Шумадијска дивизија

Шумадијска дивизија је била дивизија Војске Кнежевине Србије, Војске Краљевине Србије и Југословенске војске, која је постојала од 1874. до Априлског рата 1941. године.

Учествовала је у Српско-турским ратовима (1876—1878), Српско-бугарском рату (1885), Првом балканском рату (1912—1913), Другом балканском рату (1913), Првом светском рату (1914—1918) и Другом светском рату, односно Априлском рату (1941).

Историјат

Оснивање Уредбом о устројству команди и штабова стајаће и народне војске из 1874. године, кнез Милан Обреновић је основао Шумадијску дивизију. У њеном саставу су се налазиле крагујевачка, чачанска и крушевачка пуковска команда, односно четири пешадијска пука.

Српско-турски ратови (1876—1878) У Првом српско-турском рату 1876—1877. године, Шумадијска дивизија се борила на Моравском фронту. Други српско-турски рат 1877—1878. године је провела као Шумадијски корпус под командом генерала Јована Белимарковића. Корпус је учествовао у ослобођењу Ниша, а затим је штаб корпуса био премештен у Лесковац и потом у Владичин Хан, одакле се командовало нападом на Врање. Дана 31. јануара 1878. године, генерал Белимарковић је свечано ушао у ослобођено Врање и ту сместио команду Шумадијског корпуса.

Српско-бугарски рат (1885) Српско-бугарски рат 1885. године, Шумадијска дивизија је провела у ратном стању. Борила се у бици код Сливнице. Због кашњења Моравске дивизије, дошло је до одлагања напада, што је довело и до пораза у бици.

Балкански ратови (1912—1913) Шумадијска дивизија је учествовала у оба Балканска рата. У Првом балканском рату, дивизија је напредовала кроз Албанију и избила на море. У Другом балканском рату је учествовала у Брегалничкој бици.

Први светски рат (1914—1918) Учествовала је у Церској бици и ослободила Шабац. Тада је њен командант био генерал Стеван Хаџић. Почетком септембра 1914. године, Шумадијска дивизија је учествовала у Сремској офанзиви, подигла понтонски мост између Новог Села и Подгоричке аде, а онда прешла Саву. Затим, дивизија је учествовала у Колубарској бици. У тројној офанзиви на Србију, на јесен 1915. године, Шумадијска дивизија другог позива је у Лесковачком противудару задржала непријатељске снаге и омогућила повлачење главнине српске војске.

Након Албанске голготе, Шумадијска дивизија је пребачена на Солунски фронт и доживела прву реформу 1916. године, када су спојене дивизија првог и дивизија другог позива. Она је остала у саставу Друге српске армије. Убрзо је учествовала и у освајању Кајмакчалана.

Шумадијска дивизија је имала кључну улогу у пробоју Солунског фронта. Она је 15. септембра 1918. године заузела положаје Слоново уво, Ветерник и Голу Рудину, одакле одбија три непријатељска противнапада и у садејству са Тимочком дивизијом заузима Борову чуку. Три дана касније је избила на положај Тополац.

Састав

Пукови Шумадијска дивизија је бројала три пешадијска пука:

10. пешадијски пук „Таковски” — команда пука у Чачку; 11. пешадијски пук „Карађорђе” — команда пука у Крагујевцу; 12. пешадијски пук „Цар Лазар” — команда пука у Крушевцу; 19. пешадијски пук — команда пука у Крагујевцу.

Команданти

Од 1874. до 1912. године ФотографијаИме и презимеПериодцентар|безоквира|118x118пЈован Белимарковић27/30. новембра 1877.

Команданти Шумадијске дивизије II позива +ФотографијаИме и презимеПериодцентар|безоквира|146x146пПуковник Драгутин МилутиновићГенерал Светомир Матић

Види још Војска Краљевине Србије Војска Краљевине Србије (1914—1918) Југословенска војска

Референце

Категорија:Дивизије Српске краљевске војске Категорија:Дивизије Југословенске војске

Шумадијска дивизија

Źródło i licencja