Хронологија догађаја античке Грчке дата је за период пре Христовог рођења.
Микенско доба (1600. п. н. е. - 1100. п. н. е.)
Мрачно доба Грчке 1200. п. н. е. - Традиционална година почетка Мрачног доба 800. п. н. е. - Појава алфабетског писма
Архајско доба 776. п. н. е. - Традиционална година првих Олимпијских игара. 757. п. н. е. - Први месенијски рат (датовање по хронологији сачуваној код Диодора са Сицилије и Паусаније). 757. п. н. е. - Служба архонта у Атини сведена на десет година. Чланови аристократских породица, почевши са Харопсом, долазе на место архонта. 754. п. н. е. - Полидор постаје краљ Спарте. 738. п. н. е. - Алтернативни датум Првог месенијског рата. 735. п. н. е. - Пердика бежи из Арга и одлази у Македонију где оснива владарску династију Аргеада. 734. п. н. е. - Полидор шаље колонисте у Италију. 727. п. н. е. - 717. п. н. е. - Хипомен, познат по строгим моралним надзорима, архонт у Атини. око 725. п. н. е. - Лелатински рат између Халкиде и Еретрије. Већина грчких градова се удружује са једном или са другом страном. 719. п. н. е. - Полидора, краља Спарте, убија Полимарх. 716. п. н. е. - Владавина Хераклида (Хераклових потомака) у Лидији је окончана када је Кандаула (познатијег Грцима под именом Мирсил), усред беса своје жене, убио Гиг. 690. п. н. е. - Феидон постаје тиранин Арга. 687. п. н. е. - Служба архонта у Атини постаје једногодишња. Креон је изабран за првог архонта на годину дана (датовање у складу са Паусанијом). 685. п. н. е. - Почетак Другог месенијског рата. 665. п. н. е. - Крај Другог месенијског рата. 656. п. н. е. - Кипсел намеће тиранију Коринту. 645. - 560. п. н. е. - Неуспешни ратови Спарте против Тегеје. 642. п. н. е. или 634. п. н. е. Бат оснива колонију Кирену у Либији. 632. п. н. е. - Килон, атински аристократа, заузима Акропољ и неуспешно покушава да се прогласи за краља. 630. п. н. е. - На Криту прво, а затим и у другим градовима, формално се уводи врста хомосексуалности (педерастије), на почетку ради контролисања бројности популације, доцније прераста у образовни модалитет. 621. п. н. е. - Атински државник Дракон прописује законе којима се сваки преступ кажњава смрћу (Драконске мере). 594. п. н. е. - Солон, атински аристократа, постаје архонт и заузима Саламину од Мегараца, уводи тимократију, владавину најимућнијих (подела атинског друштва по имовинском стању на четири разреда), и друштвене реформе које обухватају већи утицај непосредно бираних тела и укидање дужничко ропство. 590. п. н. е. - Врхунац стваралаштва Сапфо са Лезба, песникиње и свештенице. 569. п. н. е. - Рођен Питагора. 565. п. н. е. - Пизистрат, атински војсковођа, организује Дијакроје, партију сиротиње. 546. п. н. е. - Питагора удара темеље природним наукама и астрономији. 546. п. н. е. - Пизистрат из трећег покушаја успева да трајно уведе тиранију у Атину.
Позно архајско доба 527. п. н. е. - Пизистрат умире, наслеђују га синови Хипија и Хипарх. 525. п. н. е. - Персијски краљ Дарије I, зет Кира Великог, осваја Египат. 515. п. н. е. - Након успешног атентата на Хипарха, Хипија остаје једини тиранин Атине. 510. п. н. е. - Питагора оснива сопствену школу (Питагорејанска школа). 508. п. н. е. - Атињани уз помоћ Спартанаца протерују Хипију. 507. п. н. е. - Клистен, атински државник, наставља реформе тако да се атинско становништво сада дели по територијалној припадности и више Атињана учествује у законодавним и судским пословима. 500. п. н. е. - Питагора умире на острву Саму. 490. п. н. е. - Битка на Маратонском пољу: атинске војсковође Темистокле и Милтијад односе победу над Даријевим Персијанцима. 484. п. н. е. - Есхил осваја годишњу награду за најбољу драму.
Класично доба 480. п. н. е. - Битка у Термопилском кланцу: Леонида и његових 300 Спартанаца се жртвују како би се осталим хеленским савезницима омогућило да се повуку пред вишеструко моћнијом персијском војском. 480. п. н. е. - Битка код рта Артемисија: поморска битка између Грка и Персијанаца се завршава обостраним повлачењем. 480. п. н. е. - Битка код Саламине: Темистокле наноси тежак пораз персијској флоти. Персијски краљ Ксеркс напушта Грчку али оставља војсковођу Мардонија. 479. п. н. е. - Битка код Платеје: спартански војсковођа Паусанија предводећи савезничку грчку војску односи убедљиву победу над Мардонијем. 479. п. н. е. - Битка код Микале: нови пораз Персијанаца доноси ослобођење грчким колонијама у Малој Азији. 479. п. н. е. - Под вођством Атине на острву Делу основан Делски савез који окупља грчке градове на обалама Егејског мора. Спарта окупља ривалски Пелопонески савез. Временом Делски савез потпуно прераста у атинску хегемонију над осталим градовима. 476. п. н. е. - 462. п. н. е. - Атински војсковођа Кимон даље гони Персијанце и војним средствима спроводи атинску превласт у Делском савезу. 471. п. н. е. - Темистокле протеран из Атине на 10 година. 468. п. н. е. - Софокле осваја атинску годишњу награду за драму испред Есхила. 461. п. н. е. - Кимон протеран из Атине на 10 година. 457. п. н. е. - Перикле први пут изабран за архонта, почетак Златног доба Атине. 456. п. н. е. - Есхилова смрт. 449. п. н. е. - Херодот, отац историјске науке, завршава своју Историју у којој је описао Грчко-персијске ратове. 448. п. н. е. - Архитекте Иктин и Каликрат завршавају радове на обнови Акропоља који су Персијанци разорили 480. п. н. е. 441. п. н. е. - Еурипид осваја атинску годишњу награду за драму. 440. п. н. е. - Хераклит из Ефеса утврђује први филозофски систем. 435. п. н. е. - Фидија завршава радове на кипу Зевса у Олимпији, једном од седам светских чуда античког света. 433. п. н. е. - Спарта, Коринт, Мегара и Егина се удружују против Атине, Крфа, Регија и Леонтина. 432. п. н. е. - Крај Златног доба, Пелопонески рат почиње атинском блокадом Потидеје (Битка код Потидеје) и објавом рата Крфа Коринту (Битка код Сиботе). 431. п. н. е. - Спартански краљ Архидам креће у поход против Атине. 431. п. н. е. - Емпедокле из Агригента на Сицилији поставља теорију о четири елемента. 430. п. н. е. - Неуспех атинске мировне понуде, епидемија бубонске куге у Атини коју опседају Спартанци. 430. п. н. е. - Леукип из Милета (или Абдере?) поставља теорију да догађај у природи мора имати свој узрок. 429. п. н. е. - Битка код Халкиде; Атињани поражени у покушају да заузму град Халкиду. 429. п. н. е. - Перикле умире усред епидемије тифуса или бубонске куге. 429. п. н. е. - Хипократ са Коса поставља тезу да свака болест има физички узрок. 428. п. н. е. - Рођен Платон. 428. п. н. е. - Побуна Митилене, највећег града на Лезбу, против Атине. 427. п. н. е. - Смрт Архидама, Спартански војсковођа Алкијад пустоши Јонију, нова епидемија куге. 427. п. н. е. - Митилена и Платеја се предају Атини. 427. п. н. е. - Аристофан, атински комедиограф, осваја годишњу драмску награду. 426. п. н. е. - Атина обезбеђује Крф. 425. п. н. е. - Битка на острву Сфактерија: атински стратези Демостен и Клеон по први пут у историји терају спартанске хоплите на предају. 424. п. н. е. - Становнисци Сиракузе одбијају напад Атињана. 424. п. н. е. - Пагонда из Тебе наноси пораз атинској војсци у бици код Делија, спартански војсковођа Брасида заузима Амфипољ непосредно пре доласка атинског стратега Тукидида, будућег историчара. Заузврат Клеон осуђује Тукидида на изгнанство од 20 година. 423. п. н. е. - Примирје у Лахи, Брасида ипак наставља рат, Никија заузима Менде. 422. п. н. е. - Клеон пресреће Брасиду недалеко од Амфипоља, обојица страдају у бици код Амфипоља. 421. п. н. е. - Никијин мир, привремено зауставља рат, али Алкибијад, Периклов рођак, склапа антиспартански савез. 420. п. н. е. - Четворочлани савез који су чинили Атина, Арг, Мантинеја и Елида сукобљава се са савезом Спарте и Беотије. 419. п. н. е. - Спартански краљ Агис II склапа примирје са Аргом. 418. п. н. е. - Битка код Мантинеје, највећа битка рата у којој Спарта побеђује војску коалиције предвођене Аргом и Атином. Арг иступа из савеза и придружује се Спарти. Алкибијад протеран из Атине. 416. п. н. е. - Алкибијад се враћа у Атину и на власт. 415. п. н. е. - Алкибијад је оптужен за светогрђе због рушења Хермесових кипова. Алкибијад покреће Сицилијанску експедицију и одбија да се појави пред судом. Осуђен на смрт у одсуству, Алкибијад бежи на спартанску страну. 414. п. н. е. - Лемах, атински стратег убијен код Сиракузе. 413. п. н. е. - Никија и Стратег убијени код Сиракузе. 412. п. н. е. - Алкибијад, протеран из Спарте, кује планове о повратку у Атину. 411. п. н. е. - Антифон, Писандер и Фриникус укидају демократију у Атини; са власти их збацује Терамен. 410. п. н. е. - После неколико победа, атински демагог Клеофон одбија мировне предлоге Спарте. 409. п. н. е. - Алкибијад за рачун Атине поново заузима Византион. 408. п. н. е. - Алкибијад се тријумфално враћа у Атину, Лисандар, спартански војсковођа, гради флоту у Ефесу 407. п. н. е. - Лисандар почиње са уништавањем атинске флоте, Алкибијад лишен власти у Атини. 406. п. н. е. - Каликратид, спартански заповедник флоте, не успева да спроведе блокаду луке града Митилене на острву Лезбосу и губи битку код Аргинусе, Спарта поново тражи мир, Клеофон одбија преговоре. 405. п. н. е. - Лисандар заробљава атинску флоту, краљ Спарте Паусанија опседа Атину, Клеофон погубљен, Корин и Теба захтевају разарање Атине. 404. п. н. е. - Атина капитулира 25. априла, Терамен склапа мировни споразум са Спартом који спашава Атину разарања, убиство Терамена и Алкибијада. 401. п. н. е. - Тукидид, атински историчар, умире пре краја радова на његовој Историји Пелопонеског рата. 399. п. н. е. - Сократ, атински филозоф, бива осуђен на смрт због наводног лошег утицаја на омладину у Атини 347. п. н. е. - Платон, грчки филозоф, оснива Академију. 342. п. н. е. - Аристотел, грчки филозоф, почиње да подучава Александра, сина краља античке Македоније, Филипа II. 338. п. н. е. - Битка код Херонеје; Филип II односи победу над савезом Атине и Тебе у последњој борби грчких полиса да одрже своју политичку независност. 336. п. н. е. - Александар наслеђује оца, који је убијен на венчању своје кћерке. 333. п. н. е. - Александар поразио Персијанце у бици код Иса, али Дарије III успева да побегне. 332 - Александар осваја Египат. 331 - Битка код Гаугамеле (1. октобар), Александар заузима остатке Персијског царства и окончава владавину Ахеменидске династије. 330. п. н. е. - Демокрит, грчки филозоф, развија атомистичку теорију, верује у узрок и последицу, нешто се не може створити из ничега. 329. п. н. е. - Александар освојио Самарканд. 327. п. н. е. - Александар осваја северну Индију, али, клонувши духом, његова војска одбија да настави са освајањима према истоку. 323. п. н. е. - Александар умире у Вавилону, почетак ратова његових војсковођа-наследника тј дијадоха: Антигон I Монофталмос- Македонија, Селеук- Месопотамија и Сирија, Птолемеј I Сотер- Египат. 316. п. н. е. - Менандар, грчки комедиограф, осваја Атинску награду. 300. п. н. е. - Еуклид, грчки математичар, објављује Елементе, постављајући логичке темеље геометрији и теорији бројева (Еуклидов алгоритам). 295. п. н. е. - Деметрије Полиоркет заузима Атину и уклања тиранина Лахара. 265. п. н. е. - Архимед, грчки математичар, открио је Архимедов завртањ и специфичну тежину; такође је наговестио откриће интегралног рачуна.
Види још Хеленска цивилизација
Категорија:Античка Грчка