Олово(II)-сулфид је једињење олова и сумпора опште формуле -{PbS}-. Оксидациони број олова у овом једињењу је +2, а сумпора -2.

мини|лево|галенит

Налажење Олово(II)-сулфид се у природи јавља као минерал галенит чији коцкасти кристали имају сјај попут металног олова.Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Добијање Настаје:

редукцијом сулфата угљеником; загревањем олова у пари сумпора; провођењем водоник-сулфида кроз неутралан, кисео или алкалан раствор неке соли олова (ако је присутна хлороводонична киселина у вишку, онда настаје наранџаст, жут или црвен талог оловотиохлорида -{Pb2SCl2}-).

Особине Олово(II)-сулфид се не раствара у води, нити у алкалним хидроксидима и алкалним сулфидима. Уз кључалу разблажену азотну киселину гради се олово-нитрат и сумпор. Концентрована азотна киселина га претвара у олово-сулфат услед оксидације сумпора у сумпорну киселину.

Синтетички добијен олово-сулфид се топи на 1114 °C, док се галенит топи на нешто нижој температури. Почиње да сублимује на 950 °C у вакууму или у струји неког инертног гаса, градећи мале коцкасте кристале. Када се загрева на ваздуху гради олово-сулфат.

Значај У аналитичкој хемији таложење олово-сулфида дејством водоник-сулфида на олово-ацетат је доказна реакција за присуство водоник-сулфида.Рајковић М. Б. и сарадници, 1993. Аналитичка хемија. Савремена администрација. Београд.

Галенит је главна руда за добијање олова.Симс, Р. Ф. & сарадници, 1989. Стене и минерали. Вук Караџић. Београд.

Референце

Категорија:Неорганска једињења Категорија:Соли Категорија:Једињења олова Категорија:Сулфиди