мини|250п|Границе Републике Српске послије Дејтона Декларације о уставним принципима или Декларација Парламента Српске о враћању надлежности је декларација којом Народна скупштина Републике Српске поништила неке одлуке представника ОХР-а које су донете после Дејтонског споразума у периоду од 1996. до 2006. године одржана је 10. децембра 2021. године. Повод за потезе Народне скупштине и Владе Републике Српске је изненадна оставка високог представника за Босну и Херцеговину Валентина Инцка и избор немачког политичара Кристијана Шмита за новог високог представника крајем маја 2021. годинеhttps://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4454279/valentin-incko-krivicni-zakon-bih-.html Русија је крајем јуна реаговала на његов избор ветом у Савету безбедности Уједињених нацијаhttps://www.politika.rs/scc/clanak/482308/Rusija-protiv-imenovanja-Smita-za-visokog-predstavnika-u-BiH. Русија и Кина предложиле су средином јула у СБ УН укидање институције високог представника до 31. јула 2022https://www.slobodnaevropa.org/a/bih-bonske-ovlasti-un/31358815.html. Западне силе су предлог Руско-кинеске резолуције од стране СБ УН одбиле 22. јулаhttps://www.slobodnaevropa.org/a/un-savjet-bezbjednosti-bih-visoki-predstavnik/31371856.html. Следећег дана 23. јула Валентин Инцко је десетак дана пре истека мандата применио бонска овлашћења којима се забрањује и кажњава негирање тзв. геноцида у Сребреници.. Дана 26. јула на конференцији за новинаре након састанка председника свих парламентарних странака са седиштем у Републици Српској, представници Републике Српске одлучили су да не учествују у раду заједничких институција након чега дошло је до ескалације политичке кризе у Босни и Херцеговини после одлуке високог представника које су се наставиле наредних месециhttps://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/4458099/republika-srpska-insstitucije-bih-incko.html. Обе стране су појачавале популистичку реторику пред изборну 2022. годину, а међународни фактор је подстицао политичке тензије.
Седница Народне скупштине Републике Српске У Бањалуци 10. децембра је одржана посебна седница Народне скупштине Републике Српске о враћању надлежности пренесених на ниво БиХ, за коју је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик оценио да је у рангу историјске. На посебној седници су разматране Информација о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, Информација о преносу надлежности у области индиректног опорезивања, Информација о правосудним институцијама БиХ, Информација о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ у области одбране и безбедности и Декларација о уставним принципима. О свим тачкама дневног реда предложена је обједињена расправа, а почетак посебне седнице заказан је за 12 часова. Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске о враћању надлежности пренесених на ниво БиХ изјавио је да је ово частан и важан дан за Републику Српску. Додик је истакао да је потребна снажна скупштинска већина за доношење оваквих одлука и да то представља тренутак усвајања слободе. Он је рекао да они који одговарају народу и статусу Републике Српске, од ових политика не могу одустатиhttps://rs.sputniknews.com/20211210/u-rangu-istorijske-sve-oci-uprte-u-posebnu-sednicu-parlamenta-srpske-o-vracanju-nadleznosti-1132351991.htmlrs.sputniknews.com/20211210/dodik-ono-sto-smo-dobili-dejtonom-zelimo-nazad-pokazace-se-da-li-bih-moze-da-opstane-1132364916.html. Канцеларија такозваног високог представника у БиХ упутила је писмо потпредседнику Народне скупштине Републике Српске Денису Шулићу у којем стоји да је његов став о неприсуству представника те канцеларије на посебној седници неприхватљива. Писмо је потписала заменица високог представника у БиХ и шефица кабинета Кристијана Шмита у Бањалуци Мариан Берец.
Потпредседник Народне скупштине Републике Српске Денис Шулић остао је при ставу да представници Канцеларије такозваног високог представника у Бањалуци не могу да присуствују посебној седници Скупштине Српске. У одговору на писмо ОХР-а из Бањалуке, које је потписала Маријана Берец, заменица такозваног високог представника Кристијана Шмита, Шулић је на Твитеру написао:
Посланици опозиционих странака у Народној скупштини Републике Српске напустили су посебну седницу парламента о враћању надлежности пренесених на БиХ и неће учествовати у гласању, изјавио је председник СДС-а Мирко Шаровић. Председник ДНС-а Ненад Нешић каже да нема јединства када је реч о данашњем заседању Народне скупштине Републике Српске. Председник ПДП-а Бранислав Бореновић оценио је да се данашња седница парламента Српске одржава у предизборне сврхе. Председник СПС-а Горан Селак рекао је да жели јаку и стабилну Републику Српску у финансијском и институционалном смислуhttps://rs.sputniknews.com/20211210/poslanici-opozicije-napustili-sednicu-parlamenta-srpske-o-vracanju-nadleznosti-1132374858.html. Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик поручио је, уколико Уставни суд БиХ оспори одлуке које буду донесене на посебној седници Народне скупштине Републике Српске, да ће Српска вероватно донети закон о томе да одлуке тог суда не важе на територији Републике Српске. Додик је рекао да је данашња посебна седница парламента Републике Српске о враћању надлежности Српске пренесених на ниво БиХ једна од најважнијих у овом сазиву која ће одредити будућност и саму структуру Републике Српске. Додик је коментарисао одлуку опозиције да напусти данашњи посебну седницу Народне скупштине Републике Српске.
Додик је рекао да у парламенту Српске постоји скупштинска већина која је одговорна за Републику Српску и која ће наставити да води концепт ове политике путем институција као што су Влада, Народна скупштина, те представници у заједничким институцијамаrs.sputniknews.com/20211210/dodik-moguce-donosenje-zakona-o-nevazenju-odluka-ustavnog-suda-bih-1132376661.html. Народна скупштина Републике Српске усвојила је у вечерњим сатима 10. децембра Закључке у вези са информацијама о преносу надлежности и Декларацију о уставним принципима. Закључцима о преносу надлежности предвиђено је да се закони и други прописи којима је пренета надлежност са Републике Српске на БиХ неће примењивати на територији РС. Ради се о надлежностима у области индиректног опорезивања, правосудних институција и области одбране и безбедности. Скупштина је задужила Владу да у року од шест месеци упути на разматрање законе који ће омогућити несметано функционисање РС по повратку надлежности. Такође, Скупштина је задужила Владу да у координацији са председницом РС, припреми текст Устава РС којим ће се вратити све надлежности Српске, изузимајући оне које по Уставу БиХ припадају Босни и Херцеговиниhttps://rs.sputniknews.com/20211210/skupstina-republike-srpske-usvojila-odluku-o-vracanju-nadleznosti-1132377177.htmlrs.sputniknews.com/20211210/novi-ustav-republike-srpske-sta-pise-u-deklaraciji-1132378553.html. У Декларацији се прецизира да су сви акти које је наметнуо високи представник неуставни и да је по Уставу БиХ Парламентарна скупштина одговорна за доношење закона, спровођење одлука Председништва или извршење надлежности Парламентарне скупштине, због чега није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник. У Декларацији се истиче да деловање Уставног суда БиХ, који се ставио у функцију потврђивања неправних одлука високог представника и тиме мењао уставну структуру БиХ утврђену међународним уговором, наноси велику штету односима у БиХ и доприноси трајној нестабилности. Бројним одлукама Уставног суда БиХ отимају се надлежности Српској, а њена имовина ставља се у надлежност БиХ без икаквог уставног основа, наводи се у Декларацији.
Декларација Пренос надлежности у области индиректног опорезивања;
Надлежности у правосудним институцијама;
Надлежности у области одбране и безбедности;
У Декларацији се додаје да „споразумима ентитета о одбрани, о порезу на додату вредност и Високом судском и тужилачком савету БиХ, те надлежности нису трајно пренесене на ниво БиХ, јер им нису претходиле измене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ”.
БиХ има ограничеен надлежности;
Посебни односи са суседним државама;
Осим тога, предвиђено је било и да се текст Споразума пре потписивања усклади са терминологијом из Устава и да седиште ВСТС БиХ буде у Српском /Источном/ Сарајеву и да ће, уколико суштина ових закључака не буде садржана у Предлогу закона о ВСТС БиХ, Народна скупштина повући сагласност на овај споразум на исти начин како је дала, наводи се у Декларацији.
Одбрана и војска;
Види још Политичка криза у Босни и Херцеговини (2021) Политичка криза у Босни и Херцеговини (2015 — 2017) Уставна криза у Босни и Херцеговини (2008 — 2012) Декларација о осуди злочина у Сребреници Рат у Босни и Херцеговини
Референце
Категорија:Политика Републике Српске Категорија:Рат у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Босне и Херцеговине Категорија:Историја Републике Српске Категорија:Република Српска у 2021.