Фредерик Маријат или Меријет (10. јули 1792. – 9. август 1848) био је официр британске Краљевске морнарице и писац. Данас је познат као један од пионира наутичке прозе, посебно по свом полу-аутобиографском роману „Поморски кадет Џек Изи“, као и по развијању једног од система поморских сигналних заставица („Маријатов кôд“).Фредерик Маријат, Енциклопедија Британика, приступљено 1. јануара 2022.

Поморска каријера Маријат је рођен у Вестминстеру, као син банкара и трговца Џозефа Маријата (1757–1824), хугенотског порекла, и Американке Шарлоте фон Гејер (око 1770–1854). Као младић покушао је неколико пута да побегне на брод, све док 1806. није добио допуштење да ступи у Краљевску морнарицу као кадет на фрегати Охоли (HMS Imperieuse) под заповедништвом лорда Томаса Кокрејна. Приликом службовања под лордом Кокрејном, учествовао је у биткама код Жиронде, спасавању кадета који је пао преко палубе, освајању више бродова на обали Шпаније, као и освајању замка Монтгат. Приликом службовања на Кентауру (HMS Centaur) такође је показао храброст спасавањем једног морнара који је пао у море.Фредерик Маријат, Oxford Reference, приступљено 1. јануара 2022.

Приликом службовања на фрегати Еолус (HMS Aeolus), предводио је напоре да се обори главно једро брода да би преживели олују, такође и том приликом спасавајући једног морнара који је пао у море. У децембру 1812. године унапређен је у поручника. У рату између Енглеске и Сједињених Држава предводио је фрегату Њукасл (HMS Newcastle) у нападу на Орлинс, 1814. године, у последњој бици која је вођена на територији Нове Енглеске. На самом крају рата, унапређен је у командира.

После рата, Маријат се посветио науци. Изумео је чамац за спасавање, за који је добио златну медаљу од Лондонског хуманитарног друштва. На основу свог искуства у Наполеоновим ратовима, развио је систем поморских сигналних заставица, који је по њему назван Маријатов кôд. Бавио се и биологијом, и први је описао врсту морских пужева Cyclostrema cancellatum. 1820. године командовао је бродом Розарио (HMS Rosario) који је донео у Енглеску вест о Наполеоновој смрти на Светој Хелени.

Породица Са Катарином Шарп, Маријат је имао четири сина и седморо кћери, укључујући Франсиса Самјуела (1826–1855), Огасту (1828–1899), Флоренс (1833–1899) и Емилију (1835–1875), који су се сви бавили књижевношћу.

Маријатова синовица Огаста Софија Маријат била је удата за Хенрија Јанга, гувернера Јужне Аустралије и Тасманије, и по њој су названи град Порт Огаста и Маријатвил, једно од предграђа Аделејда.Огаста Софија (Маријат) Јанг, Викитри, приступљено 1. јануара 2022.

Књижевни рад Први роман, „Поморски официр – сцене из живота и догодовштина Френка Милдмеја“, објавио је 1829. године, а највећу славу постигао је с „Поморским кадетом Џеком Изијем“ 1836. године. Од 1832. до 1835. године Маријат је уређивао часопис Метрополитен. Чланке из часописа, укључујући забелешке и опсервације о култури свог времена, објавио је у зборнику текстова Olla podrida (1840).Дела Фредерика Маријата на сајту Gutenberg.org, приступљено 1. јануара 2022.

Након путовања по Сједињеним Америчким Државама, објавио је „Амерички дневник“ (1839) у ком је критиковао америчко друштво и културу. Незадовољство „Дневником“ изазвало је таласе насиља, укључујући спаљивање књиге и Маријатовог кипа.

Поред романа из поморског живота, писао је и књиге за децу, од којих је најпознатији роман „Деца нове шуме“. У готичком роману „Фантомски брод“ (1839) обрадио је легенду о Летећем Холанђанину, а у једној од приповедака у том роману описао је и првог женског вукодлака у књижевности.

На српском језику Морепловац Лајхтфус: авантуре и путовања, Савић и комп., Београд 1906. Корално острво, поморска приповетка, Геца Кон, Београд 1931. (прев. Владимир Жедрински) Бродолом Пацифика, Ново Поколење, Београд 1951. (прев. М. Ђорђевић, А. Хецл, М. Арсић) Корално острво, УНС „Седма сила“, Београд 1954. (прев. Живојин Вукадиновић) Питер Симпл, Дечја књига, Београд 1954 (прев. С. Николић, Б. Павић, Б. Петровић) Поморски кадет Џек Изи, Спортска књига, Београд 1957. (прев. Светозар Динчић) Поморски кадет Џек Изи, Рад, Београд 1985. (прев. Светозар Динчић) Како написати помодни роман; како написати лажни путопис, NoRules, Београд 2020. (прев. Владимир Живановић)

Референце

Спољашње везе

Дела Фредерика Маријата на сајту пројекта Гутенберг

Категорија:Рођени 1792. Категорија:Умрли 1848. Категорија:Британски књижевници