Златне алге (-{Chrysophyceae}-, или -{Chrysophyta}-) су група хетероконтних алги, која се одликује великом морфолошком разноврсношћу; овој групи припадају једноћелијске, колонијалне и вишећелијске кончасте алге. Имају широко географско распрострањење и има их у свим водама, али се најчешће налазе у чистим слатким водама умерено континенталне климе.
Типови грађе Представници овог раздела се налазе на ризоподијалном, монадоидном, кокоидном, трихалном и хетеротрихалном ступњу организације. Велики број колонијалних врста нема сталан број ћелија у колинији. Кончасте врсте могу бити негранате и гранате.
Величина Једноћелијске врсте су, наравно, ситне и њихова величина износи неколико десетина микрометара, али кончасте могу бити дуге око једног дециметра.
Грађа ћелије-{Blaženčić, J. Sistematika algi. Beograd: NNK International.}-. Унутрашња ћелијска организација код свих представника је мање-више иста. У цитоплазми се налази један или два хлоропласта и релативно мало једро. У ламелама хлоропласта налазе се групе од 3-4 тилакоида и код већине представника један савијени периферни тилакоид. Осим хлорофила -{а & с}- у хлоропластима се налазе и каротени и ксантофили. У зависности од врсте и количине ових пигмената, боја ових алги може бити зеленожута, златножута, зелена или мрка.
Код најпримитивнијих представника ове групе алги на површини ћелије је танак перипласт и оне немају сталан облик тела. Код других се на површини плазмалеме налази чврст целулозни зид који је понекад слузав. Неке врсте на површини тела имају коколите (наслаге калцијум-карноната различитог облика), а код других се образују унутрашњи силикатни скелети. Код врста на највишем ступњу организације ствара се тзв. панцир око ћелија (од плочица које садрже силицијум) или су оне у „кућици“ кроз чије отворе излазе бичеви или псеудоподије.
Кретање Облици који су покретни имају два бича која међусобно могу бити исти или различити по дужини и грађи. Један је често редукован.
Размножавање Вегетативно се размножавају деобом ћелије и фрагментацијом.
Бесполно се размножавају зооспорама и аутоспорама.
Полно се размножавају хологамијом и изогамијом. Том приликом им се не диференцирају посебни органи за размножавање, што упућује да су оне у том погледу на веома ниском нивоу. Као резултат полног процеса стварају се цисте које су способне да преживе неповољне услове. Цисте су по сферичне или елипсоидне и имају силифициран зид из два дела. При клијању ствара се више зооспора са 1-2 бича.
Начин живота Највећи број врста припада групи активно покретних планктонских организама, али има и епифита, као и бентосних организама. Већина врста се обилно развија у рано пролеће и касну јесен, када су ниже температуре.
Значај У воденим екосистемима, значајни су продуценти органског материјала, а кроз процес фотосинтезе обогаћују воду кисеоником. Важна су карика у ланцу исхране водених животиња. Неке врсте, пак, могу довести до цветања воде.
Филогенија Неоспорно је да су златне алге стара група организама и сматра се да су у терцијеру достигле максимум свог развоја. Према својим особинама сличне су силикатним, жутозеленим и мрким алгама, чак се сматра да од њих силикатне алге воде порекло.
Систематика
Класификација једноћелијских протиста је услед парафилетске природе читаве групе, разнолика. Бројне више-мање монофилетске групе се константно дефинишу, како се добија више података о сродности ових организама. Систематика златних алги, у смислу њихове припадности одређеном таксону и њихове поделе, је нарочито варијабилна од аутора до аутора, и овде је дато неколико погледа на њу.
1. -{Adl et al}- (2005) класа Chrysophyceae Pascher, 1914 ред -{Chromulinales Pascher, 1910}- ред -{Hibberdiales Andersen, 1989}- ред -{Ochromonadales Pascher, 1910}-
2. раздео -{Chrysophyta}- обухвата следеће класе, према Блаженчић (2000) класа -{Chrysomonadophyceae}- класа -{Chrysopodophyceae}- класа -{Chrysocapsophyceae}- класа -{Chrysosphaerophyceae}- класа -{Chrysotrichophyceae}-
3. -{Cavalier-Smith (1993)Cavalier-Smith, T. 1993. .}- раздео -{Heterokonta}- подраздео -{Ochrista}- инфрараздео -{Chrysista}- класа -{Chrysophyceae Pascher ex Hibberd 1976}- поткласа -{Chrysomonadidae}- поткласа -{Synuridae}- поткласа -{Sarcinochrysidae}- поткласа -{Chrysomeridae}-
4. -{Corliss (1984)Corliss J.O. 1984. .}-
царство -{Protista}- група "-{Chromobionts}-" раздео -{Chrysophyta Pascher, 1914}-
Референце
Категорија:Алге Категорија:Бичари