Сер Стивен Џон Фрај (Хепстед, 24. август 1957) енглески је глумац, комичар, писац и водитељ. Започео је каријеру у скеч комедији Alfresco (1983–1984) и ситкому Црна Гуја (1986–1989), пре него што је стекао признање као део комичарског дуа Фрај и Лори заједно са Хјуом Лоријем, појављујући се у серијама A Bit of Fry & Laurie (1989–1995) и Џивс и Вустер (1990–1993). Његове касније телевизијске улоге укључују Kingdom (2007–2009), Боунс (2007–2017) и То је грех (2021). Фрај је био оригинални водитељ комичне панел емисије QI (2003–2016), за коју је био номинован за шест БАФТА телевизијских награда. Године 2025. проглашен је за витеза за заслуге у подизању свести о менталном здрављу, животној средини и добротворном раду.
Фрајове филмске улоге укључују Ватрене кочије (1981), Риба звана Ванда (1988), Госфорд парк (2001), Живот и смрт Питера Селерса (2004), В као вендета (2005), Шерлок Холмс: Игра сенки (2011) и Љубав и пријатељство (2016). Тумачио је Чеширског мачка у филму Алиса у земљи чуда (2010) и његовом наставку из 2016, као и Господара Језерграда у филмској трилогији адаптације романа Хобит (2013–2014). За улогу Оскара Вајлда у филму Вајлд (1997) номинован је за Златни глобус за најбољег глумца у драми. Између 2001. и 2017. године био је водитељ доделе филмских награда БАФТА 12 пута.
Фрај је познат по свом раду у позоришту. Адаптирао је мјузикл Ја и моја девојка (1983) који се приказивао осам година у Вест Енду пре него што је прешао на Бродвеј, где је добио номинацију за награду Тони за најбољу књигу мјузикла. Године 2012, Фрај је играо Малволија у представи Богојављенска ноћ у Шекспировом Глобу. Продукција је затим пребачена у Вест Енд, пре него што је стигла на Бродвеј, где је добио номинацију за награду Тони за најбољег споредног глумца у представи. Фрај је играо леди Бракнел у продукцији Оскара Вајлда Важно је звати се Ернест Краљевског националног позоришта (2025–2026).
Фрај је написао и водио неколико документарних серија, укључујући Емијем награђену Тајни живот маничног депресивца (2006) и путописну серију Стивен Фрај у Америци (2008). Такође је плодан писац, пише за новине и часописе, а написао је четири романа и три аутобиографије. Позајмио је глас у бројним пројектима, укључујући аудио-књиге за свих седам романа о Харију Потеру као и књиге о Меди Педингтону. Од 2011. године, Фрај служи као председник добротворне организације за ментално здравље Мајнд. Године 2006, британска јавност га је сврстала на 9. место у анкети мреже ITV за највећих 50 телевизијских звезда.
Рани живот и образовање мини|upright|Фрај на пробама за студентску продукцију Сан летње ноћи на Норфок колеџу уметности и технологије, 1975. Стивен Џон Фрај рођен је 24. августа 1957. године у лондонском насељу Хемпстед, као син историчарке Маријане Ив Фрај (девојачко Нојман) и физичара и проналазача Алана Џона Фраја (1930–2019)."Alan John Fry obituary". The Times. Приступљено 30. 7. 2019. Има старијег брата Роџера и млађу сестру Џоану. Његова баба по оцу, Ела Фрај (девојачко Принг), имала је корене у Чеширу и Кенту. Породица Фрај потиче из области Шилинстон и Бландфорд у Дорсету; почетком 1800-их година, Самјуел Фрај се настанио у Сарију, а његови потомци су живели у Мидлсексу. У својим аутобиографским списима и на другим местима, Фрај је тврдио да је у сродству са породицом Фрај која је основала истоимену фабрику чоколаде, Џоном Фрајем (једним од потписника смртне пресуде за Чарлса I), као и са играчем крикета Ц. Б. Фрајем.QI, Епизода 1x8 ("Albania"), 30. октобар 2003. Фрајова мајка је Јеврејка, али није одгајан у религиозној породици. Његови баба и деда по мајци, Мартин и Роза Нојман, били су мађарски Јевреји који су емигрирали из Шуранија (сада у Словачкој) у УК 1927. године, настанивши се у Бери Сент Едмундсу. Розини родитељи, који су првобитно живели у Бечу, депортовани су у нацистички гето у Риги, где су убијени. Тетка и рођаци његове мајке послати су у Аушвиц и Штутхоф и никада више нису виђени.
Фрај је одрастао у селу Бутон у Норфоку, пошто се у раном детињству преселио из Чешама у Бакингемширу, где је похађао Припремну школу у Чешаму. Кратко је ишао у Основну школу у Костону, пре него што је са седам година прешао у Припремну школу Стаутс Хил у Јулију у Глостерширу, а затим у Школу Апингам у Ратланду, где се придружио кући Фиркрофт и био описан као „геније са тешком астмом”.Fry and Laurie Reunited, 2010 (Gold) Положио је испите О-нивоа (O-levels) 1972. године са само 14 година, положивши све осим физике, али је избачен из Апингама након пола тромесечја шестог разреда. Фрај је себе описао као „монструозно” дете и написао да је избачен због „разних прекршаја”. Касније је избачен и из Школе Пастон, гимназије коју је финансирала држава и која је одбила да му дозволи наставак школовања на А-нивоу.
Фрај је прешао на Норфок колеџ уметности и технологије, где је, након две године учења енглеског, француског и историје уметности, на крају пао на испитима А-нивоа, не појавивши се на тестовима из енглеског и француског. Током лета, Фрај је побегао са кредитном картицом украденом од породичног пријатеља. Узео је капут при изласку из паба, планирајући да преноћи напољу, али је потом у џепу пронашао картицу. Ухапшен је у Свиндону и због тога је провео три месеца у Истражном затвору Паклчерч. Након пуштања на слободу, наставио је школовање на Градском колеџу у Норичу, обећавши администрацији да ће ригорозно учити и полагати пријемне испите за Универзитет у Кембриџу. Године 1977. положио је два испита А-нивоа, из енглеског и француског, са оценама А и Б. Такође је добио оцену А на алтернативном О-нивоу из студија уметности и добио оцену одличан на тесту С-нивоа из енглеског језика. Након што је 1977. године успешно прошао пријемне испите, Фрају је понуђена стипендија на Квинс колеџу у Кембриџу, за упис 1978. године. Кратко је предавао у Школи Кандал Манор, припремној школи у Северном Јоркширу, пре него што је заузео своје место. На Кембриџу се придружио трупи Футлајтс, појавио се у ТВ квизу University Challenge, и студирао енглеску књижевност, дипломиравши 1981. године (што је касније аутоматски унапређено у кембриџску МА диплому). На Кембриџу је такође упознао свог будућег комичарског сарадника, Хјуа Лорија (преко њихове заједничке пријатељице Еме Томпсон), са којим је глумио у Футлајтсу.
Каријера 1981–1993: Почеци у скеч комедији Фрај је написао представу Latin! or Tobacco and Boys за Единбуршки фестивал Фринџ 1980. године, где је освојила награду Фринџ ферст. Имала је оживљавање 2009. године у лондонском Позоришту Кок Таверн, у режији Адама Спредбери-Махера. Подрумске траке, ревија трупе Футлајтс из 1981, освојила је Награду Перије за комедију. Године 1984, Фрај је адаптирао веома успешни мјузикл из 1930-их Ја и моја девојка за Вест Енд, где се приказивао осам година и освојио две Награде Лоренс Оливије. Представа је прешла на Бродвеј, а Фрај је номинован за Награду Тони за своју адаптацију.
Фрај се појавио у бројним рекламама, претежно на телевизији у УК – било на екрану или позајмљујући глас – почевши од појављивања у улози „Грофа Ивана Скавинског Скавара” у реклами из 1982. за пиво Витбред. Фрај је у својим мемоарима навео да након што је примио хонорар за овај рад – 25.000 фунти – никада више није искусио „оно што би се могло назвати озбиљним новчаним проблемима”. Од тада се појављивао у рекламама за производе и компаније као што су Маркс и Спенсер, Твајнингс, Кенко, Воксол, Хонда, Калпол, Хајнекен, Алијанс и Лестер (серија реклама у којој је учествовао и Хју Лори), Афтер ејт ментол чоколадице, осигурање Дајрект лајн (са Полом Мертоном), Требор ментол бомбоне, Верџин медија, Вокерс чипс (рекламирајући нови укус), и супермаркет Сејнсберис. Снимио је рекламу 2016. године у којој објашњава суштину британске културе странцима који стижу на лондонски Аеродром Лондон-Хитроу.
Фрајова телевизијска каријера почела је 1982. године емитовањем Подрумских трака, кембриџске Футлајтс ревије из 1981. коју су написали Фрај, Хју Лори, Ема Томпсон и Тони Слатери. Ревија је привукла пажњу Гранада телевизије, која је у жељи да понови успех Би-Би-Си-јеве емисије Not the Nine O'Clock News, ангажовала Фраја, Лорија и Томпсонову да глуме уз Бена Елтона у серији There's Nothing to Worry About!. Друга сезона, преименована у Alfresco, емитована је 1983, а трећа 1984. године; она је успоставила репутацију Фраја и Лорија као комичарског дуа. Године 1983, Би-Би-Си је понудио Фрају, Лорију и Томпсоновој сопствену емисију, која је постала The Crystal Cube, мешавина научне фантастике и лажног документарца која је отказана након прве епизоде. Необесхрабрени, Фрај, Лори и Томпсон појавили су се у епизоди „Бамби” серије The Young Ones из 1984. године, где су пародирали саме себе као представнике колеџа Футлајтс у квизу University Challenge, а Фрај се такође појавио у серији Бена Елтона Happy Families из 1985. У априлу 1986, Фрај је био међу британским комичарима који су се појавили у првом живом телетону Комик рилиф. Током 1986. и 1987, Фрај и Лори су изводили скечеве у емисији Saturday Live на каналима LWT и Ченел 4.
Године 1986, Би-Би-Си је наручио скеч емисију која ће постати A Bit of Fry & Laurie. Након пилот епизоде из 1987, програм је имао 26 епизода кроз четири сезоне између 1989. и 1995. године. У то време, Фрај је глумио у серији Црна Гуја 2 као Лорд Мелчет, гостовао у серији Црна Гуја 3 као Војвода од Велингтона, а затим се вратио главној улози у серији Црна Гуја 4 као Генерал Мелчет. У телевизијском специјалу из 1988, Божићна прича Црне Гује, играо је улоге Лорда Мелчета и Лорда Фронда. Између 1990. и 1993, Фрај је глумио Џивса (уз Бертија Вустера ког је играо Хју Лори) у серији Џивс и Вустер, са 23 једносатне адаптације романа и кратких прича П. Г. Вудхауса. Фрај се појавио у неколико Би-Би-Си-јевих адаптација представа и књига, укључујући адаптацију драме Сајмона Греја The Common Pursuit из 1992. (претходно се појавио у позоришној продукцији на Вест Енду).
Након што је дебитовао на филму у The Good Father (1985), а затим имао кратку камео улогу у филму Риба звана Ванда (1988; где га је ударио Кевин Клајн на аеродрому), Фраја је затим ангажовао Кенет Брана за улогу Питера у филму Peter's Friends (1992). Фрај је привукао пажњу радијских слушалаца стварањем свог алтер ега из 1986, Доналда Трефусиса, чији су се „бежични есеји” емитовали на Би-Би-Си Радију 4 у програму Loose Ends. Током 1980-их, глумио је Дејвида Ландера у четири сезоне серије Delve Special на Би-Би-Си Радију 4, коју је написао Тони Сарчет, а која је потом постала шестоделна серија на Ченел 4 под називом This is David Lander 1988. године. Године 1988, Фрај је написао и водио шестоделну хумористичку серију под називом Saturday Night Fry. Уследила су честа појављивања на радију, посебно у панел играма Just a Minute и I'm Sorry I Haven't a Clue.
Фрај је добио главну улогу у представи Сајмона Греја The Common Pursuit за њено прво постављање на Вест Енду 7. априла 1988, заједно са Џоном Сешнсом, Риком Мејолом, Саром Бергер, Полом Мунијем и Џоном Гордоном Синклером, у режији Сајмона Греја.The Common Pursuit: other productions on the Simon Gray website Приступљено 18. 8. 2010. Фрај је дугогодишњи обожавалац анархичне британске музичко-комичне групе Bonzo Dog Doo-Dah Band, а посебно њеног ексцентричног фронтмена, покојног Вивијана Станшала. Фрај је помогао у финансирању поновног лондонског постављања Станшалове комичне опере Stinkfoot, a Comic Opera из 1988, коју су написали Вивијан и Ки Лонгфелоу-Станшал за брод-позориште Олд Профанити Шоубоут из Бристола.
1994–2008: Филмске улоге, гласовни рад и QI мини|upright|Фрај је Оскара Вајлда (на слици) у филму Вајлд из 1997. назвао улогом за коју је „рођен”.