У Граду Бањој Луци постоји велики број вјерских објеката. Највише богомоља имају Српска православна црква, Исламска заједница и Римокатоличка црква. Ту су и сједишта Епархије, Бискупије и Муфтијства. Поред објеката три најбројније вјерске заједнице, у Бањој Луци су прије Другог свјетског рата постојала и два јеврејска храма (сефардски и ашкенаски), те једна евангелистичка црква. За вријеме Другог свјетског рата су порушене православне цркве у граду, а за вријеме Рата у БиХ, на овом подручју су срушене џамије и неке католичке цркве. Већина њих је обновљена или је њихова обнова у току.

Историјат православних храмова Прве доказе о постојању православног храма у Бањој Луци имамо у 16. вијеку, што не значи да их прије није било. Подаци говоре да су Срби у овом граду врло рано имали своју цркву и то на лијевој страни рјечице Црквене, гдје су сачинили мање хришћанско насеље. Године 1596. Идриз-паша даје дозволу да се у Бањој Луци сагради црква с ћерпичем. Према неким истраживачима, постојала је Православна црква и код бање у Српским топлицама, некадашњем Горњем Шехеру.СПЦ Епархија Бањалучка

Поуздано је утврђено да су Срби Бањолучани још у другој половини 16. века, у доба када је у Бањој Луци седео Ферхат-паша Соколовић, који је подигао велику Ферхадију џамију, покушавали да подигну своју богомољу. Ферхат-паша одобрио је био да се српско православна црква подигне с десне стране Врбаса, у тадашњој Влашкој махали, данашњем Ребровцу. Међутим, из непознатих разлога, ова акција Срба Бањолучана није успела и од тада, они су се молили Богу у малим уским ћелијама, јер турске власти, после смрти Ферхат-паше, нису допуштале да се у овим крајевима подижу српске богомоље..., писао је публициста Вук Јеловац.

Петар (Иванчевић) (око 1870-1914), игуман манастира Моштаница (1906—1914), биљежи да су Срби у Бањој Луци својом множином подигли у Вароши, у Милићеву сокаку другу цркву и уз њу школу, која је изгорјела у буни 1851. године. Оригинални цртеж бањолучке цркве, из 1853. године, са потписом Јове Наумовића, наручиоца плана за цркву, један је од малобројних и драгоцјених свједочанстава, о православним храмовима у Бањој Луци, сачуван у архиви Бањалучке парохије.

Босански бискуп Маријан Маравић, у свом извјештају папи, од 15. марта 1655. године, пишући о повијести Босне, њеној географији, о управи, о статистици пучанства..., између осталог, о Бањој Луци, каже:Варош Бања Лука има два капитела, али сама нема зидова. Положена је крај ријеке Врбаса; има двије хиљаде (2000) турских кућа и 15 џамија. Кршћана (тј. католика) и хришћана има у 100 кућа... Бискуп Маравић, дакле, потврђује да су у наведено вријеме у Бањој Луци живјели и православни хришћани. Постојање њихове богомоље не помиње.

Црква Ћелија Цркве ћелије, грађене у турско доба, имале су специфичан изглед. Нису смјеле бити зидане, него су грађене од дрвета и није им било дозвољено да буду стално покривене. У градњи се није смјело користити гвожђе, нити било какве боје. Прво није допуштано да не би ћелије биле тврде и дуготрајне, а друго, да не би биле шарене и лијепе. Видевши да су Сарајлије испословале код Високе порте дозволу за градњу своје велељепне саборне цркве, вође Српског народа у Бањој Луци обратише се преко Патријаршије у Цариграду на исту адресу са жељом да им се дозволи градња храма у назначеним димензијама, какав одговара овом граду и броју вјерника. Било је то непосредно иза Кнешпољске буне, 1858. године, која је умирена посредовањем бањолучких грађана, међу којима су били Саво Милић, прота Трифун Јунгић и други, па су имали у виду и те заслуге. Порта крајем 1859. године одобри да "бањалучка раја може без запреке подићи себи богомољу у означеним димензијама" Године 1860. паша је царски ферман о овоме послу свечано уручио представницима Црквене општине Бања Лука, Сави Милићу, Ђорђу Делићу и проти Трифуну Јунгићу.

Мислећи да је тиме све ријешено, бањолучки и околни Срби, почеше прикупљати грађевински материјал, такмичећи се ко ће више допринијети. Али, преварише се. Од Православне цркве у Бањој Луци, и поред царског фермана, ни тај пут не би ништа. Један од овдашњих силника, Хаџи Назифага Ђумишић, нашао је начин да спријечи градњу, понудивши као мјесто изградње храма "свињећак", иза Малте у Бојића хану. Срби на то не пристадоше и не саградише цркву, ао ни 1863. године, када их Турци поново спријечише. Наиме, кад је Осман Топал-паша те године походио Бању Луку, Срби га замолише да посредује код бањолучких Турака, да одобре градњу православне богомоље. Топал-паша не хтједе да се замјера овдашњим Турцима и тако пропаде и овај покушај Срба да саграде цркву.

Срби су у Бањој Луци подигли цркву 1862. године. Постоји оригинални документ из 1862. године, пуномоћство представнику Српске Црквене општине Јови Пиштељићу и другима, да захвале султану на градњи цркве. Није спорно да се овдје ради о цркви Ћелији, која се налазила у данашњој Пелагићевој улици на броју 2235.

Ребровачка црква У Додатку Босанско-херцеговачког источника за 1888. годину, налазимо драгоцјене податке о Ребровачкој парохији и тамошњој цркви. Ребровац је у то доба парохија са 1321 душом и 250 кућа.Саборни храм Христа Спаситеља Епархија Бањалучка У овој парохији била је под Бањом Луком дрвена стара црква, такозвана Ребровачка, која је уз буну запаљена и са свијем црквеним утварима и рачунима 1876. године изгорела. На истом мјесту отпочета је црква у 1885. години наново градити се од тврдог материјала. Ову Ребровачку цркву зидао је мајстор Антун Церовић. Свечано освећење збило се у септембру 1889. На свечаности је прикупљено 1525 форинти. Кум црквени, Јово Тешић, из села Липовца, придарио је цркви 170 форинти а присуствовало је скоро 3.000 грађана.

Српска православна црква

Саграђен НазивСликаВисина Мјесто1939. Саборни храм Христа спаситеља100п 47-{m}-Бања Лука Храм Свете Тројице100п Бања Лука Богојављенска црква (Бања Лука)100п Бања Лука прије Другог светског рата Храм рођења Пресвете Богородице (Бања Лука)100п Старчевица, Бања Лука Храм Светих Апостола Петра и Павла (Бања Лука)100п Петрићевац, Бања Лука Храм Светог Луке100x100пЧесма, Бања Лука Храм Светог Јована Богослова у Лаушу (Бања Лука)100п Лауш, Бања Лука Храм Св. вмч. кнеза Лазара100п Лазарево, Бања Лука Храм Светог Василија Острошког у Обилићеву (Бања Лука)100п Обилићево, Бања Лука Храм Успења пресвете Богородице100x100п Кочићев вијенац, Бања Лука Храм Св. свештеномученика Платона 100п Врбања, Бања Лука Храм Св. пророка Илије 168x168п Рамићи Храм Вазнесења Господњег Пријаковци Храм Покрова Пресв. Богородице 100п Карановац Храм Св. Тројице 100п Доња Пискавица Храм Вазнесења Господњег Горња Пискавица Храм Св. вмч. Георгија Каралићи, Поткозарје Храм Св. вмч. Георгија 100п Дракулић Храм Св. цара Константина и Јелене 100п Бочац 1886. Храм Покрова Пресв. Богородице 100п Агино Село 1912. Храм Св. ап. Петра и Павла Бистрица Храм Св. Саве Бронзани Мајдан XIV вијек Храм Ваведења Пресв. Богородице у манастиру Гомионица 100п Кмећани 1939. Храм Вазнесења Господњег 100п Кола XVIII вијек Храм Вазнесења Господњег (брвнара) 100п Кола Храм Св. кнеза Лазара Крмине XIX вијек Храм Св. оца Николаја (брвнара) 100п Товиловићи, Крупа на Врбасу XIII вијек Храм Св. пророка Илије у манастиру Крупа на Врбасу 100п Крупа на Врбасу 1900. Храм Успења Пресв. Богородице 100п Стричићи 1937. Храм Благовијести Пресв. Богородице 100п Шљивно Храм Благовијести Пресв. Богородице Зеленци Храм Преображења Господњег 100п Доње Рекавице 1921. Храм Успења Пресв. Богородице 100п Доње Рекавице Храм Св. ап. Петра и Павла 100п Горње Рекавице, Храм Св. вмч. Марине Перван, Голеши 1939. Храм Св. вмч. Пантелејмона 100п Љубачево 2024. Храм Св. Василија Острошког 100п Пријечани 2012. Храм Свете Петке 100п Куљани2024.Храм Рођења Пресвете БогородицеДервиши, Бања Лука 2018. Храм Св. архангела Михаила 153x153пШарговац у изградњи ? Мотике 2024. Храм Светог великомученика Георгија 100п Паприковац, Бања Лука 2010. Храм Свете тројице 100п Стратинска 2019. Храм Покрова Пресвете Богородице у Новој вароши (Бања Лука) 100п Нова варош, Бања Лука2013.Храм Христовог Васкрсења102x102пПобрђе, Бања Лука2024.Храм Светога великомученика Пантелејмона100x100pikselПавловац, Бања Лукау изградњиХрам Светог апостола ЛукеПаприковац, Бања Лука у изградњи Храм Преподобне Мати Параскеве 100пСтарчевица, Бања Лукау изградњиХрам Светог СавеСрпске Топлице, Бања Лукау изградњиХрам Светог НиколеАда, Бања Лука

Исламска заједница

У склопу Меџлиса Исламске заједнице Бања Лука, налази се 16 џамија.

Саграђена Назив Слика Висина Мјесто Координате Напомена 1579. Ферхат-пашина џамија (Ферхадија) 100п Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине 1594. Џамија Хасана Тефдердара (Арнаудија)(Дефтердарија) Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине XVII вијек Сефер-бегова (Подпећинска) џамија 100п Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине 1686. Хаџи Омерова (Долачка) џамија 100п Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине 1630. Хаџи Первиз џамија или Поточка 100п Обилићево, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине Врбањска џамија 100п Врбања, Бања Лука Срушена 11. маја 1993. године Газанферија 100п Обилићево, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине Софи-Мехмед пашина 100п Српске топлице, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине Мехди-бегова џамија<бр>(Махдибегија или Хисечка џамија) 100п Кочићев вијенац, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине Хаџи Бегзад џамија 100п Српске топлице, Бања Лука 1760. Поточка џамија 100п Обилићево, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине Хаџи Шабанова џамија 100п Новоселија, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине Хаџи Куртова 100п Новоселија, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине 1740. Хаџи Османија или Талина џамија 100п Побрђе, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине 1595. Хаџи Салихија или Ступничка 100п Обилићево, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине 1560. Бехрам ефендијина џамија 100п Новоселија, Бања Лука Национални споменик Босне и Херцеговине

Џамије у историји

Царева џамија (срушена 1957) Табачка џамија (срушена 1919) Кубад-агина џамија (срушена 1930) Џафер-агина џамија (срушена 1928) Апарди-пашина џамија (срушена 1928) Осман-шахова џамија (срушена 1959) Календерија џамија (срушена 1923) Ситарска џамија (пренесена у 19. вијеку у Бронзани Мајдан) Џамија на Илиџи (Махмут челеби џамија, срушена 1950) Мусала (срушена 1957) Сијамија џамија (Шехова џамија, срушена 1931) Џамија Мехмеда Трећег (срушена) Херића џамија (срушена 1918) Пашића џамија (срушена 1924)

Римокатоличка црква Саграђена НазивСликаВисина Мјесто Катедрала светог Бонавентуре 100п Бања Лука 1891. Жупна црква Похода Блажене Дјевице Марије 100п Бања Лука Жупна црква Марија Звијезда 100п Бања Лука 1884. Самостан Петрићевац 100п Петрићевац, Бања Лука 1872. Самостан часних сестара Клањатељица Крви Кристове (жупа Бања Лука) Бања Лука

самостан часних сестара Милосрдница св. Винка Паулскога (жупа Бања Лука), жупна црква св. Вида Мученика у Барловцима (жупа Барловци), саграђена у периоду од 1911. до 1912, самостан часних сестара Нови Назарет у Лазареву (жупа Петрићевац), филијална црква св. Јосипа у Чесми (жупа Марија Звијезда), филијална црква св. Ане (жупа Поткозарје), простор за богослужје и пасторални центар у Дервишима (жупа Буџак), жупна црква Узнесења Блажене Дјевице Марије у Поткозарју (Ивањској) (жупа Ивањска), саграђена 1884. филијална црква у Јуркићима (жупа Шимићи), филијална црква св. Антуна Падованског (жупа Шимићи), жупна црква Узнесења Блажене Дјевице Марије у Мотикама (жупа Мотике), филијална црква Срца Исусова и Маријина у Новаковићима (жупа Петрићевац), филијална црква св. Илије. (жупа Марија Звијезда) у Пријечанима, филијална црква у Ребровцу (жупа Пресначе), филијална црква св. Фрање Асишког у Страњанима (жупа Барловци), жупна црква св. Анте Падованског и жупна кућа у Стратинској (жупа Стратинска), саграђена 1926. филијална црква у Шарговцу (жупа Петрићевац), жупна црква св. Петра и Павла у Шимићима (жупа Шимићи),