА. (рођ. 1923) 1988 — Арнулфо Аријас, бивши председник Панаме. (рођ. 1901) 2002 — Кристен Нигард, норвешки научник. (рођ. 1926)
Празници и дани сећања