Јосип Лешић (Зрењанин, 29. март 1929 – Нови Сад, 25. мај 1993) био је театролог, позоришни и филмски редитељ, универзитетски професор, књижевни критичар и академик.

Биографија Рођен је у чиновничкој породици.

У Сарајеву је завршио гимназију, а у Београду је дипломирао позоришну и радијску режију у Београду, у класи Јосипа Кулунџића. Докторирао је на Факултету драмских уметности са дисертацијом „Позоришни живот Сарајева за вријеме аустроугарске управе“.

Радио је као редитељ у позориштима у Цетињу, Крагујевцу (где је био и управник), Зрењанину, Мостару и Српском народном позоришту у Новом Саду, испрва као редитељ, а касније као директор драме.

Од 1963, када се дефинитивно преселио у Сарајево, до 1969. био је уметнички директор „Босна-филма“, од 1969. до 1973. директор Фестивала малих и експерименталних сцена Југославије – МЕС и од 1973. професор сарајевског Филозофског факултета, а предавао је и у Драмском студију при НП пре оснивања сарајевске позоришне академије.

Сарађивао је са низовм југословенских листова: „Зора“ (1946-1948), „Младост“ (1947-1948), „Побједа“ (1952), „Дневник“ (1960-1962), „Позориште“ (Тузла, 1963, 1965-1978), „Одјек“ (1963-1965, 1972, 1977), „Ослобођење“ (1964-1978), „Живот“ (1965), „Гласник архива и Друштва архивских радника БиХ“ (1966), „Сцена“ (1971), „Израз“ (1971, 1975- 1976), „Театрон“ (1974, 1976), „Прилози за проучавање историје Сарајева“ (1974), „Могућности“ (1975), „Библиотекарство“ (1975), „Документи“ (1976), „Лица“ (1976), „Трећи програм Радио-Сарајева“ (1976, 1978), „Годишњак Института за језик и књижевност“ (1978).

Писао је оригинална драмска дела, сценарије и континурирано се бавио историјом позориште код Јужних Словена од почетака у средњем веку до савременог позоришта, са фокусом на развој позоришног живота на територији Босне и Херцеговине.

Његова супруга била је сарајевска глумица Равијојла Јованчић Лешић.

Био је члан Удружења театролога БиХ и АНУБиХ.

Преминуо је од срчаног удара у хотелу „Путник“.

Награде Награда града Мостара за режију Диренматове драме Посета старе даме ИП „Свјетлост“ за науку (1974) Двадесетседмојулска награда за књигу Позоришни живот Сарајева за вријеме аустроугарске управе (1974) Награда удружења драмских уметника Србије Награда Бојан Ступица Стеријина награда за животно дело

Театрографија Мачак у чизмама, 16.12.1951, Београд, Позориште „Бошко Буха” Београд Драга Рут, 15.04.1952, Зрењанин, Народно позориште „Тоша Јовановић” Без трећег, 22.04.1952, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Сви моји синови, 11.05.1952, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Слуга двају господара,05.05.1953, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Човек који није постојао, 14.05.1953, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Човек који није постојао, 03.10.1953, Приштина, Народно позориште - Српска драма Човек који није постојао, 14.11.1953, Крагујевац, Књажевско-српски театар Човек који није постојао, 14.11.1953, Суботица, Народно позориште Човек који није постојао, 10.05.1954, Зајечар, Народно позориште Тимочке крајине - Центар за културу Зоран Радмиловић Слуга двају господара, 12.06.1954, Крагујевац, Књажевско-српски театар Распродаја савјести, 30.10.1954, Крагујевац, Књажевско-српски театар Лов на вештице, 24.03.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар Свет, 29.09.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар Циклони, 18.11.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар Обзирна блудница, 21.01.1956, Нови Сад, Српско народно позориште Седам година прижељкивања, 05.04.1956, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Обзирна блудница, 28.04.1956, Крагујевац, Књажевско-српски театар Богојављенска ноћ, 06.10.1956, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Породица Бло, 06.12.1956, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Ожиљак, 20.12.1956, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Пут око света, 07.01.1957, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Ујка Вања, 09.11.1957, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Дрвени тањир, 23.11.1957, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Сирото моје паметно дете, 11.10.1958, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Малограђани, 08.11.1958, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Дрвени тањир, 22.11.1958, Сомбор, Народно позориште Пукотина раја, 17.01.1959, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Лисица и грозд, 14.02.1959, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Балада о Тилу Ојленшпигелу, 02.10.1959, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Иза затворених врата, 14.05.1960, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић' Лисица и грозд, 19.06.1960, Сомбор, Народно позориште У логору, 01.10.1960, Сомбор, Народно позориште Постоји сутра, 02.10.1960, Сомбор, Народно позориште Ожиљак, 09.03.1961, Крагујевац, Књажевско-српски театар Смрт губернатора, 06.10.1962, Нови Сад, Српско народно позориште Осам жена, 11.12.1962, Нови Сад, Српско народно позориште Кристофор Колумбо, 28.02.1963, Нови Сад, Српско народно позориште Поп Ћира и поп Спира, 19.03.1965, Нови Сад, Српско народно позориште Поп Ћира и поп Спира, 08.10.1966, Нови Сад, Српско народно позориште Поп Ћира и поп Спира, 26.11.1970, Вршац, Народно позориште 'Стерија' Пут око света, 03.04.1983, Београд, Позориште на Теразијама Поп Ћира и поп Спира, 10.10.2003, Београд, Позориште на Теразијама

Дела Драмска дела Човјек који није постојао, 1953. Ожиљак, 1956. Постоји сутра, 1960. Шарлатан, 1964. Поп Ћира и поп Спира, 1964, драматург У ћелијама, 1967, драматург Идиот, 1970, драматург

Сценаристика Гласам за љубав, 1964. Глинени голуб, са Ђ. Лебовићем, 1965. Нека далека свјетлост, са Ђ. Лебовићем, 1967.

Романи Алекса Шантић – роман о пјеснику (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1988. Анђели милосрђа (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1991. У трагању за несталим пјесником (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1991.

Поезија Ријечи крвљу написане (поезија), Сарајево 1946.

Стручне књиге Град опсједнут позориштем. Позоришни живот Мостара за вријеме аустроугарске управе, Свјетлост, Сарајево, 1969. Позоришни живот Сарајева, Свјетлост, Сарајево, 1973. Сарајевско позориште између два рата, I-II, Свјетлост, Сарајево, 1976. Огледи из историје позоришта Босне и Херцеговине, Веселин Маслеша, Сарајево, 1976. Нушићев смијех, Нолит, Београд, 1980. “Сумњиво лице” Бранислава Нушића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1982. Слика и звук у драмама Мирослава Крлеже, Веселин Маслеша, Сарајево, 1982. Историја позоришта Босне и Херцеговине, Свјетлост Сарајево, 1985. Историја југословенске модерне режије, Стеријино позорје, Нови Сад, 1986. Нушић и Босна, Позориште, Тузла, 1988. Вријеме мелодраме (Драмска књижевност у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске владавине), Свјетлост, Сарајево, 1989. Бранислав Нушић – Живот и дјело, Стеријино позорје и Матица српска, Нови Сад, 1989. Један вијек босанскохерцеговачке драме, Пословна заједница професионалних позоришта БиХ, Сарајево, 1990. Драма и њене сјенке, Стеријино позорје и Пословна заједница професионалних позоришта БиХ, Нови Сад–Сарајево, 1991. Драмска књижевност, I-II, Свјетлост и Институт за књижевност, Сарајево, 1991. Стерија – драмски писац, Стеријино позорје и Прометеј, Нови Сад, 1998.

Референце

Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 1993. Категорија:Зрењанинци Категорија:Југословенски позоришни редитељи Категорија:Академици АНУБиХ