250px|мини|Хемијске структуре најчешћих фитоестрогена присутних у биљкама (горе и доле) у поређењу са естрогеном присутним у животињама (доле) Фитоестрогени су ксеноестрогени биљног порекла које не производи ендокрини систем човека, већ се конзумирају кроз исхрану. Они представљају разноврсну групу природних нестероидних једињења присутних у биљкама, која због своје структурне сличности са естрадиолом (17-β-естрадиол), имају потенцијал да индукују естроген и/или антиестрогене ефекте, активирањем и блокирањем места у рецепторима за естроген. Намирнице са високим садржајем фитоестрогена Према једној студији фитоестрогена у западњачкој исхрани, храна са највећим релативним садржајем фитоестрогена била је:
соја и производи од соје сусам пшеница овас јечам сочиво црвена детелина ораси махунарке семе лана (лан) пискавица (садржи диосгенин, али се такође користи за прављење Тестофена, једињења које узимају мушкарци за повећање тестостерона). зоб пасуљ пиринач јабуке шаргарепа шипак пшеничне клице пиринчане мекиње кудуз кафа корен сладића нана гинсенг хмељ коморач анис спанаћ
мини|250x250пиксел|Највеће концентрације изофлавона налазе се у соји и производима од соје мини|250x250пиксел|Фитоестроген из црвене детелине може да штити од хормонски зависних врста ракасеме лана и друге уљарице (које садрже највећи укупни садржај фитоестрогена),
Највеће концентрације изофлавона налазе се у соји и производима од соје, а затим у махунаркама, док су лигнани примарни извор фитоестрогена који се налазе у орашастим плодовима и уљарицама (нпр лан), а такође се налазе у житарицама, махунаркама, воћу и поврћу. мини|250x250пиксел|Лигнани као примарни извори фитоестрогена налазе се уљарицама (нпр лану на слици),. Садржај фитоестрогена се разликује у различитим намирницама и може значајно да варира унутар исте групе намирница (нпр сојина пића, тофу) у зависности од механизама обраде и врсте коришћене соје.
Махунарке (посебно соја), житарице од целог зрна и нека семена имају висок садржај фитоестрогена.
Механизам дејства Фитоестрогени испољавају своје ефекте првенствено кроз везивање за естрогенске рецепторе (ЕР). Постоје две варијанте рецептора естрогена:
алфа рецептора естрогена (ЕР-α) и
бета рецептора естрогена (ЕР-β)
Mноги фитоестрогени показују нешто већи афинитет за ЕР-β у поређењу са ЕР-α.
Кључни структурни елементи омогућавају фитоестрогенима да се вежу са високим афинитетом за рецепторе естрогена и показују ефекте сличне естрадиолу су:
Фенолни прстен који је неопходан за везивање за рецептор естрогена
Прстен изофлавона који опонаша прстен естрогена на месту везивања рецептора
мини|250x250пиксел|Прстен изофлавона који опонаша прстен естрогена на месту везивања рецептораМала молекулска тежина слична естрогенима (МВ=272)
Удаљеност између две хидроксилне групе у језгру изофлавона слична је оној која се јавља у естрадиолу Оптимални образац хидроксилације
Поред интеракције са ЕР, фитоестрогени могу такође да модулишу концентрацију ендогених естрогена везивањем или инактивацијом неких ензима, и могу утицати на биорасположивост полних хормона депресијом или стимулацијом синтезе глобулина који везује полне хормоне (СХБГ).
Нови докази показују да се неки фитоестрогени везују за рецепторе активиране пролифератором пероксизома (ППАР) и трансактивирају их. Ин витро студије показују активацију ППАР-а у концентрацијама изнад 1 μМ, што је више од нивоа активације ЕР-а... При концентрацији испод 1 μМ, активација ЕР може играти доминантну улогу. При вишим концентрацијама (>1 μМ), активирају се и ЕР и ППАР. Студије су показале да и ЕР и ППАР утичу једни на друге и стога изазивају различите ефекте на начин који зависи од дозе. Коначни биолошки ефекти генистеина су одређени балансом између ових плеиотрофних деловања.
Антитуморско дејство фитоестрогена Већа група фитонутријената који су из групе изофлавона (битни су за здравље жене!) на пример из соје, црвене детелине и ражи могу да штите од хормонски зависних врста рака (нпр рака дојке).Theresa L. Crenshaw and James P. Goldberg: Sexual Pharmacology.
Види још Фитонутријенти Референце
Категорија:Исхрана Категорија:Ендокринологија