Бранко Гавела (Загреб, 28. јул 1885 — Загреб, 8. април 1962) био је југословенски позоришни редитељ, преводилац и позоришни критичар.

Биографија Матурирао је у Класичној гимназији у Загребу 1903. године.Koprek, Ivan, Thesaurus Archigymnasii, Zbornik radova u prigodi 400. godišnjice Klasične gimnazije u Zagrebu (1607. – 2007), Zagreb, 2007, str. 923.,

Филозофију, германистику и славистику студирао је у Бечу. У Бечу је и докторирао 1908. године. Од 1909. године био је запослен у загребачкој Универзитетској библиотеци.

Он је писао позоришне критике у дневнику Аграмер Тагблатт, а 1914. године први пута режирао је у ХНК.

Управљао је драмом ХНК и постављао своје најбоље представе, те реализовао бројна дела опернога репертоара. Залагао се за сценско извођење хрватске драмске баштине.

Режирао је у годинама након Другога свјетскога рата у Братислави, Острави и Љубљани, а од 1949. године поновно је у свом родном граду, а 1950. године преустројио је загребачку Земаљску глумачку школу у Академију за казалишну умјетност (данас АДУ).

Године 1953. покренуо је утемељење Загребачког драмског казалишта (данас Градско драмско казалиште Гавелла).

Режирао је око 270 драмских, оперних и оперетних дела. Превео је око 30 комада са француског, енглеског, словачког.

Обављао је функцију ректора Академије драмске уметности у Загребу.

Био је редовни члан ЈАЗУ од 1961. године у одељењу за филологију.

Бавио се суђењем фудбалских утакмица.

Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Његова кћерка позната је хрватска списатељица Ивана Батушић, унук академик и театролог Никола Батушић а унука професорка француског Ивон Врховац.

Награде Стеријина награда за режију Награда Владимир Назор

Дела Хрватско глумиште: анализа настајања његова стила, Зора, Загреб, 1953. (Графички завод Хрватске, Загреб, 1982) Глумац и казалиште, Стеријино позорје, Нови Сад, 1967. (на слов. језику Игралец ин гледалишће, Љубљана, 1968) Књижевност и казалиште, Матица хрватска, Загреб, 1970. Есеји, студије, критике / Алберт Халер, Миховил Комбол, Бранко Гавелла, Љубомир Мараковић, (прир. Никола Батушић и Дубравко Јелчић), Пет стољећа хрватске књижевности, књ. 86, Зора-Матица хрватска, Загреб, 1971. Драма и театр, Москва, 1976. Теорија глуме, (прир. Никола Батушић и Марин Блажевић), Центар за драмску умјетност, Загреб, 2005. Двоструко лице говора, (прир. Сибила Петлевски), Центар за драмску умјетност, Загреб, 2005.

Театрографија

Заузеће тврђаве, 23.07.1919, Београд, Народно позориште Заузеће тврђаве, 22.09.1923, Нови Сад, Народно позориште Поноћ, 15.03.1924, Београд, Народно позориште Флорентински шешир, 16.01.1925, Нови Сад, Српско народно позориште Фигарова женидба, 12.05.1926, Београд, Народно позориште Лоенгрин, 24.06.1926, Београд, Народно позориште Пировање, 23.09.1926, Београд, Народно позориште Укроћена горопад, 17.12.1926, Београд, Народно позориште Карлова тетка, 14.05.1927, Београд, Народно позориште Магбет, 26.05.1927, Београд, Народно позориште Хенрих IV, 22.09.1927, Београд, Народно позориште Џаз - банд, 12.10.1927, Београд, Народно позориште Догорели кров, 16.12.1927, Београд, Народно позориште Сирано од Бержерак, 07.02.1928, Београд, Народно позориште У Бечком Новом Месту, 30.04.1928, Београд, Народно позориште У агонији, 16.06.1928, Београд, Народно позориште Зелени фрак, 27.06.1928, Београд, Народно позориште Хасанагиница, 13.10.1928, Београд, Народно позориште Добри војник Швејк, 04.11.1928, Нови Сад, Српско народно позориште Добри војник Швејк, 24.11.1928, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште Родољупци, 08.03.1929, Београд, Народно позориште Дубровачка трилогија, 27.04.1929, Београд, Народно позориште Господа Глембајеви, 11.05.1929, Београд, Народно позориште Зелени фрак, 25.05.1929, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште Кнез од Зете, 01.06.1929, Београд, Народно позориште Добри војник Швејк, 21.09.1929, Београд, Народно позориште Трипут венчани, 12.12.1929, Београд, Народно позориште Родољупци, 12.03.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште На три краља, 29.03.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште Леда, 30.04.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште Топаз, 31.05.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште На крају пута, 18.10.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште Бекство, 16.09.1931, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште Ништа без мушке главе, 06.10.1931, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште Дубровачка трилогија, 07.11.1931, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште Зелени фрак, 15.09.1936, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине Људи на санти, 13.03.1937, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине Људи на санти, 09.10.1937, Нови Сад, Српско народно позориште Хамлет, 27.11.1937, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине Богојављенска ноћ, 31.01.1939, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине Пећ, 13.06.1939, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине Богојављенска ноћ, 27.12.1939, Београд, Народно позориште Хенри IV, 11.12.1952, Београд, Народно позориште Хенри IV, 15.12.1952, Београд, Народно позориште Хованшчина, 10.02.1955, Београд, Народно позориште Кнез Игор, 04.04.1955, Београд, Народно позориште Кир Јања, 28.03.1956, Београд, Народно позориште Дубровачка трилогија, 24.01.1958, Београд, Југословенско драмско позориште Ифигенија на Тауриди, 27.01.1960, Београд, Југословенско драмско позориште

Референце

Категорија:Рођени 1885. Категорија:Умрли 1962. Категорија:Југословенски позоришни редитељи Категорија:Хрватски позоришни редитељи Категорија:Загрепчани Категорија:Сахрањени на гробљу Мирогој у Загребу