Римско утврђење Градац (-{Iovis Pagus}-) налази се у претежно равничарском пределу између две реке, Млаве и Бусура, на благо узвишеном потезу. Локалитет представља непокретно културно добро као археолошко налазиште.
На локалитету се налазе делимично очувани остаци римског утврђења, смештено је уз десну обалу Бусура на 2,5-{km}- северозападно од Великог Лаола и 4-{km}- југозападно од Петровца на Млави.
Утврђење је готово правилног квадратног облика, димензија приближно 120 х 90-{m}-. Његов положај је утврдио још Феликс Каниц средином 19. века, који је тада видео добро очуване бедеме и остатке четири кружне куле на угловима утврђења. Данас су остаци бедема, због растиња којим су претежно обрасли, видљиви у много мањој мери и то само на основу конфигурације терена, трагова грађевинског шута и малтера. Делимично се наслућују и трагови објеката унутар утврђења и у његовој непосредној околини.
На Појтингеровој табли и Итинераријуму Хијеросолимитануму, који бележе и римски пут који је повезивао Сингидунум (Београд) са Цариградом, после станице Муниципиум, која се прилично поуздано идентификује са археолошким остацима у селу Калишту, убележена је и станица (мутацио) Јовис Пагус. Према оба картографска извора била је удаљена од Муниципиума 10 римских миља (14,-{8кm}-), што се не поклапа са стањем на терену. Стога остаје извесна резерва у погледу идентификације утврђења Градац са римским Јовис Пагусом. Разлика може бити резултат грешке картографа, али и неистражености самог локалитета Градац и других у широј околини Петровца.
Према оскудним подацима са којима се располаже, претпоставља се да је прва фаза утврђења из 2. века, средином 4. века је настала прва фортификација и то је период највишег успона, а након 6. века живот на овом локалитету замире.
Види још Списак археолошких налазишта у Србији
Референце
Спољашње везе
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Римски споменици у Србији Категорија:Историја Петровца на Млави Категорија:Древни градови у Србији Категорија:Србија у 4. веку