Патријарх Никита I (јез-грч Πατριαρχης Νικητας Α´) – је био архиепископ цариградски и васељенски патријарх у периоду од 16. новембра 766. – 6. фебруара 780. Познат је као иконоборац, српског порекла Byzantské misie u Slovanů 1970 Vyšehrad Praha стр.61 https://books.google.com/books?id=0UkaAAAAMAAJ&cd=2&dq=byzantsk%C3%A9+misie+u+slovanu&q=nik%C3%A9tas#search_anchor Francis Dvornik. Био је евнух.George Crabb (1833). Universal Historical Dictionary: Or, Explanation of the Names of Persons and Places in the Departments of Biblical, Political, and Ecclesiastical History, Mythology, Heraldry, Biography, Bibliography, Geography, and Numismatics.
Биографија Никита је изабран за цариградског патријарха после изгнанства патријарха Константина II. Према Теофану Исповеднику: „Индикцијом 16, новембра, указом цара, Никита, евнух од Словена, безаконо је рукоположен за цариградског патријарха...” Теофан Исповедник. Хронографија. л. м. 6258, стр. 758 (766)
А.В. Карташев примећује да је Никита био „безлична и послушна особа“Константиново гонение // Карташев А. В. Вселенские соборы. Убрзо након избора на патријаршијски трон, учествовао је у церемонији анатемисања патријарха Константина II коју је организовао цар Константин Копроним.
Убрзо након ступања на патријаршијски престо, Никита је наредио да се састружу мозаичке иконе у патријаршијској палати, уклоне резбарене иконе и пресликају фрескеФеофан Исповедник. Хронография. л. м. 6259, р. х. 759 (767).
Никита је 768. године венчао сина цара Константина, будућег цара Лава IV, са Ирином, која је, поставши регент код малолетног цара Константина VI, иницирала сазивање Седмог васељенског сабора, који је прогласио догму о иконопоштовању.
Патријарх Никита је преминуо 6. фебруара 780. годинеФеофан Исповедник. Хронография. л. м. 6272, р. х. 772 (780).
Референце
Категорија:Васељенски патријарси Категорија:Умрли 780.