Богослужбени предмети или свештени предмети су крст, свете иконе, свештене одежде, свештени сасуди, и богослужбене књиге. Ови предмети од најстаријих времена уживају велико поштовање.

Свештени предмети класификовани према намени на овој страници носиоци су већине богослужбених радњи, но њиховим се набрајањем није исцрпљен и потпуни број материјалних објеката који су повремено кроз векове богослужбени предмети могли учествовати у литургијском ритуалу.

Значај Према мишљењу Вука Ф. Даутовића, које је он изнео у својој докторској дисертацији Уметност и литургијски ритуал: богослужбени предмети у српској визуелној култури 19. века...

Крст

мини|175п|Крст на коме је био разапет Исус послужио је као оруђе спасења и предмет нарочитог поштовања и употребе код хришћана (Распеће, Франсиско Зурбаран (1627)). После смрти и васкрсења Исуса Христа који је на крсту био разапет, крст је послужио као оруђе спасења и предмет нарочитог поштовања и употребе код хришћана, од првих времена хришћанства.

Крстом су верници украшавали своје домове, места за молитвене скупове, свештене сасуде, зидове... Попут рајског врта у чијем средишту се уздизало дрво живота, свети крст у цркви верницима указује на плод вечног живота Исуса Христа.Еп. Дионисије (Новаковић), Епитом, 80. Од раних периода крст је трокрак , сличне слову Т, али је крст ипак најчешће четворокраки, састављен од две линије које су укрштене, у косом положају, попут слова X (андрејин крст, по Светом апостолу Андреју, који је на такав крст био разапет), или под правим углом: †. Понекад је крст представљан у виду котве, која је симбол наде грешних људи.

Постоји и осмокрака представа крста (руски крст), код које су на крсту представљени дашчица са натписом Исус Назарећанин Цар Јудејски, и дашчица на коју су биле ослоњене ноге Христове.

Одавно је у употреби и крст на коме је приказан и Сам распети Христос.

Када је император Константин под знаком крста победио непријатеље, крст је постао заштитни знак целикупног хришћанства.

Свете иконе Свете иконе – богословље у бојама, главна су особеност православног храма, које се у црквама налазе у великом броју. Неке од њих су распоређене на иконостасу, док су остале смештене у храму, на сваком слободном простору.

Зидови и сводови православних цркава су фрескодекорисани или прекривени фрескама.

Пред иконама се свештенство и верујући нард клања, целива их или љуби, пали пред њима свеће и кандила; свештеник их кади.

На литијама, иконе се свечано носе у рукама на челу поворке.

Свештена одежда свештенослужитеља десно|мини|179x179пиксел|Хиротонисање ученика последње године Богословије у чин чтеца Свештену одежда свештенослужитељи носе приликом савршавања богослужења. Како у свештенослужитеље спадају архијереји, свештеници, ђакони и чтеци, свака од ових група има на себи нарочите свештене одежде, првенствено светлих, блиставих боја.

Одежда чтеца Одежду чтеца представља стихар, равна, дугачка хаљина са широким рукавима, која покрива читаво тело, најчешће беле боје.

Како свештеници и архијереји, носе ово одежду испод ризе, стихар се назива подрасник (подризник).

Одежда ипођакона и ђакона мини|209x209пиксел|Одећа ђакона Одежду ипођакона и ђакона чине:

стихар - дугачка хаљина са широким рукавима, која покрива читаво тело, најчешће беле боје орар – дуга широка трака коју ђакони, као помоћници приликом савршавања Светих Тајни или крстолико опасују преко рамена, да би били комотнији и у знак поштовања пред Светим Тајнама, или га носе пуштеног преко левог рамена. Њиме ђакон даје знак народу да је време за молитву и појцима да је време за певање. мини|180x180пиксел|Одећа свештениканаруквице - које се употребљавају за слободније деловање руку приликом богослужења. Оне подсећају на то да су Христу руке биле везане.

Одежда свештеника Одежду свештеника чини:

епитрахиљ - који иде око врата и спушта се до испод колена, појас надбедреник и палица – издужене тканине које се вешају на бедра. Дају се по заслугама и представљају духовни мач. фелон – дугачка и широка одежда без рукава која прекрива читаво тело и има отвор за главу. Облачи се преко остатка одежде. подрасник.

Одежда архијереја Одежда архијереја састоји се од следећег:

сакос – одежда налик на стихар, само што има пришивене звончиће (који архијереја подсећају на стално проповедање закона Христовог). омофор – дуго и широко платно украшено крстовима које се архијереју полаже на плећа, преко одежде, а крајеви му се спуштају спреда и позади. панагија - невелика округла икона Мајке Божије, понекад и Спаситеља, коју архијереј стално носи на грудима ради постојаног сећања на Бога. крст на грудима архијереја или свештеника - подсећа архијереја на веру у Распетог Христа и подстиче на чврсто и мирно подношење крстова и страдања у животу. митра – то је својеврсна круна, као символ победе над непријатељима, спасења и високе духовне власти над паством. жезал или палица – означава пастирску власт. архијерејска мантија - дугачка, широка горња одежда коју архијереј облачи приликом уласка у храм ради свештенослужења. Она може да буде у разним бојама, али на њој неизоставно морају да буду две или три хоризонталне траке различите боје.

Свештени сасуди Свештени сасуди су Богослужбени предмети који се на Божанској Литургији у олтару употребљавају заједно се другим свештеним предметима. + Списак свештених сасуда Свештени сасуди Слика Намена и изгледДискос 100px Округли раван пладањ или освећени тањир на који се полажу Свети Агнец и честице извађене из просфора током проскомидије, за претварање у истинско Тело Христово. На дискос се такође стављају честице из других просфора. Он представља и јасле у које је био положен новорођени Христос, и Његов гроб, и Голготу. Дискос се такође употребљава приликом освећења православних храмова а на њега се тада полажу честице моштију мученика који су се подвизавали ради владике Христа достојно учествујући у једнакој части са њим и стојећи пред престолом Славе.Венијамин, Нова Таблица, 19, 423–424.Литургијска звездица 100pxДва крстолико сједињена лука који се са своја четири крака полажу на дискос; звездица симболички асоцира на ону звезду која је са Истока довела мудраце до јаслица новорођеног Христа.Митрополитx СрбскiиÞМихаилx, Црквено богословіє, 47Хаџи Теофило, Познавање цркве или Обредословље, 44.Звездица ће потом бити печат којим су римски војници запечатили камен Светог гроба како неко не би украо тело Спаситеља, кроз који је он, као и кроз покрове, васкрснувши прошао у свом божанском одуховљеном телу.Епископ Данило (Крстић), „Природни и надприродни човек нова твар у Христу“, Београд – Ваљево – Србиње 1996, 147–149. Путир100px Путир или Света чаша за причешћивање, представља чашу са Тајне вечере. Верници из путира причaсном кашиком примају Свету тајну па су ове црквене чаше предмети њихове непосредне рецепције. Од најстаријих времена путири имају облик пехара са дршком и стопом. У њих се при проскомидисању сипају вино и вода који ће бити пресуштаствљени у крв Христову.Хаџи Теофило, Познавање цркве или Обредословље, 43Л. Мирковић: Православна Литургика, први опћи део, 116. Свето копље100п Служи за раздељивање агнеца; како подсећа на копље којим су била прободена ребра Исуса Христа, овај предмет јепо томе добио назив.Причесна кашичица100px Кашичица за причешћивање или ложица мора бити златна, сребрна, или оловна, а никако од бронзе или дрвета. Причасна кашичица према намени има своју уобичајену форму а предмет уметничког обликовања и украшавања је дршка кашичице.Сунђер, за брисање дискоса и чаше Представа сунђер који је принесен Исусу Христу на Крсту.Покрови 100п 100п То су два мала покрова, један за прекривање дискоса, а други за Чашу, и трећи, заједнички за оба сасуда. Овај последњи се назива воздух, јер се налази изнад звездице и као да представља ваздушно пространство у коме се јавила звезда која је мудраце довела до Христа.Покривало или дарак који се ставља преко путира током чина проскомидије најчешће је крстообразног облика док је онај намењен покривању дискоса са звездицом квадратног облика.Аером или воздухом покрива се и лице умрлих свештеника при њиховом погребу као знак посебног благодатног поштовања.Венијамин, Нова Таблица, 562–563. Због своје посебне улоге црква је ове текстилне предмете правила од скупоцених материјала а њихову изузетну богослужбену употребу потврђивала је представама крста којим су дарци и аери често украшавани.„Свештене одежде, сасудови и богослужбене књиге у православној цркви – II“, 115Посуда за воду Рипида 100п Рипида или лепеза махалица је представе херувима кружног облика са дугачком дршком. Симболички рипиде представљају бестелесне анђеоске силе из редова Серафима и Херувима. Рипиде садрже представе ових бестелесних анђеоских сила које су по закону осењивале ковчег завета и светињу над светињама. Њихова практична улога приписана је потреби да ђакони машући њима терају инсекте од Часне трпезе, док је симболичка употреба ових предмета значајнија и сложенија. Дикирије 100pxСвећњак са две свеће које указују на две природе у Исусу Христу. За време богослужења архијереј трикиријем и дикиријем благосиља народ.Трикирије 100pxСвећњак са три свеће који подсећа на Три Лица у Богу. За време богослужења архијереј трикиријем и дикиријем благосиља народ.

Богослужбене књиге

Током богослужења свештенослужитељима су неопходне црквене књиге, које су наведене у табели испод.